Datum unosa: Cetvrtak 05.07.2007, 05:40, Naslov: Meksička Kuhinja
Meksička kuhinja
Meksička kuhinja rođena je u puščanom prahu. U njoj su jela domorodaca pomešana s jelima njihovih španskih osvajača, a njeni vatreni ukusi ostaju u ustima kao što je kod njihovih susreta u vazduhu ostajao dim. Osnovne namirnice, poput slatkog kukuruza, čilija i paradajza, potiču od starih civilizacija Maya i Azteka. Na njih se nadovezala španska ljubav prema slatkišima, marinadama i sosevima.
Uticaji
Meksikanci su prvi, oko 7000. g.pr.n.e., uzgajili avokado i kukuruz. Ubrzo nakon toga, trpezu su obogatili domaći ćuran, mošusna patka, srnetina, prepelice, golubovi, ribe, rakovi i školjke. Onde se takođe rodila i čokolada.Ove namirnice, zajedno s krompirom, čilijem, tikvom, paradajzom i pasuljem, činile su osnovu prehrane ovih krajeva kad su Španci pregazili civilizacije Maya i Azteka, početkom 16. veka.
Konkvistadori su sa sobom doneli sve evropske proizvode, a zahvaljujući svojim trgovačkim vezama, i egzotične namirnice poput pirinča iz Indije. Posebno su omiljeni bili agrumi, koji su obalnom stanovništvu omogućili da razvije seviche, tehniku mariniranja ribe u soku od agruma dok se ne «skuva» od kiseline. Jednako omiljena, postala je svinjetina, uglavnom zato što je unijela mast u dotad gotovo bezmasnu prehranu.
Zbog blizine Meksika sa Severnom Amerikom, došlo je do izvesnih uticaja. Primera radi, upravo su Severnoamerikanci dali ime burritos, «magarčići», jelu od pšeničnih tortilla punjenih gotovo bilo kojim zamislivim nadevom. Oni su takođe došli na ideju da se tortille pretvore u taco školjke pržene u ulju, nakon čega se mogu puniti bilo čime što se nađe pri ruci.
Osnovne i tradicionalne namirnice
Kukuruz je najčešće upotrebljavana namirnica u meksičkoj kuhinji. Cela zrna kuvaju se u krepkim supama zvanim pozole. Zrna se samelju u grubo brašno (masa harina) od kojeg se prave tamales, paketići punjeni mesom ili povrćem koji se kuvaju na pari umotani u ljusku kukuruza ili list banane.
Ovu kuhinju obeležava i sveže voće i povrće. Zahvaljujući raznolikoj topografiji ovih krajeva, gotovo svaka jestiva biljka može se negde uzgajiti u određeno doba godine. Izbor je velik, a kreće se od avokada i manga, do grana kaktusa (opuncija).
Peradi i govedine ima u izobilju. Meso se obično dinsta ili peče na roštilju kao u carne asada a la Tampiguena, poznatom restoranskom jelu koje se može naći širom zemlje. Svinjetina je najsočnije meso koje se koristi i probija se u mnoga tradicionalna jela.
Morski plodovi su takođe važni u meksičkoj kuhinji. Nije ni čudno, budući da je meksička obala duga 9000 km. Gigantske kozice, morski pas i raža samo su jedne od brojnih egzotičnih vrsta koje se mogu probati, obično pečene na roštilju sa biberom ili belim lukom.
Obroci u meksičkoj kuhinji
Meksički dan počinje uz desayuno, rani doručak koji se sastoji od kafe, te slatkog hleba i peciva nasleđenih iz Španije. Neretko se za doručak jede i voće. Važno je istaknuti da se doručak u većim gradovima i na poljoprivrednim imanjima bitno razlikuje. Tako poljoprivrednici započinju svoj dan sa teškim, masnim obrocima poput punjenih paprika sa sirom ili čak svinjetinom.
