Ovo je zestoko Zlatokosa Na zdravlje :-P

Tara imas tako lep glas, daj jos malo pesme- -

E kad smo kod mora, mogao bi nam mladi Kavaca izgovoriti i neke Arsenove stihove... Npr. "Kuća pored mora" ili "Moderato cantabile"...

Evo jos malo poezije, Zllatka pusti neku finu muziku, najbolje gitare...

"Trag" - Crnjanski

Zelim
da posle snova
ne ostane trag moj na tvome telu

Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih liscem svelim...
sa bagremova....


Ma sva sam se raznezila...Zlatka, jednu votku molim....

Poslušajte "Moderato cantabile" ovde:

http://www.ezgeta.com/moderato.html



(Za one koji nisu sigurni kako to da izvedu:

1. "Osenčite" ovu adresu levim klikom miša
2. Kliknite na "Copy" desnim klikom miša
3. Zatim kliknite "Paste" na novotvorenu praznu internet stranicu - blank page)

Uživajmo u ovoj pesmi zajedno...Obavezno uključite zvučnike...Zapevajmo!

Predstavljam vam umjetnika u crnom, neponovljivog Arsena:

Kuca pored mora

Raznesena valima i vjetrom,
tu su samo rusevine ljeta.
Na rubu napustenog svijeta.

Niceg nema, niceg nema
od tebe, od mene.

Ostala je samo prazna kuca,
malo stvari ljetovanja naseg.
Na stolu novine jos leze
sa nekim datumima jula;
nasa ljubav sad se rusi
kao pjescana kula.

Ali jos uvijek ovdje,
jos zagledan u more
na vratima vile
u kojoj tuga spava,
a kise su se slile
u cvjetove agava
i ljetu je kraj.

Od vremena poezije
i mira, ostala je samo
prazna kuca u noci okrenuta moru.
Sad ceka ljubavnike nove.

Niceg nema, niceg nema
od tebe, od mene u njoj.

Baladi, evo uzimam gitaru...

Divno Zlatka, daj sad malo Jesenjina...

Joooj, kako je sve to lepo... Samo napred, Zlatokosa...

Zlatka divno sviras, Tara zapevaj tu Arsenovu, a Darst i ja vas slusamo dok pijuckamo vince...-

Baš me pogodi u srce Jesenjinom, evo:

"PJESMA O KERUŠI

Jutros rano gdje strn šumi, lupka,
Gdje se bijeli trska, u gugutki,
Sedmoro je oštenila kučka,
Sedmoro je oštenila žutih.
.

Do u sumrak grlila ih nježno
I lizala niz dlaku što rudi,
I slivo se mlak sok neizbežno,
Iz tih toplih materinskih grudi.

A uveče, kad živina juri,
Da zauzme motke, il prut jak,
Izišo je tad domaćin tmuri,
I svu štenad potrpo u džak.

A ona je za tragom trčala,
Stizala ga, kao kad uhode ...
I dugo je, dugo je drhtala
Nezamrzla površina vode.

Pri povratku, vukuć se po tmini,
I ližući znoj s bedara lenih,
Mesec joj se nad izbom učini,
Kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,
Zavijala bolno za svojima,
A mesec se kotrljao tanki,
I skrio se za hum u poljima.

Nijemo, ko od milosti il sreće,
Kad joj bace kamičak niz breg,
Pale su i njene oči pseće,
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.

Sergej Jesenjin".........

Jao Zlatkice moja, pa ovo je divnooo- -

Sta vise reci posle ovih besmrtnih stihova...

Tačno sam znala da će biti "Keruša"... Već se tako dobro osetimo i razumemo... Živele!

Dajte mi maramicu, istačkah celu majicu od suza....


Živele!!!

Ja već pijana dotakoh dno...Pijana od suza...Ni votka više ne pomaže...

I ja se slatko isplakah...hajde jos nesto sto srce dira...-

Za tebe, baladi draga:

"KRVAVA BAJKA - Desanka Maksimović

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena,
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: Koliko može
putnik ako ide peške...
I tako redom.

Misli su im bile pune
istih brojki,
i po sveskama i školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni,
rodoljubivih i ljubavnih,
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava,
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta."



Dajte neku ubilačku ljubavnu, da se sad skroz patosiram pijana...Opijena...

Koči malo, Zlatka, odosmo svi u bedak...
Hajde sad, po komandi, svi na nešto veselije, rano je za patos...
Ima da vas nateram da zaigrate Kan-kan, ili Kazačok, samo ako tako nastavite...

Moj pomirljivi predlog...
http://www.youtube.com/watch?v=ZtPF9M3nIHs&mode=related&search=

Jao Zlatka, gde me nadje...'Aj sad stvarno nesto veselo. Tara daj neku poskocicu..-

Ja bih mogla neke bećarce, ali su malo bezobrazni, pa se ustručavam...