Evo i mene u kasne sate... Izvinite trajalo je duže nego što sam pretpostavljala, baš mi je žao... Predstava je počela kasno, takvi su tamo običaji, pa se tako sve odužilo... No, ništa, vidimo se uskoro, koliko sutra...
Baladi, super je ideja za monologe! Izvolite samo... I ja ću spremiti nešto, sigurno...

Ma sunce mu Bogovo poljubim, ja sam navikao da pravim s**** ( ju, psovka :o ), i da se ne držim pravila.
Aliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Negde, krajem Marta sam bio u ''BDP''-u.
Dakle, gledao sam ''Pokondirenu Tikvu''.
Svako ko je čitao to delo, zna radnju.Međutim Vesna Čipčić je dala fenomenalnu ulogu, ali uz podršku, Pozorišta iz Kikinde, gde je Gordana Roščić dala fenomenalnu rolu, Femine ćerke.
Toliko da znate da se i ja kulturno uzdižem, a ne samo po kolače i pivo.
Da li imam WIP tretman, kod rukovodioca na ovu temi?
:grin:
Sa obzirom na obzir, da me rukovodioc zna lično i koliko mi je dupe kao i kapacitet istog, kolike su mi norme i limiti u opsedanju reprezentacije ovog kafančeta?


edit Zlatokosa: bez psovkica, molim Morala sam da "urgiram"

Limiti za tebe ne postoje!
I kao prvi muški član imaš doživotne privilegije, ali i obavezu da se pozabaviš ishranom članstva...

Dakle, nemojte da brinete drage dame za pripremu hrane, to ću ja da preuzmem.Samo mi dajte neke vaše amandmane na poslovnik.

A pićence pravi Baladi, počnemo od njenih koktela i završimo sa crnim vinom i pivom u srči

Zaposlite me kao skupljača opušaka, nisam pušač, pa da ima bar neke koristi od mene !!!

Obaveštenje za sve: imate popust od 20% za on-line rezervacije karata u BDP-u!

Predlažem da malo osmislimo ovo nedeljno popodne...
U pozadini muzika... Violončelo... Vrsni češki umetnik Jozef Hunro izvodi jednu od Debisijevih simfonijskih skica "Igra vetra i mora"...
Dozvolite da vam izgovorim pesmu jedne od mojih omiljenih pesnikinja (čuvenog prevodioca inače), Nine Živančević...

USAMLJENE ŽENE

stiskaju zube
i kažu da ne mare
jeste, gadno je ostati sam
ali, to je greška koja nas od rođenja prati.
Usamljene žene se resko smeju
i čujemo ih oko ponoći kada komšijine mace mjauču,
usamljene žene kažu:
njegova je greška, bio je nezreo
a ja sam samo bila malkice nesigurna
u umetnosti i u vlastitom položaju na ovom svetu.
Da odista je grozno biti sam
boriti se puzati muvati
po tuđim spavaćim sobama
reći: zbogom dušo naravno
divno nam je bilo
javi mi se nekad
nije da ja marim, ali svakom
ljudskom biću prija mala nežnost
a eto, gotovo da sam uživala u njoj
celu celcatu godinu,
skoro tri godine, a sada
o, baš je grozno, opet me je ostavio
i dok mi stvaralački nagon govori
čekaj, ne podiži tu slušalicu
ostani večeras kod kuće
neko vredniji će te zvati
jednoga dana, možda baš večeras
možda će se javiti baš on
iako mi se čini da ne želim nikada više
da ga čujem egoistu jednog
koji nema nimalo "stila" ni
domaćeg vaspitanja, svejedno,
odvratno je sve to i način,
način na koji je otišao
stvarno je grozan, i da nisam
umetnica i da nemam
svoj ponos bilo bi još gore,
onda bi tek bilo grozno, ali noćas
ne mogu da mislim o svom ponosu, o
rečenicama kao "dala sam mu najbolje
godine svog života", "bio je moja pretposlednja
šansa i stvarno ne neka ljubav na prvi pogled
ali na drugi pogled stvarno mi se učinilo da se
tako dobro slažemo, tako smo harmonično
živeli u celom svemiru ne beše
dve duše srećnije spojene
ali se onda pokazao ko je u stvari
obična svinja u jagnjećoj koži u pesničkoj
kabanici sa podužom bibliografijom
znala sam šta u njoj piše"
kada se konačno iselio
bio je jučerašnja podgrejana supa
ali je bilo tako grozno ostati sama
prepuštena svojoj umetnosti i ostalim svakodnevnim
zadacima, nisam mogla ni imena
da mu se setim kada je juče
prošao preko puta ulice u kojoj
smo stanovali, samo sam se setila
koliko je bolelo
kada sam donela odluku
odluke uvek bole
ali sam oduvek imala vlastitu glavu
da ih njome donosim
odluke bi se uselile i iselile
nakon svake odluke postoji
neka bolja odluka koja se pojavi
a najgora je
kada se nakon toliko odluka
niko više ne oseća usamljenim
gospode, ovaj svet je tako mali, gospode, tako
ništavna tvorevina
ali ako sami ne odaberete svoj svet
odabraće vam ga neko drugi i onda će vas
ostaviti sasvim samu a do sada ste već
svi naučili kako je grozno
biti sam
ponekad vas dvoje istovremeno
odaberete usamljene sate
da ih delite jedno sa drugim
a ponekad je sve
toliko usamljeno...