Drugi doručak, almuerzo, jede se oko podneva i obično se sastoji od izdašnijeg jela poput huevos rancheros (jaja na seljački način) s frioles refritos (pire od prženog pasulja) i svežeg sosa od čilija.
Vrhunac dana je comida obilni poslepodnevni obrok koji se poslužuje u bilo koje doba dana između 14 i 17:30. Prvo jelo je obično lagana supa poput mesne supe koju prati sopa seca, «suva čorba», što je zapravo jelo od tiesta ili pirinča. Zatim sledi glavno jelo od ribe, peradi ili mesa, sa salatom ili povrćem. Nakon njega sledi odvojeno jelo od pasulja – obično pinto graha – posluženog u njegovoj vlastitoj gustoj moči u kojoj se kuvao. Sve to mogu pratiti tortille ili sveži bolillos, meksički ekvivalent za pecivo. Obrok se zaokružuje voćem, svježim ili kuvanim, ili pak flanom, pudingom od vanile s prelivom od karamele.
Meksički dan završava relativno lakšim tonovima. Merienda je lagana večera koja se poslužuje kasnije, a sastoji se od hleba, džema i ponekad malo narezane kuvane šunke.
Doživljaj meksičke kuhinje
Doživljaj meksičke kuhinje izrazito je vizualan, a tanjir obiluje bojama koje potiču od povrća, voća i začina. Za naše pojmove, ovakva hrana je izrazito ljutog ukusa, a čili i paprika nalaze se u gotovo svakom jelu. Primer a radi, meksikancima kombinacija ananasa i čilija nije ništa čudno.
Tortille se jedu punjene s raznim nadevima, a nije nimalo nepristojno na početku obroka izrezati na sitne komadiće sve što se nalazi u tanjuru i potom puniti tortilje.
Neretko Meksikanke iznesu sto ispred svojih kuća i nude ručak koji su skuvale taj dan prolaznicima koji imaju jesti ukusnu i jeftinu hranu. To je posebno interesantno strancima. Odlika hrane koja se priprema na ulici i na pijacama je svežina i velika aroma, a sve se priprema pred očima konzumenta.
Meksička kuhinja rođena je u puščanom prahu. U njoj su jela domorodaca pomešana s jelima njihovih španskih osvajača, a njeni vatreni ukusi ostaju u ustima kao što je kod njihovih susreta u vazduhu ostajao dim. Osnovne namirnice, poput slatkog kukuruza, čilija i paradajza, potiču od starih civilizacija Maya i Azteka. Na njih se nadovezala španska ljubav prema slatkišima, marinadama i sosevima.
Uticaji
Meksikanci su prvi, oko 7000. g.pr.n.e., uzgajili avokado i kukuruz. Ubrzo nakon toga, trpezu su obogatili domaći ćuran, mošusna patka, srnetina, prepelice, golubovi, ribe, rakovi i školjke. Onde se takođe rodila i čokolada.Ove namirnice, zajedno s krompirom, čilijem, tikvom, paradajzom i pasuljem, činile su osnovu prehrane ovih krajeva kad su Španci pregazili civilizacije Maya i Azteka, početkom 16. veka.
Konkvistadori su sa sobom doneli sve evropske proizvode, a zahvaljujući svojim trgovačkim vezama, i egzotične namirnice poput pirinča iz Indije. Posebno su omiljeni bili agrumi, koji su obalnom stanovništvu omogućili da razvije seviche, tehniku mariniranja ribe u soku od agruma dok se ne «skuva» od kiseline. Jednako omiljena, postala je svinjetina, uglavnom zato što je unijela mast u dotad gotovo bezmasnu prehranu.
Zbog blizine Meksika sa Severnom Amerikom, došlo je do izvesnih uticaja. Primera radi, upravo su Severnoamerikanci dali ime burritos, «magarčići», jelu od pšeničnih tortilla punjenih gotovo bilo kojim zamislivim nadevom. Oni su takođe došli na ideju da se tortille pretvore u taco školjke pržene u ulju, nakon čega se mogu puniti bilo čime što se nađe pri ruci.
