Hajmo ljudi, hajmo žene, malo o malo o hranljivim materijama, nisu baš čvarci, ali će pomognu!Daklem,
Voda je glavni sastavni deo namirnica kojima se hranimo.Ona ima važnu ulogu u prometu materija u organizmu jer potpomaže razmenu supstancija izmedju tkiva i organa, izaziva bubrenje i služi kao sredstvo za rastvaranje hemijskih materija.Koliko hrana sadrži vode vidi se najbolje na činjenici da da u 100 gr voća ili 100 gr povrća ima ima oko 100ksm vode.U 100 gr riže, kuvanog krompira ili griza ima 50 ksm vode.Najveći deo tečnosti , potrebne za organizam, čovek prima iz hrane, dok manji deo popije.Nedostatak tečnosti ljudsko biće vrlo teško podnosi,čak mnogo teže od gladi.Belančevine su hemijska organska jedinjenja visoke molekularne strukture.Pored azota, belančevine uvek sadrže ugljenik, kiseonik i vodonik.Sve belančevine se sastoje iz skupa org. jedinjenja, tkz. aminokiselina, na koje se prilikom raspadanja i razlažu.Najmanja potrebna količina belančevina za normalnu ishranu iznosi jedan gram na kg telesne težine.Sva naša tkiva sadrže belančevinu.Svaka belančevina u tkivu je specifična.Baš zbog toga se se uniete belančevine biljnog ili životinjskog poriekla prvo razgradjuju u organizmu, a zatim opet grade.Glavni izvor belančevina za organizam su meso, mleko i jaja.Ugljeni hidrati u svom molekulu sadrže ugljenik i vodu.U hrani se nalaze prosti (monosaharidi) i složeni ugljeni hidrati (polisaharidi).Medju prostim ugljenohidratima najvažniji je grozdjani šećer koji se nalazi u ljudskoj krvi.Složeni ugljenohidrati , medju kojima je najvažniji skrob, raspadaju se u organizmu na proste ugljene hidrate.Ugljenohidrati su glavni izvor energije koju proizvode naši mišići.Da ne bi ostao bez ove vrste supstancije organizam sebi stvara rezerve u jetri, pa i samim mišićima.Ugljenih hidrata tj. raznih vrsta šećera ima najviše u žitaricama i voću.Hleb, brašno, testenina i skoro sva voća su najveći uglj. hidrat u našem organizmu.Masti su treća kategorija hemijskih supstanci koje služe čovečijoj ishrani.U pogledu kalorijske vrednosti masti su na prvom mestu.Prilikom sagorevanja one daju najviše kalorija.Dele se na masti životinjskog i biljnog porekla.Organizam ne može da upije masti u stanju u kome se one unose hranom i zbog toga se tokom varenja razlažu u masne kiseline i glicerin.Tako razložene bivaju iskorišćene i upotrebljene u prometu materija u organizmu.Mineralne soli održavaju potrebnu reakciju krvi i drugih sokova.Od mineralnih sastojaka u našem organizmu primat nose hlorne kiseline (hloridi).Najvazniji je hlorid natrijumove soli ili kuhinjska so koja sudeluje u stvaranju kiseline u želudčanom soku, jer ima osobinu da upija vodu.Ljudsko biće ne može da živi bez soli i razne dijete sa minimumom unošenja soli u organizam izazivaju smanjivanje količine tečnosti u organizmu.Ove vrste dijeta se koriste kod bubrežnih i srčanih bolesnika, uz napomenu da moraju uneti u organizam minimum 2gr. soli dnevno.Za izgradjivanje tkiva u rastu potreban je kalcijum, a za izgradjivanje krvnih zrnaca neophodno je gvožđe.Za decu u rastu neophodni su sir i mleko jer sadrže krečni fosfor koji se nalazi u svim mastima u našem organizmu, zatim meso i jaja jer imaju dosta gvožđa.
Vitamini su veoma značajni za životne procese u organizmu.Nekad tajanstvena supstanca, danas se veoma lako veštacki pravi jer im je poznata hemijska struktura.Davno, 1867 g. na Dalekom istoku ljudi su obolevali od bolesti nazvane beri-beri.Tokom epidemije primećeno je da su ljudi koji su u ishrani koristili očisćenu rizu obolevali, dok ostali deo populacije koji je za hranu koristio neočišćenu rižu ostajao zdrav.Tek 1912.g. otkriva se pravi značaj vitamina koji su od uvek bili neophodni za život.

&Nervozni-DisidentCitat:

Red je da o vodi, kao osnovi zivota malo vise napisemo.

Upravo voda je najveci i navazniji kolicinski dio zivog organizma. Metabolizam vode i u njoj prisutni elektroliti su izuzetno vazni za nase zdravlje. Voda odlicno topi hranjive tvari i ujedno cisti organizam od suvisnih produkata. Da je voda najvazniji sastavni dio tijela, potvrdjuje cinjenica da plod od treceg mjeseca trudnoce sadrzi cak 90 posto vode. U djetinjstvu je to 75 posto, a kasnije se sadrzaj vode u organizmu smanjuje, sto je narocito izrazeno u starosti.
Dnevne potrebe vode su ovisne od vremena, nacina zivota i sastava hrane. Djeca trebaju vise vode nego odrasli. Gubitak vode u organizmu je uzrok za razlicite poremecaje. Tako vec 10% gubitak moze izazvati veci poremecaj u djelovanju razlicitih organa. Zbog toga su narocito mala djeca i stariji ljudi osjetljivi na gubitak vode.

