SRECNA SAM!

Kako je malo potrebno da nam cak i neko pogresan dodirne dusu...
"nemir moj..." kaze to sam mu ja
Prosao je prvi dan bez tebe S.
Oboje znamo sta je najpametnije.

Osjecaj



Dan kao san

jutro puno mirisa

dusa prepuna

a, ti ne znas gdje pripadas



Ma stisni zube, digni se, kreni

i tuga je za ljude

budi hrabar, dotakni nebo

umiri se, osjecaj



Kladim se u sve

da poslije kise dolazi Sunce

kladim se u sve

da bit ce puno bolje neg' juce



Vjeruj mi

da te svaki pad jos jacim cini

umiri se, osjecaj



Pusti srce da vodi te

gdje ne smijes sam

ne boj se nikoga

tvoja dusa put vec zna



Ma zgrabi zivot, ne daj da ode

bez smijeha dan ne vrijedi

daj najbolje od sebe sto mozes

umiri se, osjecaj



Kladim se u sve

da poslije kise dolazi Sunce

kladim se u sve

da bit ce puno bolje neg' juce



Vjeruj mi

da te svaki pad jos jacim cini

umiri se, osjecaj

Molitva Svetoj Petki

Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božjeg, kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša nasih.
Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetim zdravlje, malaksalim snagu, i svima bodrost i radost, Hristova device, nasa pomoćnice.
Budi i nadalje straža našem prestonom gradu, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernicima, podigni nedužne i tužne, a usopšim roditeljima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, Sveta Petko, Božja svetiteljko.
Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, navek veka.
Amin.

D a n a s j e d i v a n d a n !



M o j 29.-i r o dj e n d a n !

MADONNA

Fenomenalno sam se provela na koncertu!!!

Toliko je vremena proslo... Zasto tako reagujem? Na njega. Na sve sto cujem o njemu. Na njegov lik.
Svaki put me razbije! Pomislim... Krenula sam dalje. Jesam sama, ali zivim svoj zivot najbolje sto umem, radim, treniram, putujem, izlazim sa drugaricama, postoje ljudi koji mi se udvaraju...
Pozvao me je kada je doputovao u Bg... Nedavno... Jedva sam izgovorila nekoliko reci... Zna on, shvatio je... Bila sam bolesna danima, nisam prestajala da placem.
A, sinoc?
Njegov hod... Taj ne hoda po zemlji, on lebri iznad asfaltata. Ne izgleda sigurno, taj covek je sigurnost. Zavodi svojom pojavom. Razmisljam, znam ga u dusu. Sa njim sam se budila. Znam tu masku i znam da je godinama ucio da obmane i sam sebe, da poveruje u tu sliku koju ostavlja za sobom.
Gledam ga krisom iz senke... Bela kosulja, ja sam je kupila. I ona njegova kosa. I taj sat poznajem. Ruke... Bila sam sigurna u njihovom zagrljaju, a zapravo za mene nesigurnijeg mesta nije bilo.
Gledam ga. I placem.
?
Za njim? Za izgubljenim snovima? Nad samom sobom? Nad ljubavlju koju je unistio?
Vise nista nije vazno... Ne postojimo... Mi...
Zasto mi je to uradio? Nikada nisam dobila odgovor. Nisam sigurna ni da ga on zna!
Kao i rane, i nasa isceljenja nastaju iz ljubavi. Ozdravicu... Nekada... Ali, znam... Nikada potpuno. Od njega nikada potpuno necu ozdraviti. On ce, dok sam ziva, biti moj kamicak u cipeli. U dusi.
"Prvo treba razresiti pitanja u glavi, jer je tako kasnije lakse raditi na pitanjima srca... Kad budes spreman"...
A, kad cu ja biti spremna?! Vreme... I dalje je misao sa kojoj zaspem...
I dalje razgovaram sa njim... Sa samom sobom...
Ljubav je ostavila trag. Dubok. I znacajan.
Ne govorim koliko sam ga volela. Ni sta sam sve ucinila za njega. Nema potrebe. On zna...
Ime joj znam, zamisljam kako izgleda...
... Lepsa je od mene, uspesnija, zavodljivija, strastvenija, bolje mu je sa njom, ona ga voli onako kako njemu treba, sa njom je srecan...
Da li...?
Samnom nije bio srecan... ??? Valjda me je zato i ostavio. Valjda me zato nije voleo.
Moj duhovnik mi kaze: "Oprostices svoga spasenja radi. To nije pravdanje losih dela onog ko te je povredio. Mozda je Bog dopustio tvoju ranu da bi pruzio priliku tvojoj ljubavi, prastanju, veri? Ne smognes li snage i hrabrosti za to djavo ce odneti pobedu. Istinska blagodarnost je podvig prastanja i poverenja u dobru Boziju nameru, cak i kada je to za tebe veoma bolno."
Jos suvise boli. Srce nije spremno. Ne mogu da oprostim.
Za sada djavo odnosi pobedu. Jer, samo je moja dusa mracna. Njega, koji je bio moje sve, najmilije moje... Njega moja bol ne dotice. Na njegov zivot ne utice moja nemocnost da oprostim. On je srecan. On zivi. Ja zivotarim.
Neko bi rekao da sam poludela, da ne znam sta hocu kad kazem kako razumom znam da je za mene i moju buducnost bolje ovako. Mozda je za mene bolje ovako, ali njegove reci "... Za tvoje dobro..." Ooo, kakva je to laz bila.
Ljudi se rastaju, ljubavi prestaju... Sve znam, sve razumem. Ali, zar nije mogao na drugi nacin?! Zar nismo mogli da se rastanemo kao ljudi. Zar su morale lazi, prevare, obmane? Na kraju sam trazila samo postovanje i ljudski odnos. Mnogo?
Izneverio me je kao osobu, kao zenu, kao prijatelja!
Posle svega pitala sam ga: "Da li si svestan da imas kcerke?" Nista nije odgovorio.
Sinoc... Prosao je. Razbio me, ponovo, bez glasa, bez pogleda. Nije me video, ostala sam skrivena u senci. Cini mi se na istom mestu na kojem sam bila i onog dana novembra 07.

