Drage članice i članovi, poštovane kolege i publiko, ljubitelji pozorišne i bilo koje druge umetnosti, dobro došli u pozorišni klub "Talija"!
Zamislite ambijent koji vam odgovara, od kariranih stolnjaka sa plehanim pepeljarama, do mesinga, stakla ili mermera, zamislite mene kao dokonog, razgovorljivog barmena, ili kao seksi konobaricu, ili kao isluženu staru suflerku koja povazdan štrika sedeći iza šanka, ili kao bilo koga sa kim bi rado zapodenuli razgovor o kakvoj predstavi, ili ogovarali glumce i reditelje, ili o bilo čemu što vam padne na pamet... Ovde možete, potpuno besplatno, proslavljati svoje rođendane, ili organizovati žurke nekim drugim, vama važnim, povodom...
Ali, ček, ček... Ne možete tek tako nagrnuti!
Za sticanje doživotne članske karte ipak vam je potrebno nešto... Prvo, molim, morate navesti bar jednu omiljenu predstavu koju ste gledali, a zlatnu člansku kartu dobijaju oni koji navedu i glumca, ili obrazlože zašto im se ta predstava dopala.
U lokalu vlada apsolutna demokratija, znači ko god hoće može biti konobar, ko hoće može biti samo gost, zabavljač (dozvoljeni su vicevi, odlomci iz predstava, citiranje omiljenih tekstova i sl.)... Ali ja, kao osnivač, uzimam sebi za pravo da zabranim da se ovde pominju svekrve i bubuljice... I nemoj da mi neko kritikuje preljubnike! Znači i švaleri i švalerke su dobrodošli u ovaj klubić, i verujte da to ne govorim bez razloga... Mislim, ko zna-zna...
A sad, dobrodošli i živeli!

Uh, ja biram da najpre budem slučajni gost, prolaznik u baru, a s vremenom će mi možda, pukim slučajem, porasti reputacija, jer ja čujem i kad je tišina. Sednem, popijem čaj, odslušam najvažniju stvar koja se trenutno priča i izadjem čim neko počne ogovaranje svekrve i čupanje dlaka sa glave i nožnog prsta, hahaha

Za sada ću samo slušati...Mogu li?

Hmmm...Dok lagano ispijam čaj, razmišljam da li je istina da, ako neko želi postati glumac, mora se tome posvetiti od 0-24h, praktično ne spavajući i lebdeći po celi dan po kafanama...Barem tako priča jedna lokalna tetka iz moje zgrade...Baš bih volela da znam pravu istinu...Ih, kad bi mi se sad neko od glumaca pridružio i otkrio pravu tajnu....Srrrrk...

Ja bi bila Severina u predstavi Karolina Rjecka u kojoj je odlicno odigrala lik konobarice ciji je zivot protekao u zadimljenoj kafani cekajuci svog voljenog.

Naravno da možeš, Zlatokosa! Kud ti da mi budeš slučajna? Samim tim što si prva, ti si i počasna gošća!
Srkni ti malo čajića (iako kuća ima najširu moguću ponudu pića, a baladi je zadužena za koktele), i priseti se neke dobre predstave... Da ne bude da odmah puštam bez članske karte...

Tara, tj. Severina, dobrodošla u kafanče! Primljena si za konobaricu iz prve!

Znaci, mogu zvanicno pripaliti cigaru

I lulu ako hoćeš!

Hvala, Darstellerina, tema je vanserijska

Najsjajnija predstava koju sam do sada gledala (priznajem, nije ih bilo mnogo) jeste "Radovan III", ali ne Zoran Radmilović, jer je van konkurencije, već Mira Banjac, koja je glumila Katicu...Nasmejala me je do suza, ali mi je bila najharizmatičnija u trenutku kad izgovara, parafraziraću: "Juče sam primetila da sam se okrenula za jednom zgodnom devojkom!!" Potpuni potop komunističkog režima i poremećaja hormona ženskog roda u to vreme...

I ti kažeš da si ćutljiva?! Samo ti nastavi ovako da ćutiš, Zlatokosa, pa ćemo se mi još mnogih dobrih priča naslušati!
Da Zoran jeste van konkurencije, i kao takav nedodirljiv i večan. Neslavno su prošli svi koji su pokušali da ga imitiraju. To ne ide ni kad se neko trudi iz petinih žila... To drugim glumcima nije ni dozvoljeno, niti treba da bude. Uvek je takav odnos prema tekstu, kolegama i samoj predstavi, bio samo Zoranova privilegija. U njegovo ime, živeli!
Za Katicu se slažem, odlično napisan lik, veoma provokativan za to vreme. I Mira je to igrala zaista upečatljivo.

Živeli, Darstellerina, u ime gospodina Zorana Radmilovića, nebeskog tvoritelja glumačkih nastupa, tačnije, to čak nije ni glumački, već vanzemaljski pristup predstavi i glumi...On nije glumac, već je glumac - Zoran Radmilović, on je to i ništa manje i ništa više od toga, šta god to bilo, a neopisivo jeste, i nedostupno velikoj većini, on je glumio živeći, a ne živeo glumeći.