Osnovne i tradicionalne namirnice
Kukuruz je najčešće upotrebljavana namirnica u meksičkoj kuhinji. Cela zrna kuvaju se u krepkim supama zvanim pozole. Zrna se samelju u grubo brašno (masa harina) od kojeg se prave tamales, paketići punjeni mesom ili povrćem koji se kuvaju na pari umotani u ljusku kukuruza ili list banane.
Ovu kuhinju obeležava i sveže voće i povrće. Zahvaljujući raznolikoj topografiji ovih krajeva, gotovo svaka jestiva biljka može se negde uzgajiti u određeno doba godine. Izbor je velik, a kreće se od avokada i manga, do grana kaktusa (opuncija).
Peradi i govedine ima u izobilju. Meso se obično dinsta ili peče na roštilju kao u carne asada a la Tampiguena, poznatom restoranskom jelu koje se može naći širom zemlje. Svinjetina je najsočnije meso koje se koristi i probija se u mnoga tradicionalna jela.
Morski plodovi su takođe važni u meksičkoj kuhinji. Nije ni čudno, budući da je meksička obala duga 9000 km. Gigantske kozice, morski pas i raža samo su jedne od brojnih egzotičnih vrsta koje se mogu probati, obično pečene na roštilju sa biberom ili belim lukom.
Obroci u meksičkoj kuhinji
Meksički dan počinje uz desayuno, rani doručak koji se sastoji od kafe, te slatkog hleba i peciva nasleđenih iz Španije. Neretko se za doručak jede i voće. Važno je istaknuti da se doručak u većim gradovima i na poljoprivrednim imanjima bitno razlikuje. Tako poljoprivrednici započinju svoj dan sa teškim, masnim obrocima poput punjenih paprika sa sirom ili čak svinjetinom.
Drugi doručak, almuerzo, jede se oko podneva i obično se sastoji od izdašnijeg jela poput huevos rancheros (jaja na seljački način) s frioles refritos (pire od prženog pasulja) i svežeg sosa od čilija.
Vrhunac dana je comida obilni poslepodnevni obrok koji se poslužuje u bilo koje doba dana između 14 i 17:30. Prvo jelo je obično lagana supa poput mesne supe koju prati sopa seca, «suva čorba», što je zapravo jelo od tiesta ili pirinča. Zatim sledi glavno jelo od ribe, peradi ili mesa, sa salatom ili povrćem. Nakon njega sledi odvojeno jelo od pasulja – obično pinto graha – posluženog u njegovoj vlastitoj gustoj moči u kojoj se kuvao. Sve to mogu pratiti tortille ili sveži bolillos, meksički ekvivalent za pecivo. Obrok se zaokružuje voćem, svježim ili kuvanim, ili pak flanom, pudingom od vanile s prelivom od karamele.
Meksički dan završava relativno lakšim tonovima. Merienda je lagana večera koja se poslužuje kasnije, a sastoji se od hleba, džema i ponekad malo narezane kuvane šunke.
Doživljaj meksičke kuhinje
Doživljaj meksičke kuhinje izrazito je vizualan, a tanjir obiluje bojama koje potiču od povrća, voća i začina. Za naše pojmove, ovakva hrana je izrazito ljutog ukusa, a čili i paprika nalaze se u gotovo svakom jelu. Primer a radi, meksikancima kombinacija ananasa i čilija nije ništa čudno.
Tortille se jedu punjene s raznim nadevima, a nije nimalo nepristojno na početku obroka izrezati na sitne komadiće sve što se nalazi u tanjuru i potom puniti tortilje.
Neretko Meksikanke iznesu sto ispred svojih kuća i nude ručak koji su skuvale taj dan prolaznicima koji imaju jesti ukusnu i jeftinu hranu. To je posebno interesantno strancima. Odlika hrane koja se priprema na ulici i na pijacama je svežina i velika aroma, a sve se priprema pred očima konzumenta.
