Tja, ne mogu ni sa ovim jednim da izadjem na kraj a kamoli sa dva! Mada... mooooozda... i to samo ako bi taj drugi bio manekenskog izgleda, sa plocicama na stomaku, pogledom ranjene srne (wahaha ), kosom koja bezbrizno leprsa na vetru, kuvarskim umecem ravnim Nervovom, diplomom profi masera, elektricara i vodoinstalera

Baladi, evo drzimo!!

Baladi:
Citat:

Pa poliamorija mu dođe nekako sve to zajedno, da su oba partnera saglasna da onaj drugi može da voli još nekog osim njih. Znači nema ja mogu, a ti ne... Haha, to se zove tolerancija i ravnopravnost...
E sad koliko duboko bi se neko zaglibio u poliamorisanje to je valjda pitanje ukusa i potrebe. Hm, ne znam da bih uspomene na neke svoje simpatije dala u zamenu za realne ljubavne priče. Posebne su baš po tome što su ostale nedovoljno istražene i platonske...
Što se mene tiče, ja bih tu možda i navijala na svoju vodenicu (Vuni i meni si iskvarila maštu sa tim srnećim pogledavanjima ), ali sumnjam da bi mi se muž složio... Morala bih onda i ja njega pustiti u poliamorični ribnjak... Ne bi to valjalo... Sem možda ako bi našao neku što jaaako voli da pegla... Uh, šta mi je trebalo da se upuštam u ovu priču... To je možda od ove šiše... Ko će dalje?

Pa onda bi ta sto voli da pegla nasla pored tvog muza jos jednog, koji bi opet nasao jos neku pored peglacice... i na kraju bi vas bilo 813289521
Uh, definitivno nam shisha udarila u glavu!

Jao, Vuni, kako tebi ide matematika... Kad si pre do te cifre stigla, ja jedva do četvorke sabirala, pa već krenula da (se) oduzimam... Što ti je mladost...

Ja sam mislila da ti mislis na poliamoriju kao oblik udruzivanja (zvanicni), kad ono...-...Ipak, komplikovano je sve to, lepo je samo u teoriji...

To mu valjda dođe nešto kao davanje oduška sentimentima koji nam nekad i nezvani dođu... Zanimljivo gledište... Ali praksa? Bojim se da bi amaterizam u ovoj oblasti ipak izazvao komplikacije...

E pa to ponekad ne mozemo kontrolisati, oni (mislim sentimenti) zaista dodju nepozvani, kao nezeljeni gosti a ponekad se i odomace.-

Okanite se shishe, vidim da vama udara u glevu i odma okrecete razgovor sumnjivim aktivnostima, da ne kazem bludnim.
Znala sam ja jos od malena da pusenje steti zdravlju

Jao Kaliince, ne moze shisha da udari u glavu ali da steti zdravlju - steti. Lepo kaze Darst - pusacka je to sprava. Ipak nekoliko dimova nije na odmet, lepse se razmislja i meditira...-...

Vidim, vidim, kako se lepse razmislja, razmislili ste odma da se poliamortizujete,he, he, he , ovi su mi lapsusi unikatni.

Ma to je samo teoretisanje...-. Aj' povuci i ti koji dim-.

Jes, kako ne, ja jednom povukla i cele nedelje sam bila preraspolozena

Pa Kalina, lepo je ako si bila tako dobro raspolozena, zato ovaj sobicak i sluzi-.

Pa to je tu negde, Kalina, sve zavisi šta smatramo za porok, i kako ga doživljavamo. Kažu da skoro sve što osećamo zavisi od poigravanja hormona u nama. Ni malo romantično gledište, jer smo svoju emotivnost skloni kovati u zvezde, a svoje postupke na osnovu njih smatrati isključivo plodom svojih razmišljanja... A kad ono hormoni u nama plešu svoje čudne igre i navode nas da se osećamo ovako ili onako... To je neka druga priča, ali ima veze sa tim šta to mi umemo ponekad osetiti, ali nas društveno-moralni i drugi kodeksi nagone da se sa tim odmah u sebi posvađamo.
Hajde da razmislimo i o strasti...
Ona se vezuje uglavnom za ono što mislimo, ili drugi misle, da su poroci. Ne računam tu ljubavnu ekstatičnost dvoje mladih u klasičnoj vezi. Kontrolisati svoju unutrašnjost pitanje je lične zrelosti, odgovornosti prema sebi i drugima, prema uhodanim društvenim načelima. Ali kako je onima za koje ta načela ne važe, kako su oni tako uviđavni prema strastima koje su za nas strane? Verovatno su i poliamorični ljudi imali slične dileme, ali su ih izgleda uspeli savladati, izmiriti u sebi strast i savest, naći opravdanja. Šta mislite kakva bi to opravdanja mogla biti?

