Kaže Wikipedia da je moral: skup nepisanih pravila i običaja koji utvrđuju međuljudske odnose i prosuđuju šta je dobro, a šta zlo. Moral je nešto objektivno kao oblik društvene svesti, sistem običaja, navika, normi. To zahtev društva za određenim ponašanjem, odnosno, principima koji određuju kako nešto treba da bude. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Centralne vrednosti morala su: dobro, ispravno i pravedno.

Ma da li je to moguće?

Šta je za Vas moralno? Ima li morala...
Da li smo ispravni?
Ili se u suštini foliramo, i prikrivamo kako nas ne bi društvo etiketiralo, jer smo zavisni od toga!
Koliko smo i da li smo moralni.
Moje mišljenje je da je moral kao pojam veštačka tvorevina kojom su klerikalne sile želel da ispiraju mozak narodu i da se kao takav on prihvatio i u narednim filozofskim tvorevinama. Moral ne postoji. Moralne dogme su laž kojima ljudi prikrivaju svoje strasti.
Ja verujem jedino u razvijenost mozga čoveka koji sam sebi odrešuje šta je za njega dobro ili ne.
U moral kao pojam ne verujem.
Hajde vi!

Mislim da morala vise nema, bar ne onog iskonskog. Granice su se pomerile. Sada to pitanje morala vecina ni ne poteze, ljudi su se iskvarili, vise nista nije sveto.
Mrzim lazne moraliste. To su oni koji prvi ustanu da prigovore nekom a pritom su u svojoj kuci gori od svih njih "gresnika" zajedno.

Moral jeste fikcija. Ali svi mi imamo potrebu za moralisanjem. Niko za sebe neće reći da je glup, i da nije moralan, jer ljudi su ubedljivo najbolji u izmišljanju opravdanja za svoje neuspehe i promašaje. Kad bi se sprovela anketa o tome, svet bi na toj listi izgledao kao skup članova Mense u Raju. Znamo svi da to nije tako.
Lični osećaj o svojoj čestitosti je možda diskutabilan, ali je valjan način da opstanemo u svojoj koži, ali i u zajednici sa (prvenstveno sebi sličnim) ljudima. Udruživanje po sklonostima je ono što čini moral grupe. Ali nipošto ne mislim da pojedinac koji je osoben nije ispravan čovek, samo zato što ga drugi ne razumeju, ili krivo tumače. Dok čovek ima lični mir, on je znači ispunio svoju potrebu za dobrim, ispravnim i pravednim. Da li ga tuđa kvalifikacija čini drugačijim? Ne.
Imamo drugačije aršine? Imamo utisak da je neko "prekardašio"? To je samo lični utisak i tu nastupa tolerancija... Najkompatibilnije su upravo one grupe koje se baziraju na poštovanju ličnih osobenosti kroz potpunu otvorenost. Sve drugo vrlo lako može se protumačiti kao foliranje...

Pazi, tolerancija je jedno. To je mogućnost da se istrpe i odreaguje na pojedine situacije.
Držim da je potrebno poštovati ime i prezime i ličnost u celini.
Pojedinca.
Prema množini ne mogu uvek da imam isto mišljenje.

Moral je relativna kategorija. Licno sam za to da svako zivi kako hoce dok god na bilo koji nacin ne ugrozava druge. Ipak vecina ljudi najcesce sudi tudjim postupcima...
U zemljama u kojima je na snazi serijatski zakon prostitucija je strogo zabranjena, ali upravo je policija ta koja stiti prostututke koje nalaze "uhlebljenje" po nocnim klubovima, znaci nesto sto je zabranjeno je vise nego ocigledno. Hocu ovim da kazem da stogi moralni kanoni proizvode lazni moral...

Nervozni
Citat:

Da, da to je tačno. Tu uglavnom caruju predrasude. Ovi su ovakvi, oni su onakvi... Pojedinac je ipak konkretna osoba i prema njemu se isto tako konkretno možemo i postaviti...

@Baladi... Da, lažni moral je gori od otvorenog nemorala, šta god on bio... Pitanje je prepoznati i iskrenost u ljudskom ponašanju, a to je prilično pozitivna osobina...