OPOMENA



Važno je, možda, i to da znamo:

čovek je željen tek ako želi.

I ako sebe celog damo,

tek tada i možemo biti celi.



Saznaćemo tek ako kažemo

reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,

moći će neko i nas da sretne.





Mika Antic

Trenutak samo



Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,

opustio bih se više.



Bio bih gluplji nego što bejah, zaista

vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.



Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,

više sutona posmatrao, na više planina popeo,

više reka preplivao.



Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,

jeo manje boba, a više sladoleda,

imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.



Ja sam bio od onih što je razumno i plodno

proživeo svaki minut svoga života: imao sam,

jasno, i časaka radosti.



Ali kad bih mogao nazad da se vratim,

težio bih samo dobrim trenucima.

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,

od trenova samo; nemoj propuštati sada.



Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez

toplomera, termofora,

kišobrana i padobrana;

kad bih opet mogao da živim,

lakši bih putovao.



Kada bih ponovo mogao da živim,

s proleća bih počeo bosonog da hodam

i tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,

više sutona posmatrao i sa više dece igrao,

kad bih život ponovo pred sobom imao.



Ali, vidite, imam 85 godina, i znam

Da umirem.





Horhe Luis Borhes

Naucnici su dosli do zakljucka da je 22. jun najidealniji dan za ljubav.

Leto je pocelo, ljudi su opusteniji, dobre vibracije u vazduhu.

U pravu su... Tako sam resila!!!

A, vi?

Ponekad mi nedostajes. U stvari... u poslednje vreme cesto.

Ljutim se na sebe. Zasto, kad si me toooliko nervirao...

Mozda zato sto sam usamljena? Ili je stvarno nesto do tebe?

Evo, obecala sam. I napisala.

D. Ovo je za tebe.

Nema te.

Zato me noc uzima u svoj zagrljaj.

Sklapam oci, ali ne i srce.

Nikome ne odajem, pa ni sebi, da pletes mi se po mislima.

Ali, tera me nesto u srcu nemirno...

Tera me da te pozelim.

Ponekad zaplacem...

Noc zamolim da mi te vrati.

Al brzo svice.

Zora nije kao noc.

S njom te gubim.

Tu, na prelazu iz noci u dan, nestaje juce, a jos ne postoji sutra.

U tom trenu proviri kroz prozor svog srca.

Tamo sam ja.

Strpljivo cekam u kutku tvog secanja.



A.

"U zivotu ne postoji nikakva duznost

osim duznosti biti srecan.

Samo smo zato na svetu,

a sa svim duznostima,

svim moralom

i svim zapovedima

retko cinimo jedno drugo srecnim,

jer i sebe time ne cinimo srecnima.

Ako covek moze biti dobar,

moze to samo onda

kada je srecan,

kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.

To je bilo ucenje,

jedino ucenje na svetu.

To je rekao Isus.

To je rekao Buda.

To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu

jedino vazno

njegovo vlastito najunutarnije,

njegova dusa,

njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,

onda je svejedno

jede li se proso ili kolaci,

nose li se dragulji ili rite,

onda svet zvuci zajedno s dusom,

onda je dobro."



Hermann Hesse

Noc.

Hladnoca mermera pod njenim telom.

Tama je njen ljubavnik.

Ne zna ko je.

Bezgresna ili razvratna?

Svetica ili kurva?

Ili je obe?

Nazire siluetu neznanca.

Da li sanja?

Duboko u stomaku rika divlje zivotinje.

Pruza ruke.

Doziva ga telom.

Hoce potpuno da mu se da.

Ceka.

Negde je izmedju slutnje i neznanja, izmedju stida i zelje.

Kroz nespretne neznosti, uspanicenu nevestu zudnju, kroz drhtanje, kroz smetenost pokusava da dodje do srece.

Do tebe.

Ceka trenutak kada tama nece morati da joj bude ljubavnik, kada u njoj vise nece morati da trazi secanje na onog sa kim je nebo prepuno zvezda pod njenom crnom kosom.



za A. septembar 2006.

KAD ZABORAVIS NEDJELJU - Gvendolin Buks



A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom

A naročito kad zaboraviš nedjelju;

Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,

Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,

I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;

Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;

I ništa ne moram raditi, i sretna sam . . .

I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!

Kad to zaboraviš kažem . . .

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,

I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,

I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;

U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom

u jugozapadnom kutu, na nedjeljni ručak.

A to je uvijek bilo pile s testeninom, ili pile s rižom, i salata,

pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.

Kažem, kad to zaboraviš . . .

Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj

Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;

I kako smo se konačno svlačili,

Gasili svjetlo, uranjali u krevet,

Ležali načas opušteni u nedjeljno svježoj posteljini

I nježno se slivali jedno u drugo . . .

Kada, kažem zaboraviš sve to,

Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati

Da si me dobro zaboravio.