"Sto se bore misli moje", a kviz pitanje je, mada mislim da vec znate, ko je autor stihova i kome su posveceni?

Za tacan odgovor sledi nagrada: boravak u jednom predivnom hotelu na obali Indijskog okeana, all inclusive- ;-), plus masaza

Pesmu je napisao Mihajlo Obrenović! Uh, on je jedan od mojih omiljenih likova iz srpske istorije uopšte! Izuzetan političar, sa izuzetnim savremenim idejama za ono vreme, proevropski orijentisan, voleo je muziku, mnogo učinio za podizanje kulturne svesti, a što je bio šarmerrr, voleo ženeeee... Smatra se da je pesmu "Što se bore misli moje" posvetio je sestričini Katarini. Ta ga je ljubav, sudeći po nekima, u grob oterala...

A, nisam ja to zbog nagrade... Iako dobro zvuči...
Nego volim Mihajla... Mada se pitam, ne bih li ja možda mogla ugostiti tog masera?

Odgovor je tacan-, e sad, to za masera :???:

Poslaću mu garantno pismo, ne brini... Samo da poduči mog čika Paju- masera nekim veštinama, pa može da se vrati...

Nego, pitam se da nema taj hotel, koji si pomijala, neko dvorište, pa da tamo na neko vreme uglavimo "Taliju"... Pa da se svi, ovako đuture, okvasimo u Indijskom okeanu,slavimo neke rođendane... Ti se samo raspitaj za masere, što ih bude više- to bolje...

Naravno da ima sve sto pozelis, pa nije za dzabe hotel sa pet zvezdica, idealno mestasce za slavlja u ove letnje dane-

Ideja prihvacena-, aromaticna ulja ulja za ajurvedic masazu obezbedjena u dovoljnim kolicinama-

Evo, dok se ne uputimo put Indijskog okeana, i hotela u koji nas vodi Baladi, da još malo uz Dunav i tamburaše proćaskamo o pozorištu...

Ova godina je u pozorišnim krugovima posebna i po tome što BITEF ( Beogradski Internacionalni Teatarski Festival) proslavlja svoj 39. rođendan, a njegovo čedo, Bitef teatar slavi punoletstvo. Naime, BITEF je osnovan 1967. godine, a njegovi osnivači su Mira Trailović i Jovan Ćirilov, koji je i danas umetnički direktor Bitef teatra i selektor Festivala.
Bitefovci još od svojih početaka vole da uz zvaničan naziv dodaju i objašnjenje - Nove pozorišne forme, tako da se slobodno može reći da je to nadimak ovog festivala.
Festival je u početku radio pod okriljem Ateljea 212, a kasnije je dobio svoju zgradu na Bajlonijevoj pijaci, tu je današnji Skver Mire Trailović. Interesantno je da je Festival osnovao svoj teatar - Bitef teatar (proces je uglavnom obrnut), a Mira je bila prva upravnica. Na žalost umrla je te iste 1989. godine.
Danas je renomirani reditelj Nikita Milivojević direktor Bitef teatra i Festivala, a u festivalskoj selekciji, pored Jovana Ćirilova, učestvuje i mlada rediteljka Anja Suša.
Osnova delovanja Bitefa (u oba slučaja) je traganje za novim pozorišnim formama, idejama, smislom, neguje se eksperiment, avangarda,... Jednaka pažnja se posvećuje savremenim dramskim tekstovima, kao i maštovitim, savremenim tumačenjima klasičnih dela.
Festival je '80 godina prošlog veka dostigao vrhunce kojima je privukao pažnju svetke kulturne javnosti, i danas se svrstava među nekoliko najznačajnijih festivala u Evropi.
Ovogodišnji Bitef festival trajaće od 16. do 29. septembra, pod sloganom “Na tragu bajke i antibajke”. Povod za ovakav naziv i koncepciju su dva veka od rođenja danskog pisca Hansa Kristijana Andersena.

Darst, sa zakasnjenjem hvala za izvestaj o Bitefu...

A sad je red da proslavimo Nervov come back ali i tvoj 400. post -!

Vidi stvarno, okrugla cifra...
Ne sumnjam ja u Nevoznog, ni u srce u junaka...
Povodom svega dobrog, a naročito za Nervoznog, za koga pouzdano znam da voli ovaj Nušićev komad, evo jednog odlomka iz "Sumnjivog lica"...
JEROTIJE: Jesi razrešio?

VIĆA: Jesam.

JEROTIJE: Pa šta je?

VIĆA: Ne znam!

JEROTIJE. Ama, kako ne znaš?

VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (daje mu telegram)

JEROTIJE (čita i iznenađuje se, zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita): Pa dobro, šta je ovo?

VIĆA: Ne znam.

JEROTIJE (čita glasno): "Plava riba" - jest "plava riba". Budi bog s nama! (čita opet) "Plava riba, kljukana dinastija." (trgne se) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (čita dalje) "Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt..." (pogleda u Viću pa nastavlja) "... zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!" (prestaje) Budi bog s nama, šta je ovo?

VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se po sata dok sam razrešio.

JEROTIJE (šeta zamišljeno): Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem. 'Ajd' ovo "dinastija" i ovo "trt, trt, trt", kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti. To bi moglo značiti, na primer: "Uđite u narod strahopoštovanje prema" dinastiji " Al' ovo drugo ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (čita opet u sebi) Ne znam! (misli se) A da, ipak, ovo ne znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno?

VIĆA: I ja bih rekao.

JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe, zbog onoga što si udesio da se u akta podmetne lažni testament, to ne bi moralo šifrom.

VIĆA: Dabome! Ne bi moralo šifrom čak i kad bi vas penzionisali, zbog onog što ste udesili da se čovek zaduži kod Uprave fondova na tuđe imanje.

JEROTIJE (ujeda se): Jest, ne bi ni to moralo šifrom! Mora da je to važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti? Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razrešio?

VIĆA: Reč po reč. Vido sam odmah da je nešto vrlo važno pa sam pažljivo radio.

JEROTIJE (misli): "Plava riba"! Dobro, neka mu bude "plava riba", ali "kljukana dinastija ". Kad se zrelo razmisli ima tu i uvrede, gospodine Vićo! To ne može drukčije biti nego ti si nešto pogrešio.

VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite.

JEROTIJE: Razrešio si donjom, opštom šifrom?

VIĆA: Jeste!

JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom?

VIĆA: Gle! Nisam, boga mi!

JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajd brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! ...

Bravo Darst

A sad malo tamburasi, "Garavi sokak" i besmrtni Mika Antic...sigurna sam da to Nerv voli

Joca
Jesi l' cuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam.
A je l' verujes da ima tica sto donosi kolace?
- Ne verujem.
Jesi l' cuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam
A jel' verujes da u radiju zive mali ljudi?
- Ne verujem.
Pa mars onda iz naseg sokaka kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto!

I mi cemo ubrzo povjerovati da ima negdje gdje je stalno leto Ovo ljetno vrijeme obicno se naziva "vrijeme kiselih krastavaca". Valjda zato sto niko nista ne radi na toj vrucini, jedino krastavci se sami kisele

I bas citam jednu zanimljivost, da je slovenska glumica, koja je u stvari sansonjerka, Vita Mavric izazvala pravi mali filmski skandal. Naime, ziri joj je na prvom filmskom festivalu Srbije dodjelio nagradu za najbolju glavnu zensku ulogu u filmu kojeg su snimili pred 17 godina
Uz nju nastupa Davor Janjic, koji u filmu Belle Epoque igra glavnu musku ulogu.

Kad bi joj ta nagrada bila izrucena nakon snimanja filma, ko zna kako bi zavrsila njena karijera i da li bi ikad pjevala.

"Sto se bore misli moje", a kviz pitanje je, mada mislim da vec znate, ko je autor stihova i kome su posveceni?

Nudim se da otpevam.

Naravno da znamo.. Muziku je napisao veliki srpski kompozitor Kornelije Stanković, a reči veliki srpski intelektualac knez Mihajlo. O tome kome je pesma posvećena - drugom prilikom.
Darst, smatraj ovo uspešnim logovanjem., uz veeeliki podrav mojim vrllim damama. Sad sam na poslu pa nemam previše vremena, ali popodne eto mene na domačinskoj kafici i laganom ogovaranju.

Kada bi se gosti u kafani malo potrudili da se sete (ili provere ) koje su priče ovde već ispričane, ne bi im se misli dalje borile oko date pesme... Mada možda nije loše čuti i druge podatke o tome, ako njima raspolažete...

Sirius, dobrodošao! I svrati kad god želiš i možeš...

Najlepsi deo pozorista. Kd mene ga zovemo ''Kriza''. Gde si sinoc bio? Bio sam u krizi...

I mi ovde kriziramo malo od kako su se zavese spustile... Leti se pune baterije, kako bi pozorišne jeseni bile što vrelije. Tada se i klubovi napune i krene standardna priča... Kritikovanje rukovodstva od ministra do pojedinačnih direktora, sumnja u dobar izbor teksta, reditelja i ostalih saradnika, sumnja u kompletan plan za sezonu, pretresanje podela za uloge, analiza pridošlih gostujućih glumaca uzduž i popreko, uigrano međusobno zezanje...
A naravno najlepša od svih je pomalo autistična potreba da se ekipa koja radi na projektu druži do jutra tražeći rešenja, analizirajući uloge, odnose... Prolete sati, a da se vreme ne oseti... Zidovi klubova možda znaju više o predstavama, nego kulise...

Zidovi klubova puno znaju, a Mile Kekin ima recept za glumce:

" Gluma se najbolje uci pred praznom dvoranom kad moras galamiti
" Ajmo ljudi", a slusaju te tri umorna konobara. "

Jedan od najvažnijih zadataka u učenju glume, kako kažeš, Tara, je prevazilaženje svake, pa i apsurdne situacije. To bi značilo kao sposobnost da se pri svemu tome ne osećaš glupo...
A zadatak je dobro ispunjen ako i glumac sam, a i umorni konobari ipak uspeju da poveruju u to "ajmo"...

Kazu da jedino dobar glumac svojom pojavom i glumom moze ispuniti citav prostor na sceni, mada na pozornici nastupa sam. Znaci da jedino dobar glumac moze izvesti dobar monolog.
Slovenski glumac Jernej Kuntner nasmijao je publiku monokomedijom po motivima flamskog romana De Penis Monoloog, autora Petra Percevala i Nigela Williamsa.
Penisov monolog je intimno otkrivanje iz zivota muskarca. Glumac prikazuje dileme i razmisljanja muskarca u odnosu do vlastitog spolovila od ranog djetinjstva, prve ljubavi do zrele dobe. Otkrije nam muske strepnje, tabue, mitove, fantazije i na kraju istinu, koja izaziva salve smijeha.
Predstava je skoro ispala kao dijalog

Vau, zavesa se podigla! Sezona je pocela!