Datum unosa: Subota 15.09.2007, 10:15, Naslov:
Od Mire i Desanke,pjesmice moga carobnog djetinjstva...
Balada o bajci
Mira Aleckovic
Bajka moze da se rodi
kad god srce jako zeli,
kad god decjoj dusi godi
kad se s mastom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog decaka koga volis,
devojcice sto se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imas prijatelje,
pa putujes, pa putujes
i sa njima snove sanjas,
zemlju svoju volim, volis,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
vidjena iz decje maste,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.
.
.
KO HOĆE DA DOŽIVI ČUDO
Ko hoće da doživi čudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobraženko
jer takvu stvoru
doživeti čudo je teško.
Ko hoće detinju radost da nađe
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmeće klopke i zamke,
i one će se pretvoriti
u kočije i lađe
i u sanke.
Ko hoće da doživi čudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da može i zaplakati obilato
i kad do dečaka već odraste.
Ko hoće da doživi čuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda što ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.
Mora verovati međ' glasovima
koji dopiru do našeg uha
u tiho veče
da ih još isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha,
svaki čas ukraj nas proteče.
Ko hoće da doživi čudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuče,
jer od dvoraca gde čudo spava,
ta nežna bića čuvaju ključe.
Desanka Maksimović
____________________
kjara
