Ma ja sam te pitala,tek sam kasnije videla da si napisala koliko imaju god.

TatjanaK dusice drage su pravi andjelcici

Deca nasih prijatelja imaju 19 i 17 godina.Oni su dobri roditelji,bar se trude kao i svi mi,a od njih dve starija je malo slabija u skoli ali je vredna u kuci dok je mladja fenomenalna u skoli zbog cega se stalno izvlaci kada dodju na red kucni poslovi.
Medjutim sta se u zadnje vreme desava?Nase skolstvo je sada takvo da nasu decu u skoli na predmetu gradjansko vaspitanje,uce kako su oni najvazniji i kako su oni samo na prvom mestu,a sve ostalo je prolazno i usput bas kao na zapadu.Iz toga proizilaze razne svadje izmedju dece i roditelja u smislu: ovo nije moja kuca,ja necu to da radim,kada budem imala svoje onda cu...ako budem sada to radila popusticu u skoli i td. ima toga jos.Cak se jedna svadja i zavrsila recenicom: sta hocete vi vise od mene i mog zivota?Ja sam punoletna i mogu da radim sta ja hocu.Ako vi to neprihvatate ,mogu ja i da odem i da skocim sa mosta...To je bio sok za njih,a za decu jos jedan od nacina kako da se roditelji ucenjuju.
Svasta se oko nas desava i dosta mladih nestaje i naravno da takve su recenice nesto poslednje sto bi roditelj zeleo da cuje od svog deteta.
Neznam sta nas ceka ali znam da cu se boriti i rukama i nogama da nedozivim nesto tako

moram da priznam da je jako zanimljivo, kada su deca porasla, ....pravo uzivanje uz decu,

Citat:

Morala sam i ovde malo da zadjem.....Ne bi se bas slozila sa ovom recenicom.Bar ne u potpunosti....secam se(sto neko pomenu ovde) kada sam ja zelela da budem samostalna i mislila sam da je dovoljno samo da mi se roditelji ne mesaju ni u sta....mislila sam da sve najbolje znam,da sve najbolje mogu....e pa nije bas tako...sad sve gledam iz drugog ugla i mogu samo da kazem jedno veliko HVALA mojima sto su bili takvi kakvi su i ponekad se umesali.
Naravno da treba prihvatiti cinjenicu da je neko odrastao,ali sta podrazumeva to "ne mesanje u zivot"....aminovanje svega sto dete kaze da je tako?!Ne bih bas rekla...'ajde neka se ne umesa neki roditelj u zivot svog deteta koje se drogira....ili postaje alkoholicar....ili skrece sa pravog puta.Sta podrazumevam pod tim "pravi put"?....Naravno nisam za to da se lece kompleksi roditelja na deci tipa "ja to nisam mogla,a ti mozes" pa urnisati dete da postize nesto sto roditelji nisu mogli...ali mislim da roditelji upravo oblikuju svoju decu,stvaraju im odredjene navike...karakter je nesto drugo....Mislim da svako doba ima nesto svoje tj. da u svakom dobu dete nesto nauci novo i tako gradi svoju licnost,ali pustiti ga da radi bas sta hoce....?!?....nisam ni za to.

Ja kao starije dete u familiji, 15 godina starije posto je moja rodjena sestra tek krenula u osnovnu, iz tog ugla mogu reci da su se moji mnogo bolje snalazili sa mnom nego sto sada sa njom cine ili sto ce ciniti. Iz razloga sto i oni polako gube zivce, snagu itd. Cak je i moja profesorka koja je cekala da doktorira, specijalizira, zaposli i tek sada ima malo dete skoro imala komentar, kako njene koleginice koje su zatrudnele na fakultetu sada lepo imaju veliku decu i blago njima! Tako da verujem da je mnogo lakse i lepse sa starijom decom pogotovo ako su oni sto se kaze "dobro" ispali.

Ja sam takodje imala te egzistencijalne faze, kada sam mislila da sve mogu, da meni roditelji ni ne trebaju, oni me samo guse i ja sam mnogo "pametnija" od njih kada su bili u mojim godinama A onda sam prestala da primam stipendiju, dosla u beograd, upisala tezak fakultet(iako su me moji roditelji zaista "pustili" da biram i radim po svom nahodjenju na kraju) i shvatila da su moji roditelji jedna divna stvorenja i da kada bi mogla zivela bih vecito na njihovoj grbaci jer je egzistencija mnogo naporna. Shvatila sam smisao njihovih zvocanja, upozorenja, saveta.
Nisam bas preterivala u izjavama i pretila im samoubistvom(mozda jer sam pohadjala versko a ne gradjansko u srednjoj, salim se naravno), to mi je stvarno strasno ali bilo je i kod mene ostalih pomenutih izjava.
Tako da je to valjda normalan period odrastanja sa kojim se jedva kobeljaju i roditelji i deca.