E, kako si ovo rekla! Taj tvoj zapis sad lepo možemo okačiti da nam visi iznad šanka! Biće ovo najbolji pozorišni klub, sigurna sam...
Imam još jednu ideju, a to je da zidove ukrasimo fotografijama naših istaknutih glumaca, glumica, pogotovo. Prva bi bila Žanka Stokić, druga Mira Stupica, a onda, ne mogu da odolim, sledi ogromna slika Gordane Đurđević- Dimić. Ona je glumica SNP-a iz Novog Sada, i po mom mišljenju nije prvakinja samo tog pozorišta, nego celokupnog savremenog srpskog glumišta. Sinoć sam baš imala priliku opet da je gledam, i moje mišljenje o njoj se samo još više potvrdilo. Igrala je u predstavi "Ujkin san" Dostojevskog, u režiji Egona Savina. Odlična predstava, odlična Goca, a glavnu mušku ulogu maestralno igra Predrag Ejdus. Ako neko ima priliku da je pogleda, od srca preporučujem.
Inače, u toku je jedan od najvećih pozorišnih festivala u Srbiji, Sterijino pozorje , koje se tradicionalno održava u Novom Sadu, već 52 godine. Ako neko prati festival, ili makar hroniku, neka se javi da malo razmenimo utiske...

Jedino što znam jeste da je 2006. godine dodeljena Sterijina nagrada za najbolju predstavu - "Skakavcima" Biljane Srbljanović...

Nisam imala prilike da odem u SNP u Novom Sadu, takođe, ono po čemu pamtim novosadsko pozorište jeste afera sa proganjanjem glumaca u "Pozorištu mladih"...O tome su i mrtvi brujali...

Znaš, ja mislim da treba da prođe neko vreme, pa da se zaista potvrdi vrednost Biljane Srbljanović kao dramskog pisca. Ona je nesumljivo talentovana i produktivna, ali u njenim tekstovima može se naslutiti nešto što je vezano za osobenost trenutka, za stanje u zemlji koje može biti inspirativno, ali pitanje je koliko te teme mogu izdržati vremenski otklon, i koliko će se uopšte igrati u budućnosti. Ima tu malo pamfleta, malo parole...
A "Pozorište mladih" je posebna priča. Svaka medalja ima i svoje lice i naličje. Znaš to je ono kada su svi u pravu, i niko nije u pravu. Toliko ružnih priča sa obe strane (a čujem da je većina tih priča istinita u oba smera), a tako malo pozorišta. Strašno je da se predstave ne igraju, ma šta da se u upravi dešava. Nadam se da su problemi rešeni, iako ne znam da li je koplje baš najpravednije prelomljeno (to kad se posmatra sa strane nije ni moguće tačno znati). Ali mi je drago da pozorište radi. Volela bih da se više energije utrošilo u rekonstrukciju te zgrade, jer je u katastrofalnom stanju, a prostorije u kojima glumci borave (pa i šminkernica) su više nego sramotno zapuštene. Volim to pozorište, i igram ponekad na toj sceni...

A njen "Jastuk za pod glavu"? Izvinjavam se, možda sam malo skrenula sa teme...

Srrrk...Uh, dobar ovaj čaj....

Stvarno ne znam da je ona tako nešto napisala. A da ne misliš možda na "Kamen za pod glavu" Milice Novković? To je jedan od mojih najomiljenijih tekstova...

Biće da si u pravu...Ne znam zašto sam bila ubeđena da je to napisala Srbljanovićeva...Hmmm...Čak sam 1/2 naziva izmenila u slobodnom stilu...?!

Videla sam naslov na bilbordu kod TC "Staklenik", ne znam ništa o tome, priznajem...

A znaš li kako sam ga (polu)zapamtila?
Nije mi se dopalo ono odstupanje veznik + predlog u sintagmi "za pod glavu", te mi je zaparalo oči, tj. uši
Tako sam zapamtila taj deo naziva...Ups...Ovo moje trtljanje čini mi se nema mnogo veze sa temom, bolje da nastavim da ćutim...

Moja stolica je vrlo udobna,a imam i jedan naslanjac za ruku... pijem caj-hibiskus! odvojena sam malo od dela pusaca...vrlo opremljena prostorija. ispred mene se nalazi jedna slika Picaso-a,u kojoj su izrazene jake,tople boje. slusam,ne pricam(pravim se mudra)... moram nesto da obavim,imam posle,pa cu da se vratim

@Zlatokosa
Ma, nema problema! Ja, na primer, uopšte nisam uočila te predloge+veznike, al znam da je tekst odličan. Jezik jeste pomalo arhaičan, pa te je to zaparalo...D

@Aylichak, nema odvajanja! Moraš priznati da se dim uopšte ne oseća, ma sredila sam ja tu ventilaciju vrhunski...
Hvala za sliku, uživaćemo svi u njoj... Sad razmišljam da li se i za to stiče članska karta... Pikaso je to! Ali, hajde ipak podeli sa nama utisak o kakvoj predstavi...

Podsećam da nudimo i druga pića osim čaja, ja prelazim na crno vino!

Darstellerina,

nije zbog arhaizma, navikla sam ja na takve tekstove (imali smo i srednjovekovnu književnost) , već zbog te gramatičke greške u naslovu...

Kad već pomenu Miru Stupicu, sećam se da je jednom prilikom rekla da je za nju vrhunac umetnosti "Smrt u Veneciji"...


Ja ću malo pivceta, nakon čaja ima da završim u WC-u cele večeri...Eh...

"Smrt u Veneciji" je čuveni roman Tomasa Mana, i znam da je po tome snimljen film. Pretpostavljam da je na to Mira mislila, jer ne znam da je urađena pozorišna dramatizacija tog dela...