Da li vam je nekad neko rekao da sami sebi komplikujete zivot. Vi u stvari toga niste svesni. Razmisljate li o tome da ste mogli uprostiti zivot i komunikaciju s ljudima, da ste uradili drugacije? :-?

Uvek!
Mozda nam je dosadno pa nesvesno komplikujemo zivot. Bar je meni tako.. Nekako mi prazno kad nemam oko cega da se nerviram
Nekad nesto pogresno kazem, izleti mi i onda iz toga proistekne 300 cuda.

Treba biti taktican, odmeriti svaku rec i postupak, biti pomalo vizonar pa razmisliti sta bi nam to donelo u buducnosti... samo sto ja uvek zaboravim na to. Kod mene vazi ona "sto na umu to na drumu".

Ali sto sam starija (NECU spomenuti onaj cuveni epitet babadevojke ) primecujem da sam smirenija. Komplikujem i dalje ali manje nego pre.

E pa Vunice, tolerancija dolazi sa godinama-

Mislim da se ipak ne treba opterecivati zbog necega sto smo rekli u datom momentu, osim ako nismo nekoga povredili. Izrecena rec je vec stvar proslosti. Bolje je iz sopstvenih postupaka izvlaciti pouke. Mada, ponekad je mnogo sto lakse reci nego uraditi...

Da, da, često komplikacija može biti sinonim za interesantno... Komplikacije podižu adrenalin, adrenalin uvećava strast, što može izaći i na dobro...

Šalim se , naravno... Čudo je šta sve ljudi podrazumevaju pod komplikacijom... Imam prijateljicu čiji se muž ljuti pri svakom pomenu bilo kakvog pokreta, menjanja dnevnih navika... Za njega je komplikacija provesti dan drugačije, u prirodi, ili sl. Uh, koliko to samo angažovanja traži... Napuniti gorivo, pripremiti šta je potrebno, ne odgledati fudbalsku utakmicu, ne dremati posle ručka... On je krivi da mu komplikuje život, a ona samo želi da razbije monotoniju...
Ima i rođenih "komplikatora", a to su osobe sklone spletkama, koje se ko pijavice vežu za ljude i crpe im energiju smarajući ih glupostima, ogovaranjima... Ko se uplete u takvo kolo sigurno mu neće biti dosadno...
O, da... Čuvene su i one komplikacije kada se potrudimo da prikrijemo tuđu laž, pa se zamrsimo u izmišljanju opravdanja i zataškavanja, a na kraju akter ostane čist, a svi ostali budu krivi... Ne uplićem se više, umem da ćutim, ali nema šanse da nekog "pokrivam"...

Mislim da mozemo i sa istinom fino zakomplicirati svoj zivot. Recimo da ovako opusteno izadjemo na videlo sa nekom istinom a pri tome ne damo neke informacije koja je mozda drugome bitna, a nama nije. Posto nikada ne mozemo sve reci ili jednostavno zaboravimo na neku sitnicu, i posto postoje ljudi koji doslovce uzivaju u tome da se poigravaju tumacenjem nasih reci, moze se desiti da odjednom ispademo kao provaljeni i pokvareni, pa makar da su nase namere apsolutno postene. Vise puta sam imao priliku primetiti takve situacije i na netu. Odjednom pocnu kruziti neke informacije... - a kako postupiti kada na kraju dodju do osobe o kojoj se prica? Ima li smisla braniti se? Mozda jedino ukratko obavestiti one za koje smatramo da nesto vise moraju znati i mahnuti rukom.
Takvi ljudi su za mene net vampiri. Oni ne mogu zakomplicirati nas real life, to mozemo jedino sami ako smo labilne osobe, ali svejedno naprave dosta kolateralne stete.
I da odgovorim direktno na pitanje, jer je tema odlicna. Umem zakomplicirati svoj zivot, a znam i izaci iz takve situacije.
A osobe koje odjednom dobiju neke bubice o glavu i pocnu javno pisati kako im nocu ulaze andjeli u glavu, da je Bog i pravda na njihovoj strani, da ce nas oni zastititi jer su upravo nesto saznali i ne znam sta jos, to su upravo one osobe koje bi trebalo leciti i koje su za mene net vampiri.

