Svaka veza ima svoje uspone i padove; nekad naidje vreme kada je sve ok, kada vam se cini da prosto zavrsavate recenice jedno drugom, a nekad vas sve nervira i vidite samo probleme. Neke probleme mozemo nazvati manjim, ili manje znacajanim, koji se lako resavaju, ali postoje neki koji nas cesto kostaju puno vremena, zivaca, pa i same veze. Koje biste probleme u vezi identifikovali kao njavece i napogubnije?

Definitivno ljubomora. Pri tome mislim na onu "bolesnu" ljubomoru sa obje strane. To je po meni, najcesci razlog za prekid jedne veze, samim ti ga svrstavam u vrh ljestvice najvecih problema..

Uf to je bas siroka problematika, ima tu puno razloga.

Cesto bude i nepolklapanje licnosti.

Ja bih navela jedan od najvaznijih ipak netolerantnost

Ah da, u pravu si. Sve se razlike i problemi daju nekako srediti, al kad su oboje netolerantni, sve to pada u vodu. Svaka ozbiljna veza, odnosno brak, mora da ima puno puno tolerantnosti da bi uspela. Ipak svako mora da pronadje neke kompromise i resenja za zajednicki zivot...

Moje dosadasnje iskustvo je pokazalo da je ponos najveci problem. Mislim da nema niceg goreg od toga...........

sve sto ste nabrojale do sada, ali i posesivnost, pa onda egoizam, nezrelost u svakom smislu, pogotovo u prihvatanju obaveza... :?

Mislim da bi se puno toga poboljsalo kad bismo se na trenutke stavljali u polozaje svojih partnera i obrnuto. Nevodjenje racuna o potrebama i osecanjima partnera je nesto sto ubija volju za trudom da veza uspe...

Ne znam da li bismo to mogli nazvati problemom, ili vise nekom stalnom pojavom, ali nesporazumi u vezi (i u komunikaciji medju partnerima uopste) su nesto sto moze da stvori jos vece probleme. Koliko puta vam se desilo da na neku stvar gledate iz jednog ugla, a vas partner to protumaci sasvim drugacije (naravno, negativno po vas), i jednostavno ne mozete da prevazidjete to...takodje se desava i obrnuto - neki postupak vaseg partnera protumacite na svoj nacin (sasvim ubedjene da ste VI u prau) iako mozda zapravo nije tako...Sto je najgore, u ovakvim situacijama obicno oboje ili cute ili se 'zainate' pa resenje tesko kad dodje onda kad treba. Kako prevazici nesporazume?

Kako ih prevazici? Pre svega ni u cemu ne preterivati. Imati zivce od gvozdja. Cekati strpljivo i razgovarati, razgovarati , razgovarati..

Pored svih navedenih problema, postoji jos jedan a to je monotonija. Pri tom ne mislim na situacije kada nam je naprosto dosadno, vec na cinjenicu da pri samoj pomisli na vreme provedeno u drustvu partnera, se slosimo i smorimo. E tu mislim da cak ni let balonom ne pomaze.

Najveći problemi u vezi se mogu javiti i kod "sitnica" i kod krupnih stvari, mada ih je teško razlikovati. Kompromis je najvažniji faktor u vezi. Ako niste spremni na brojne kompromise i sa jedne i sa druge strane, teško ćete se održati. Manjak razumevanja takodje je veliki problem, čak i dugotrajni i konstantni umor, jer tada možete u svemu tražiti manu, čak iako je partner prema Vama - zlato.

Svaki problem se može rešiti razgovorom.

Sta mislite koliko vremena se treba truditi i razgovarati? Ne moze se tako u nedogled... Da li je recimo potrebno dati 2-3 sanse pa ako se stanje ne popravi definitivno odustati od takve veze?
Ili je moguce godinama raditi na vezi, pricati do besvesti, pokusavati na sve nacine...?
Gde je granica?

Interesantno pitanje - gde je granica... sve zavisi od toga koliko vam je stalo. U sustini nema pravila, ni granica, jedino mogu da kazem da bi granica bila tamo gde vam losa veza oduzima toliko zivaca da vam ozbiljno narusava zdravlje. Eto, to bi mozda bila neka granica. A inace...nema pravila. Ako ti je stalo, trudices se ponovo i ponovo i ponovo da popravis stanje i da ozivis vezu.

Hvala The Teacher
Cujem misljenja svojih drugarica koje kazu "eh, ja sam mu dala jednu - dve sanse, nije se popravio tako da CAO".
Jedna je raskinula sa deckom jer joj se nije javio 2 dana.

Onda ja pomislim da sam mozda luda sto se ponekad toliko trudim. Ponekad mi je super, taman pomislim da je sve doslo na svoje mesto i onda TRAS! Cini mi se da se uzalud borim i trosim energiju na nepopravljivo
Zato i pitam gde je granica. Vredi li ista taj trud?

Izvikana je ona izreka da se muškarci nadaju da im se devojke nikad neće promeniti, dok se žene nadaju da će im se muškarci kad-tad promeniti. Ima u tome pomalo i istine, s tim da to može biti stalan uzrok nesporazuma. Jer niti žene ostaju iste, niti se muškarci bitno promene.
Postavlja se pitanje šta nam to u stvari smeta, pa ako je u pitanju temperament - piši propalo, jer ga niko u punoj meri ne može ni obuzdavati, niti menjati po zahtevu partnera. Ako je u pitanju izgled - teško da će se neko prolepšati, može se možda malo truditi oko odevanja ili frizure, ali zamislite samo okorelog metalca kojem žena svakodnevno nameće kravatu... Ako su u pitanju navike - promene su moguće, ali najbolje bi bilo da živite što dalje od "gnezda" u kome ih je stekao...
Kad smo slepo zaljubljeni sve mane izgledaju tako slatke, i tako neponovljivo njegove, pa smo sklone reći: "Gle, milo moje prasence, kako je sve razbacao..." ili "Kako samo slatko srčeš tu supicu, ljubavi..." Nakon izvesnog vremena pokušamo da to ispravimo jer za "prasencetom" skupljamo mi, a deca poput tate srču supu... Onda se desi da eksplodiramo... Eto nevolje... Da li se razvesti zbog nereda i srkanja, da li gunđati i zvocati sve dok nas smrt ne rastavi, ili se pomiriti sa tim?
U tom trenutku je važno da razmislimo malo i o sebi, i o tome šta partneru smeta kod nas. Koliko ga nervira naše visešatno zadržavanje u kupatilu, ili telefoniranje sa prijateljicom, da li ga iritiraju neke druge naše mane...
Kad se sve to što partneri jedan drugom zameraju skupi i uporedi sa svim dobrim i pozitivnim stranama veze, lako je doneti odluku. Ostati ili otići. Granica je negde između ljubavi i tolerancije i neljubavi i trpljenja.