Venus, autor teme ima pravo na zamisao kako rasprava može da se vodi, pa i u neočekivanim pravcima. Sa ovom temom je upravo to slučaj. Poenta prvobitnog maštanja je da se na kraju zamislimo koliko u stvari granica postoji kad su u pitanju maštanja i snovi, to su zidovi o koji se one razbijaju... Uostalom jasno se vidi da je tema došla upravo dotle.
Ukoliko želiš, možeš otvoriti temu gde bi maštanje imalo neku drugu svrhu ili dimenziju.

Ipak masta utice na nas svet. Henry Ford je mastao o tome kako bi napravio jeftin auto, dostupan svima, i to u vreme kada SAD ni puteva nisu imale. I na kraju je lansirao cuveni Ford T koji je mahom preokrenuo izgled danas najjace zemlje na svetu.
Honda je u dalekom Japanu u svojoj maloj mehanickoj radionici za motore mastao o velikom koncernu i stvorio ga.
Spielberg je kao dete mastao o alienima i zivotu na drugim planetama, a kasnije napravio neke od najlepsih SF filmova.
Sve to su cinjenice koje su zapisane u njihovim autobiografijama.
I Ajnstajn je mastao, i Tesla isto tako... Svi oni su na neki nacin izasli iz ramova prosecnog coveka i iz nista nesto stvorili. Pokretac je bila njihova masta kojoj su ostali verni kroz citav zivot.
I mobilni telefoni su bili pre 30 godina nezamislivi.
I stari SF filmovi su nam danas smesni. Mnogo toga sto je bilo u vreme snimanja tih filmova fantastika, probudilo je mastu nekih drugih ljudi, pa je danas postalo nasa stvarnost. Sve od Ikara je tako. Zelja po letu i biti slobodan ko ptica, je kroz mastu i tehnicki napredak, coveka dovelo na Mesec. A sutra ce ga sigurno jos dalje...

Masta nezamislivo pretvara u realno. Ima li kraja?

Mašta nema kraj. I dok je ljudi, biće i snova, i potrebe da se to izmaštano realizuje.
Kad čovek dođe do neke ideje, i kada ga pri tom uhvati stvaralački zanos, a to se u psihologiji naziva flou, on daje sve od sebe da učini i nemoguće da bi ostvario svoju zamisao.
U stanju floua čovek ne mari puno ni za posledice, ni toliko na materijalnu dobit, on je sav u pažnji i osećaj koji ga pri tom ispunjava najvrednija ja nagrada. To je stanje samozaborava. Ideja i uspeh su jedino važni.
Iz tog stanja se rađaju ideje i dolazi do fantastičnih pronalazaka koje si nabrojao, Dark. I najveći su umovi prkosili svom vremenu i okruženju, a najčešće su bili izloženi podsmehu i nerazumevanju. No, toga će uvek biti.
Koliko se savremene ideje i pronalasci razvijaju u skladu sa ljudskim mogućnostima, a koliko su zakočene odlukama moćnika, zanimljivo je pitanje. Jasno je da je kloniranje moguće, na tome se radilo i još uvek se radi. Svi znamo za ovcu Doli. Ali moralno, medicinski, teološki gledano, ono nailazi na oprečne stavove. Ko će doneti završnu reč o tome? Ili kada bi lekovi za najveće bolesti mogli ugledati svetlost dana? Ili dati zvaničan stav da li vanzemaljci postoje ili ne?
E tu je kočnica za izuzetne pojedince i njihove snove. Postoje lokoti iza kojih spavaju nečiji snovi, ali od njih ne zavisi kad će biti oslobođeni i pristupačni čovečanstvu. Možda je zaista u nekim slučajevima to i bolje...