Divno, predivno Darst- -

Uz ovakve stihove mogu samo da slusam neponovljivi Adagio.

Hvala, baladi...
Ih, kakvo mi je članstvo, meša mi se u program...Teško je izboriti se sa sa toliko kreativnosti na jednom mestu... Hajde ti sad prelepi Adagio spleti sa nečim drugim, pa se pokloni i počni... Sigurna sam da imaš nešto dobro u rukavu...

Ja Vas slušam, a kod mene svira trenutno Tchaikovsky, Piano Concerto No. 1 in flat Minor, Op. 23....

To je sve lepo, ali hajde, dajte malo teksta uz to... Još malo stihova, ili kakav odlomak...

Hocu Darst, ali kasnije... tek mi predstoji da se probijem kroz guzvu i dodjem u klub-

Evo i mene...Ostavljam i čaj i opuške, i srču, i pivo..Čudnog pogleda stupam na scenu...Ćuteći...Pogledajući u Vas...Tišina...Kašljucnem 2-3x pripremajući se za nešto čudno što mi se kuva u želucu i mozgu, i počinjem...Poštovani Moji:

"OBLAK U PANTALONAMA

Misao vašu,
što mašta na omekšalom mozgu
ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut,
dražiću dronjcima srca okrvavljenih grozno,
sit narugavši se, bezočan i ljut.

Ja u duši nemam ni jedne sede vlasi,
ni staračke nežnosti nema u njoj!
Svet sam zaglušio snagom svoga glasa,
dvadeset dvogodišnjak-idem,
lepotan, svoj.

Nežni!
Vi ljubav stavljate na violinu.
Na talambase je mećete, grube.
A ne možete ko ja izvrnuti svoju kožurinu,
tako da još svuda sve samih usana bude.

Dođite u kafanu da naučite-
u haljini od batista prava,
pristojna činovnica anđeoske lige.
I koja usne spokojno prelistava,
ko kuvarica stranice svoje knjige.

Ako hoćete,
od mesa besan ću da režim
-i ko nebo menjajući tonove-
ako hoćete,
biću besprekorno nežan,
ne čovek, već - oblak u pantalonama!

Ne verujem da postoji cvetna Nica!
Opet se proslavljaju pomoću mene
ljudi, uparloženi kao bolnica,
i, ko poslovica otrcane žene.

To napisa gospodin Vladimir Majakovski...."

Stanem..Okrenem se oko sebe i - dalje ćutim...Opet ispijam hektolitre sada meni čudnog pića. Nešto se u grlu steglo...

Hoće to tako od emocija i pića...
Čuješ li kako se, preko Čajkovskog kojeg si pustila, razleže aplauz...

Eh, potpuno me, draga moja Darsty, više i od bilo kojeg pića, opio Čajkovski, a o Majakovskom da i ne pričam...Kakav je to Anđeo...Još sam pod utiskom Njegovih reči...Ni aplauz nisam čula...

Hajde sad po jednu votku, makar "probušenu"... Za potpuni doživljaj...

Evo i mene konacno... Malo imam tremu...Pa, prvo jedan daikiri... a onda kasljuc, kasljuc.... malo Mike Antica.

"Epilog"

Ovo nije ispovest
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.

Hiljadu puta od jutros se ponovo plasim
za tebe, izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim
ljudima.

Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znas ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?

Da li sam jos uvek medju tvojim
zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u
grudima
i najkrvavijeg saca?

Kakav fantastičan preokret, baladi!
Vidiš, zaboravila si muzičku podlogu, pa ću tiho, tiho pustiti Janiku Balaža... Predlažem vino odležalo u kakvom čokanskom podrumu iza sedam brava, pa da setno-lirski vojvođanski duh u potpunosti zavlada ovom "čađavom mehanom"...

Hvala Darst, bila sam uzbudjena pa sam zaboravila da Mika Antic ne ide bez tamburasa!
A uvek me njegovi stihovi razneze. Kako ide ona pesma: "Da li si dosla sa druge planete..." Uh suze mi podjose...Kao da vidim Dunav i cujem tamburase.

Nazdravimo vinom, ziveliiii -

Kad smo vec kod bacava i vina, dodajmo i gitare. Gabi Novak odlicno ih je opjevala u jednoj od svojih nezaboravnih pjesama.

Vino i gitare zelim nocas ja u domu svom,
Kad stari prijatelji dodju, da ne vide bol u srcu mom ...

Hiljade emocija, drage moje, sa Vama...Nazdravljam votkom za Vas! Bravo! Živele!!!