Gledala sam emisiju u kojoj je gostovao Dr. Nikola Roso. Da ne bih objašnjavala ko je on i čime se bavi, priložiću adresu njegovog sajta:
www.nultaterapija.com
Vezano za ovu temu, i on ističe važnost vode za organizam, ali recimo navodi da smeđa riža sadrži u sebi zearalenon, koji izaziva neplodnost, utiče na prerano sazrevanje, a u većim dozama može se pronaći kod osoba obolelih od raka dojke, i od SIDE. Ima ga još u kokicama, kukuruznom čipsu, kao i u nekim žitaricama.
On se oštro zalaže da se žitarice apsolutno izbace iz upotrebe. Evo odlomka njegovog teksta o tome...

"Zašto NE žitaricama
PŠENICA I ŽITARICE

Osobito treba izbaciti iz prehrane žitarice (kruh i sve od bijelog brašna) jer sadrže lektin koji jako dobro imitira insulin. Taj lektin se nalijepi na receptor za inzulin na masnoj stanici i daje joj stalni signal da se ne metabolizira već da se deponuje u masne naslage. Ljudi bi danas definitivno bili daleko zdraviji kada bi potpuno izbacili žitarice iz prehrane, a posebno pšenicu. Današnja pšenica ima i do 13 % bjelančevina, za razliku od starih vrsta koje su imale samo 2 % bjelančevina. Povećana količina bjelančevina povećala je sadržaj alergena (gliandina, glutena i lektina ), a time se i pojačalo svojstvo poticanja upala i blokiranja metabolizma čak za 7 puta više nego kod stare vrste pšenice.

Danas se sve više otkriva klasična hiperosjetljivost na pšenicu kod sve većeg broja odraslih i djece. Reakcije se najčešće javljaju u želučano crijevnom traktu. Otkriveno je da gotovo 70 % djece i 65% odraslih imaju IgE na pšenicu. Na primjer, alergija na pšenicu uzrokuje trajnu hiperosijetljivost kod pacijenata s atopijskim dermatitisom.

Imajući na umu i koliki je broj pljesni vezan za žitarice, i da se one ne mogu ni vidjeti ni namirisati u tjesteninama, kruhovima i raznim cerealijama, bilo bi pametno odreći se svih žitarica. Žito se drži u sanducima duži period, najčešće bez klice (mekinje i klice najbrže dobiju pljesni). Ono se potom posipa odabranim kemikalijama od kojih je svaka zagađena na svoj način. Zato, želite li dobro sebi i svom zdravlju, klonite se žitarica, one sadrže najviše AFLATOKSINA.

Želite li sačuvati zdravlje izbjegavajte pljesni. Naša jetra je dovoljno jaka da povremeno detoksicira male količine pljesni, ali imajte na umu da je jetra osim s pljesni napadnuta s još nizom kemijskih otrova kao što su kemijski lijekovi i ostale namirnice s kojima se hranimo. Za one koji imaju određena biološka znanja, današnje bolesti nisu nikakvo čudo. One su samo posljedica globalizacije i općeg potrošačkog ludila - čiji je jedini krajni produkt nastanak bolesti."

Eh, mislim da moramo jesti sve pomalo. Nikada se nisam opterecivao ishranom, volim jesti sve, uzivam u hrani pa svejedno nisam debeo i nemam problema ni sa holesterolom ni visokim pritiskom...
Kad bi slusao sve sto su napisali o zdravoj ishrani, hranljivim ili stetnim materijama bio bi gladan.
Mislim da je umerenost u hrani, picu i telesnim aktivnostima sigurno najbolji recept za dug i zdrav zivot. Da li su ljudi na Kavkazu ili u dolini Hunza u Nepalu citali svu tu literaturu? - Pa su svejedno doziveli stotu i nekoliko deset godina vise...
Ako samo pogledamo koliko se je kroz vreme menjalo misljenje o zdravoj ishrani: nekada se je kuhalo iskljucivo na svinjskoj masti, odjednom ta vise nije bila zdrava... pa su svi presli na ulje. Kasnijom analizom utvrdjeno je da ulje ima previse holesterola... Nekad je beli kruh bio pojam, crnog je jela samo sirotinja. Danas se je i ta teza promenila. I isto tako danas govore o margarinu kao velikoj steti za organizam... Mleku i jogurtu smo oduzeli masnoci, stetno je... Crveno meso je bilo sinonim za praznike, neko vreme je bilo jako stetno i kada su ga ljudi prestali kupovati, odjednom je nikla reklama da je malo crvenog mesa ipak pozeljno i zdravo pojesti

Eh, pa dokle cemo tako i kome na cast i slavu?

Upravo se o umerenosti i radi. Pomenula sam žitarice jer se ovde u mom okruženju upotrebljavaju u nenormalnim količinama.
Ovde je obrok skoro nezamisliv bez hleba. Čak je i voćna užina "začinjena" hlebom, pa je skoro nezamislivo pojesti jabuku, ili grozd, a da se uz to ne pojede i parče hleba premazano nekom masnoćom. Postoji fazon da su neki stariji ljudi ovde skloni da jedu hleb i uz kiflu..
Ako postoje ipak upozorenja da nešto može biti štetno, umerenost nas definitivno može čuvati. Najviše se radi o zagađenosti namirnica, a što se žitarica tiče, pa o tome je upravo u gornjem tekstu reč, da su stare sorte bile ipak mnogo zdravije. Pesticidi nam sad dođu kao uobičajeni dodaci ishrani...