U svima nama cuci neko dete.
Neko je USPESNO uspavao dete u sebi i postane veoma ozbiljan covek. Ta ozbiljnost cesto gusi coveka.
Ponekad se to dete probudi, razmrda i iznenadi sve.
A treci opet nikad nisu uspeli da odrastu i ostaju vecita deca.
Kojoj grupi pripadate, da li spadate u veoma ozbiljne ljude ili znate daiznenadite i sebe i ostale svojim ludorijama. Koliko to dete u vama, vama znaci, koliko patite za tim?

Moglo bi se reći da uspešno balansiram...
Mislim da moja ozbiljnost proističe pre svega iz odgovornosti. Znači, sa ozbiljnim stvarima se ne poigravam, iako se trudim da sve prošaram dobrim raspoloženjem. Jer, zaboga, ozbiljnost ne znači i mrštenje.
Dete u sebi nikad nisam ni pokušala da uspavam... Unutrašnja vedrina je, po meni, preduslov za srećan život...
(Mada naslutim ponekad u sebi i neku babu oštrokonđu, ali trudim se da je ućutkam...

Ja sam jako ozbiljna ali me nekad ponese neozbiljno drustvo

Kada su posao, fakultet (bio, posto sam ga zavrsila ) i veza u pitanju tu sam strasno ozbiljna. Svaki zadatak cu da odradim, svaku obavezu da ispunim...

U svemu drugom sam neozbiljna! Decko me zove "dete moje" hehe! Iskreno ni ne zelim da bude drugacije... volim ljude koji imaju to dete u sebi, kao sto kaze Darstellerina.

Eto, i ja sam sad ozbiljna. Radne i kucne obaveze obavljam ozbiljno i savjesno, bas kao i sve djevice Doduse, svaki posao volim pojednostaviti i privesti ga kraju u najkracem mogucem vremenu, pri tome ne osjecam neki pritisak, tako da mi ni jedan posao nije monoton ili naporan. Ne radim ga zato sto moram, vec zato jer osjecam obavezu do pridrzavanja rokova i eventualnih dogovora. Ako nesto obecam, sigurno cu se potruditi da to ispunim.
Inace sam dobrovoljna osoba koja mnogo ne komplicira. Moj moto je: simple is the best

Ja imam jednu manu, kad sam raspolozena, onda i u ozbiljnim stvarima trazim malo sale i neozbiljnosti. Kad sam neraspolozena, onda mi se uopste ne razgovara, ali prva vesela ili zabavna situacija me oraspolozi i opet sam neozbiljna. Ozbiljnost cuvam samo za posao, konkretno ozbiljno se posvetim radu, sve ostalo mora sadrzati malo neozbiljnosti.

Kalina, pa na ovoj slici sa avatora bas delujes ozbiljno, jel' fotka snimljena na nekom poslovnom sastanku ili na seminaru?- -

Ja bih za sebe pre rekla da sam odgovorna nego ozbiljna. Bolje reci (posto niko nije savrsen) trudim se da budem krajnje odgovorna kada su u pitanju svakodnevne obaveze i relacije prema ljudima. Inace kao i Darst, veoma uspesno balansiram izmedju ozbiljnosti i vecitog deteta u sebi.

Ma ovo je Angelina Joli, dopale mi se naocari, a i ova je slicica jedino odgovarala dimenzijama za avatar bez korekcija, ja sam jos uvek plavusa, sa tanjim usnama, sa kracom kosom-rede sadenom, a i karakteristicne velicine nam se jos uvek razlikuju, hm, hm, hm
Mislila sam da cu avatarom da docaram sebe kao jako ozbiljnu osobu.

Ma znam ja da je Angelina na slici-, ali fotka bas ide uz temu-

Treba se radovati i sitnicama jer one život znače i nose dobro raspoloženje i biti okružen ljudima sa kojima se slažeš i dobro osećaš! I zato uvek ...

Ma ja sam jedna budala.Da me neko vidi kada radim i kada sam ozbiljan, pomislio bi čovek da sam se poslednji put nasmejao onomad 29.11 'devetstoosamdeset i neke, kada sam primao pionirsku maramu i nisam se nasmejao referentu za ONO i DSZ naše mesne zajednice kada mi je istu vezivao, te me je pokojni učitelj Živko, krknuo iza ušiju da se nasmejem.
Međutim, ja smatram da je najbolja solucija da je čovek ozbiljno-neozbiljan.Zezao sam se i sa kardiologom, kada su me boli na infuzuiju.
Ali, uvek spreman da pričam o ozbiljnim stvarima i da život shvatim ozbiljnim kakav on i jeste.

Ja sam jos uvek mlada da ista kazem za svoju ozbiljnost,koja ce se najverovatnije menjat godinama. Ali eto,mogu da kazem da sam u vecini slucajeva neozbiljna,ako se veselost moze nazvati neozbiljnoscu. Volim da preko mene ljudi vide neku lepsu stranu svega. Ali kad se uozbiljim,tad sam stvarno ozbiljna.

Zivot shvatam sasvim ozbiljno i ponasam se u skladu sa tim. Ipak, smatram da nisam od onih 'ustogljenih' devojaka koje se umeju da se zezaju i opuste. Najvise volim da se zna kad treba biti ozbiljan, a kada se moze biti neozbiljan

mislim da cu celi zivot ostati dete

Najlepše je kad si dete i kada drugi brinu o tebi.Ja sam postala ozbiljna onog trenutka kada sam dobila svoje prvo dete.

Lepo je kada umete da budete i neozbiljni i ozbiljni. Ali u svemu morate imati meru. Ja recimo stvarno volim jako duhovite ljude i neozbiljne, ali ponekada mi je za ozbiljan razgovor potrebno da znam nekog veoma ozbiljnog i odgovornog. Pa eto..prosudite sami sta je bolje

Sto se tice posla,skole,svojih obaveza jako sam ozbiljna ali kada dodjem kuci,skidam ozbiljni izraz sa lica i postajem jako neozbiljna jer sam tada u svom utocistu gde mi je sve dozvoljeno.
Naravno treba znati granice i proceniti situacije i zavisno od toga se ponasati ozbiljno ili neozbiljno.