Kalina
Citat:

Ljudi naprosto nekad ne mogu prisliliti sebe da urade nešto što bi im olakšalo stvari, naprosto se ne mogu pomiriti sa tim, pa makar bili svesni posledica. Recimo, pitanje autoriteta kakvog šefa na poslu, direktora... Znate da 100% nije u pravu, i vi morate da to kažete jer inače bi pukli...
Ja sam tako, svojevremeno, radeći neki poslić kao devojka, navukla bes svog pretpostavljenog na sebe, jer sam dotičnu gospođu ispravljala što se tiče gramatike, pogotovo akcenata. Žena je inače po struci bila prosvetni radnik, i bilo mi je nezamislivo da tako nepravilno govori. Pa tako, kad bi ona nešto rekla, ja bih isto to, kao slučajno, ponovila, samo pravilno...
Nije mogla da me smisli...

Ja sam nekako strucnjak da sebi iskomplikujem zivot.I ako resim neki problem,evo ga drugi i pravi me napetom.Nekada uradim nesto u momentu,bez razmisljanja i onda kao sto neko reci iz toga izadje jos 100 cuda.

Majstor za komplikacije!Uvek izaberem najtezi put i onda kad neki posao završim pitam se kome se ja to dokazujem?Sebi?

Moj životni moto je "Zašto bi lako,kada može komplikovano" :-D
Iako postoji razrađen lakši plan za neke stvari..ja nekim čudom krenem onom trnovitom stazom...i nije da se ne zabavim,ali ponekad to i skupo platim. Imam dosadnu tetu Savjest u glavi koja mi kvari neke momente...
Opet,ne bih voljela ni da je sve cakum-pakum u životu...kao što Vuni reče... proistekne 300 čuda iz nekih namjerno počinjenih greški...
Jedino,znalo mi se desiti da sebi slučajno zakomplikujem život...sms ode na pogrešan broj,nekome ko to ne bi trebao čitati...e-mail od 3 word stranice zaluta opet na pogrešnu adresu ...ijao...da se tada zemlja može otvoriti da propadnem....drage volje bih to učinila...ali,sve prođe..i crvenilo nestane:-D i ljudi zaborave:-D

E da, nekima je moto "Zasto bi bilo jednostavno kad mozemo zakomplicirati". Iako znamo da je prebacivanje problema na sljedeci dan najgori nacin, cesto to radimo i ne mozemo iz svoje koze. To nas opet dovede do samoprebacivanja i lose savjesti. I sama to cesto radim, mozda zato jer se ne zelim suociti sa problemom ili zato jer se pri tome osjecam neugodno ali nekada su zbog toga posljedice jos teze, a odnosi kompliciraniji.
Priznajem da je to moj veliki grijeh ali dok posljedice snosimo sami moze biti i poucno

Primjetila sam kod sebe da sam stvorila neki čudan mehanizam,da sama sebi opravdam svoje loše postupke ili uopšte one koji nisu smjeli biti napravljeni.Nije nužno da su svi loši.

Da li mi to pomaže ili odmaže,ne znam ali djeluje...

Dešavalo mi se recimo u periodu kada sam trebala da zapnem sa učenjem,da odugovlačim...i oko 00h mi dođe da učim,naravno da je tada koncentracija 0,ali...ja počnem da čitam,i sebi kažem da ću da ustanem rano,da učim to...legnem mirna,ustanem,i hop,sljedeći dan u 00h imam istu situaciju. Tada bih samu sebe

Zasto bi radili nesto jednostavno ako mozemo da komplikujemo,mislim da je svima u krvi da komplikuju stvari.
Moto:Zasto jednostavno ako moze komplikovano.

Kao sto sama sebi umem da smestim i zakomplikujem, niko to tako dobro ne ume, uvek kad mi najmanje treba i kad se najmanje nadam. Al dok se osvestim bude kasno.
Moj najbolji drug ima sledece moto (koje bi hladno i ja mogla da usvojim ):,,Kad god hocu da kazem nesto pametno, zaboravim ".