I ne samo hormoni.... Sta je to sto dovodi do upustanja u poliamorisanje-? Monotonija, nezadovoljstvo u postojecoj vezi, licne krize i zute minute, strah od prolaznosti, strah od smrti,...
Opravdanja? Obicno su to deca, porodica, sredina.. Ipak, ima i savesnih ljudi koji pokleknu...

A ne... Zar ne treba život shvatiti malo realnije? Zašto je potrebno skupiti toliko opravdanja na gomilu, kao da se spremamo za suđenje stoleća?
Pa na svetu je toliko ljudi... Neki od njih su zaista fantastični. Zašto nam je problem da priznamo da nam se neko drugi dopada? Da li to toliko potkopava fantastičnost našeg partnera? Pa ne, ako je zaista toliko fantastičan...Da li to neumitno mora da znači da smo u lošoj vezi, ako smo uopšte sposobni da nam se neko drugi dopadne?
Osuditi se uvek i sve može, brzo i lako, a razumeti različitosti malo je teži put...

Citala sam malo o tom odnosu i razmisljanju privrzenika takvih veza.
Kazu da je takva veza moguca samo ako prevazidjemo ljubomoru do svog partnera i
da je najveca prednost takve veze u sposobnosti vjerovanja da živimo u svijetu u kojem izraz ljubavi prema drugoj osobi nije za nas poruka da smo na neki način manje vrijedni svom partneru, vec da nam takva veza daje mnogo veći doživljaj slobode i punine, nego svijet straha zbog zamišljenih gubitaka.
Upravo kao i u monogamnim odnosima, ljudi sreću druge osobe i žele napustiti trenutnu situaciju. Međutim u višepartnerskom odnosu ostaje otvorena mogućnost da se ostane i u sadašnjoj vezi. I to je velika razlika. Sve se konačno svodi na ljubav. Ljubomora se može prevladati ako je prisutno dovoljno ljubavi. Za neke nije dovoljna nikakva količina uvjeravanja. Bez obzira koliko nekome govorili da ga volimo, on to ne usvaja. U takvom slučaju ljubomora neće nestati, jer si takva osoba nikada ne dopušta da se osjeća voljenom. To je uobičajeni problem u mnogim odnosima bez obzira na njihov oblik. U ovom slučaju kao i u većini, ljubomora je poziv da duboko radimo na sebi, da se oslobodimo strahova koje smo zadobili u bolnom i nevoljenom djetinjstvu.
Višepartnerski odnosi i suočavanje s ljubomorom koja se pojavljuje kao rezultat tog svjesnog izbora je tada potvrda rastu. Objava, da je ljubav važnija od straha, i u tome je prisutna osnova za istinski preobražaj.

Znaci da takve veze mogu ostvarivati samo osobe koje su prevazisle ljubomoru i koje osjecaju istinsku ljubav do svog partnera, a ujedno i do samih sebe. Wow za mene je to malo previse.

Razmišljala sam o ovom "fenomenu" :-D ali sad kada vidim da je ljubomora prepreka...mislim da ja nisam za to...mnogo sam ljubomorna...znači,morala bih dobro da poradim na sebi...da steknem savršene uslove za poliamoriju...dok do toga dođem...prošla bi me volja :-D čini se da ostaje najbolja varijanta jedan na jedan :-D

Pa, pretpostavljam da je svima nama lakše pričati o homoseksualcima, jer sami to nismo. Imamo ogradu jedino kada je u pitanju nešto što i sami možemo napraviti.
Onda baš ne želimo ni čuti argumente koji govore suprotno. I meni je zapala u oko rečenica iz tvog teksta "Ljubomora se može prevladati ako je prisutno dovoljno ljubavi:", ali sam je brzo pretrčala i nastavila dalje da čitam. I onda kažem sebi, hajde Darst, kud bežiš, ima li u tim rečima neke logike?
Haha, da li je dovoljno velik korak da kažem da ima, pa da nastavim da se uljuljkavam u odomaćenim tezama o ljubavi i braku...?

Citat:

Meni se je ovaj dio dopao. Nisam ljubomorna, znaci da cim osjetim da sam jos vise vrijedna, upadam