Zasto se stalno tvrdi da zene ulaze u seksualne odnose samo i iskljucivo sa emocijama a muskarcima to, navodno, nije bitno. Primetila sam da taj stereotip posebno zdusno podrzavaju zene, a iz njega proizilaze i ostali stereotipi: muskarci namecu neobavezne veze, muskarci mogu sa "bilo kojom makar i o onom koja im je odbojna" a zene ne, muskarci uvek varaju, muskarcima se moze oprostiti promiskuitet a zenama ne, i sl.

Po meni to su ipak samo mitovi i stereotipi utemeljeni na vaspitanju...

"Tužno je ovo naše doba u kojem je teže razbiti jednu predrasudu nego atom", reče svojevremeno Anštajn...
A zašto?
Kada se osvrnemo kroz istoriju, muškarce uglavnom vidimo kao lovce, a žene kao njihove trofeje. Lovci su mahom sujetni,i ne vole da dele plen (zamislite užasa kad shvate da je jelenu kog su ulovili, neko drugi već skinuo rogove ), a žene život posvećuju tome da privuku pažnju lovaca i budu ulovljene zbog svoje lepote, a nadasve zbog čednosti. Lako se odavde da izvući teza o tome zašto se muškarcima pravdaju lovačke strasti, a zašto se žene femkaju. Ženama je, za razliku od muškaraca, kada "zgreše" potrebno opravdanje, a to su po pravilu emocije, koje su im "pomutile" razum, pa su zato jadne poklekle. Inače, ne bi one, ali eto, neko ih je "prevario", zabunile se od ljubavi- pa zgrešile. Nekim muškarcima još uvek odgovaraju ovakvi stereotipi, pa zaboga baš im dobro dođe takvo blanko opravdanje, istorijski opravdano...
Ali, sve se menja, pa i navike da se delimo na lovce i trofeje. Točak vremena polako melje i ove predrasude, način života piše neke druge priče, i postavlja druga pravila. Ljudi se pronalaze po sklonostima, afinitetima: i mentalnim, i duhovnim, pa i seksualnim. Jedan na jedan, pa kako postave- tako se i provedu. Uglavnom svako nađe ono što traži...

Ima jos nesto...

Da, vekovima je muskarac bio lovac. Iz lova je dolazio kuci, a kad bi okacio koplje i lovinu, cekala ga je uvek spremna zena. Koplje je znalo i da se polomi. -. Mozda bas u tome lezi tajna. Mozda bas zbog toga muskarci nisu nikad do kraja oprostili zenama i izmislili seriju mitova....i to traje do danas...

Recimo, ja ne mislim da je tako.Nisu svi muškarci isti.Naravno, većina bi gurnula i mrtvoj kozi, a o emocijama je daleka priča, međutim, smatram da ima i ljudi koji su jednostavno kao bića vezana za emocije.Ja sam jedan od takvih.Pre svoje sadašnje devojke, ja sam bio sam skoro 4 godine, ali nisam, mogao da radim bilo šta po tom polju, bez emocija.Smtarao sam, da zbog nekog svog opšteg stava o životu i izgleda je bolje da nekoga upoznam.
Možda sam ja van stereotipa.

Bravo Nervozni.

Postoje emocije i u nama. Spremni smo i znamo ih i pokazati, ali ne bash javno. Odgoj je to. Ne moze niko ocekivati i traziti da ce milenijumi razlicitog odgoja devojcica i decaka nestati preko noci. I ne moze, na nijednoj strani. Onom lovcu u nama doduse vise nije potreban lok i strelica pa ipak se od njega ocekuje i uvek je spreman da brani. Svejedno se ponekad pitam ko je vise odstupao od svojih principa, mi ili vi, zene. Ok, pa zapocnite zajedno sa muzevima u samoj porodici kod odgoja svoje dece. Imate sva prava, druga generacija je to. Pa ce biti jednom neki drugi lovac jos sretniji kad upleni trofeju bez rogova, ako se vec salimo.

