Kako gledate na odvajanje vase dece od kuce zbog studija, promene sredine, ili mozda njihove zelje za samostalnoscu? Sta kada pozele da odu od kuce sa 18, ili 19 godina? Smatarte li da je to normalan proces sazrevanja?
Ok, nasa sredina nije reper jer mladi predugo zive sa roditeljima, prvenstveno zbog materijalne situacije i nemogucnosti da se krene u samostalan zivot.
Ipak, mislim da je to pomalo i stvar patrijarhalnih shvatanja...

Gledala sam jednu francusku komediju ciji glavni junak u svojoj 28. godini jednostavno ne zeli da ode iz roditeljske kuce iako za to naravno ima uslova, i iako ga roditelji zdusno ohrabruju da ide od njih. Na kraju svi, pa i njegovi roditelji, misle da sa njim nesto nije u redu-. Dobro, to jeste malo iskarikirano, ali ipak moze ukazati na razliku izmedju mentaliteta...

Ja sam imala osecaj da mogu samostalno ziveti, samo sto mi finansije nisu dozvoljavale. Od malena se znam brinuti za sebe i ta mi neka granica 18-19 godina nije znacila. Medutim i studije i neki poslic za malo para i iznajmljivanje stana nije islo. Mada da iskreno priznam mislim da ce mi biti tesko da mi deca odu iz kuce posle 18-te.
Nekako dok finansiski zavise od mene kao roditelja, u periodu studija(makar i u drugom gradu), veca je verovatnoca, da ce doci kuci, ako ne zbog mene ono zbog para za studiranje,
Imam rodake cija su deca(uslovno deca inace su odrasli ljudi sa porodicama) ostala u inostranstvu posle studija-nasli zaposlenje i formirali porodice. Mojim rodacima to jako tesko pada, sto moraju svoje unuke da vidaju 1-2 godisnje. A ti isti rodaci, nekada su bili odusevljeni idejom sto im deca studiraju u inostranstvu.
Na ovim prostorima porodica je jos uvek svetinja, i ja se trudim da je ocuvam kao takvu.
Protivim se bilo kakvom sputavanju zbog sebicnih razloga roditelja, ali stvarno bih volela da mi deca budu negde blizu-na manje od 6 sata voznje.

I ja sam nakon srednje skole napustila roditeljski dom i otisla studirati u drugi grad, drugu sredinu i na drugo govorno podrucje. Za mene je to tada bio veliki izaziv, a ujedno i veliko iskustvo. Moram reci da sam se dobro snasla i pronasla mnogo prijatelja. Iako nisam bila sasvim samostalna, jer su me roditelji financijski pomagali, znala sam brinuti o sebi. Za moje roditelje je to bila velika prekretnica, jer su odjednom ostali sami, iako smo se cesto culi i skoro svaki tjedan vidjeli.
Sada je i meni sasvim normalno da moja djeca odlaze od kuce i vracaju se. Imaju svoje obaveze i drugaciji tempo zivota. Ne znam da li smo muz i ja pridonijeli tome ali oni su vec dugo samostalne i odgovorne osobe. Uvijek nastoje raditi preko studentskog servisa i zaraditi dzeparac, tako da me njihov odlazak od kuce (privremeni ili stalni) ne brine toliko. Drago mi je da mijenjanje sredine i upoznavanje drugacijeg nacina zivota nije tabu za njih.

Tara, a kako bi reagovala kada bi oni odlucili da promene zemlju ili kontinent?

Tokom zadnjih petnaestak godina mnogo se mladih iselilo iz Srbije, najvise u Kanadu, Australiju, Novi Zeland...Jednom sam na aerodromu u Dubaiu videla grupu roditelja tih nasih Australijanaca kako u tranzitu cekaju let za Sidnej. Medju njima je bila jedna baka u kolicima. Kaze da joj se unuka porodila i da ne moze a da joj ne ode u posetu "dok je jos ziva...." Ima puno driljivih prizora...

Znam baladi da je to tesko ali uvijek, u svakoj situaciji moramo naci neku pozitivnu stranu. Znam da je i mojim roditeljima tesko sto mene nema u blizini, imaju nostalgiju za unucima ali citava situacija bi mogla izgledati i drugacije. Zar nije bolje vidjeti svoju djecu da imaju porodicu i posao koji im pruza neku perspektivu, znaci da su na neki nacin ispunili zeljena ocekivanja. Vise mi je zao roditelja koji su preslusali zelje svoje djece i na kraju se dogadja da su kao odrasli ljudi bez ideala i ciljeva, a usput ovisni od primanja i doma svojih roditelja.

@ baladi
Citat:

Eto, ovaj je vec odlucio sam

Mislim da bi mi srce prepuklo kad bi se desilo da deca krenu da zive daleko,ali naravno da bi ih podrzala.ako je to njihova zelja...DECA SU KAO PTICI<NASE JE DA IM DAMO GNEZDO I DA IH NAUCIMO DA LETE,rekao je neko mnogo pametniji od mene i to je to...neminovnost...ali bilo bi mi tesko,najteze...