Ima nesto u tom sto me neces

ostavljas mi vremena za druge

gledam kako veselo se kreces

kao leptir oko moje tuge



Ima nesto u tom sto me neces

nesto cemu sama ne znas ime

ima nesto u tom sto me neces

a sve znaci ne zaboravi me



Refren

Ima nesto u tom sto me neces

od te lazi nacisto umrecu

ima nesto u tom sto me neces

i u tome sto ja tebe necu

...al' veruj mi i to mi je dovoljno, da zaboravim pakao od pre...

a sta cu ja sada??????????

Kad odem,

kad me đavo isprati glavnim sokakom

i kad mesečina zaveje moj trag

nemoj tugovati jer jednom svakom

mali nemi slavuj doleti na prag.



Kad odem,

kad zamumla vetar zimske očenaše

i kad mrtvo lišće potera u kas

za kaznu prognaće i tamburaše

zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.



Hej, budi jaka ti,

najlakše je plakati.

To nam samo Gospod svira

jesenju sonatu.



Snio sam vrata u tom suvom zlatu,

strah me da prođem al' proći ću.



Znam, laf si stari ti,

nemoj sve pokvariti,

kresni samo jednu sveću

na svetog Jovana.



Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,

kad jednom odem, a poći cu.



Kad odem,

kad u prozor staviš prvu hrizantemu

i kad popucaju divlji kesteni

ne pali uzalud fenjer na tremu

kad me otmu magle jedne jeseni.



Hej, budi jaka ti,

najlakše je plakati.

To nam samo gospod svira

jesenju sonatu.



Snio sam vrata u tom suvom zlatu,

strah me da prođem al' proći ću.



Znam, laf si stari ti,

nemoj sve pokvariti,

kresni samo jednu sveću

na svetog Jovana.



Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,

kad jednom odem, a poći cu.



Kad jednom odem...

Iskreno, draga moja, bas me briga! Ja moram da sredim svoj zivot! :((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((

Uvek se vracam toj knjizi. Neizostavno me nesto barem jednom u par dana potseti na ‘Prohujalo sa vihorom’ i neustrasivu junakinju Skarlet i u nju ludo zaljubljenog Reta Batlera. Jedna od par scena koja mi je ostala u secanju je i ova...Ret joj objasnjava kako izgleda njena borba za opstanak i kaze: ‘Psi laju, karavan prolazi. Tvoj karavan nista nece zaustaviti draga moja!’

Kao i svaka romanticna klinka (koja je posle izrasla u cinicnu i pragmaticnu zenu) mastala sam da budem kao ona, svojeglava i uspesna, da pobacam sav teret krivice i nelagodnosti i da stremim ka uspehu bez obaziranja na to koliko je taj cilj realno moguce postici...Godine su ucinile svoje...Emocije su preovladale...Majka i Mami (dadilja crnkinja iz istoimenog romana) su uradile dobar posao, i ja sam delimicno popustila. Pocela sam, za razliku od moje junakinje da brinem o tome sta SVET prica! I bi pakao!

Ali se uvek u takvim trenucima nadje neki tamo Ret, koji kao da sluzi da nas vreti nasoj pravoj prirodi. Koji nas voli zato sto smo bas takve, Neprilagodjene, neobuzdane, neobicne, nekonvencionalne i koji nas stalno podseca da treba da ostanemo takve.

I bas nijedna od nas, izistinska Skarlet, ne ume da ceni to na pravi nacin. Ili bar samo na pocetku...A, kao i u knjizi, Ret odlazi (uvek kad su jedan drugom najpotrebniji) i vraca se (nadam se i ovaj put).

Jos mi jedna scena pada na pamet...A to je kad joj Ret kaze: 'Sada, mila, mozes svakog da oteras dodjavola!'

Ona mu kaze: 'Ali Rete, prva osoba koju zelim da oteram dodjavola si TI!'

I tako...RETE BATLERU, IDI DODJAVOLA!!!

Iako je sutra novi dan i onda cu da smisljam kako da te vratim, danas moram da prezivim kako tako...

HIT DANA: DA MI PRODJE UTORAK, by Petar Graso...trazili ste slusajte!