Možda bi povodom toga mogli otvoriti posebnu temu, ali kad smo se ovde već nekako našli, i pričamo o predrasudama u vezi sa seksualnošću, nameće se možda i baš to pitanje provučeno do sad kroz šalu i metaforu, pitanje prvog ljubavnog čina.
Šta u današnje vreme znači čednost? Da li gubljenjem nevinosti devojka gubi čednost, ili je i to samo fraza iz davnina? Nije li ipak čednost psihološka karakteristika, a gubitak nevinosti naprosto telesna stvar?
Znamo svi koliko se mit o prvoj bračnoj noći, kao o zakonski ozvaničenoj dozvoli za prvi seks, duboko ukorenio u kolektivnu svest, pa su se prekršaji tumačili kao najgora ljaga, kao nešto najsramotnije što je žena pre braka mogla da učini. Znamo i da to više nije tako, u najvećem broju slučajeva. Mada i danas možemo susresti ljude koji duboko veruju u ispravnost takvog shvatanja. Najčešće su u pitanju religijska verovanja i običaji, ali ima i onih koji se toga pridržavaju iz moralnih ili nekih drugih principa.
U kontaktu sam sa nekim mladim devojkama, i njihova razmišljanja idu u pravcu da se danas "nevinost" kod devojaka od oko 16-17 godina doživljava kao balast, kao opterećenje koga se treba što pre osloboditi. One su uplašene da ih muškarci neće hteti ukoliko su device, jer ne žele na sebe preuzeti odgovornost. Devojke su ipak sklone da prvi put budu sa nekim sa kim će ostvariti ozbiljniju i dužu vezu. Retke su i danas one koje će to učiniti olako i bez razmišljanja. Devojka želi da oseti da je voljena, da prvi put neizostavno mora biti iz ljubavi. Mladići shvataju da se od njih sve to očekuje, i zato žele izbeći obavezivanje koje nije raspoređeno na "ravne časti", nego se od njih očekuje i neka vrsta zahvalnosti što je baš njima "darovano" devičanstvo.
Isto tako, mladići vrlo često prećute da im je "prvi put", sve devojke su uverene da su oni imali nekog pre njih. Zašto se muško devičanstvo prećutkuje, zašto i čemu ta sramota od neiskustva?

Nerv, Dark...
Naravno da nismo svi isti, da je na svetu broj emotivnih žena jednak broju emotivnih muškaraca, a da izuzetaka ima i na jednoj, i na drugoj strani. A što se razlika tiče, nešto je genetika, nešto je vaspitanje, a nešto su i predrasude... Svi moramo krenuti prvo od sebe, od svog partnera, dece...

Nesto malo bih dodao :grin:
Citat:

Hvala Bogu da znamo, pa si sve mislim da mnogi kasnije radije spavaju nego razmisljaju jos o nekom seksu.

Citat:

Religiju najcesce krivo tumacimo. Napisana je za sva vremena pa ako smo spremni otvoriti gornji sprat ona niti ne sputava toliko. Kocnice su prije u nama samima upravo zbog krivog tumacenja nekih reci. U svetu ima 256 razlicitih verovanja, neke religije su nesto kompatibilnije, druge ne. Cesto zapamtimo samo "Volite se" a na onaj dodatak "medju..." zaboravimo i ne razumemo ga. Da li se moze to shvatiti i malo drugacije? Razmisljam kao totalni laik na tom podrucju. Mozda gresim?
Obicaji, barem kako ih sam shvacam, su nesto sto smo nasledili, a nigde ne pise da ih se moramo pridrzavati. Pa je po mom misljenju dovoljna tolerancija.
Sve se to polako samo po sebi menja i nije potrebno terati mak na konac. Temelji obicaja pojedinog naroda su u njegovoj historiji i nisu tek tako samo da bi smetali.
Stid, predrasude, stereotipi, principi... to smo si sve sami nalozili u ranac...
Pogled kroz nase windowse moze biti i opasan.
Nije sve dobro i bolje jer se nam svidja.

Kaže jedan stih:''Moral je konj koji je crkao na maratonskim trkama''.Daleko od od toga da se sa gubljenjem nevinosti, gubi i čednost.Čednost je moralna vrlina, i ona treba da jednu osobu obuzima u kompletu.Ako si moralan čovek, ako se pridržavaš nekih dogmi realnog života, ako se pridržavaš svoje religije, od onog momenta kada si se izjasnio kao vernik!!!!, onda si pre svega osoba na mestu.
Seks za mene nije tabu.Nije nikada ni bio.Jednostavno, pojedini ljudi neke stvari doživljavaju mnogo drugačije i mislim da ih tu treba ispoštovati.
Neko nešto može, nešto neko ne može., ali ja čak ni ne mislim da je amoralno menjaje partnera ili one night sex, nekako mi je seks kao pojam jedna prirodna celina i normalnost i ne treba ga kriti.
Ali, samo ako pojedincu prija.
I ne mislim da kvari moralna načela života.