I ja se slazem, samo bez zalopojki molim. I meni dodje zuta minuta ali zbog toga ne kukam, ne davim ljude, vec sama pri sebi pokusam mirno razmisliti gdje sam pogrijesila i da li postoji neki izlaz. Svi mi u zivotu stignemo do neke faze u kojoj moramo znati da mladost nije jedina karta na koju mozemo zaigrati. I tijelo se umori, pa polako otkazuje poslusnost. Mozda su nase svakodnevne navike krive da smo nezadovoljni sami sobom, pa treba okrenuti plocu.
Nedavno sam bila na preventivnom zdravstvenom pregledu. Tezina je bila u redu, visina nikad nije bila moja vrlina, obim struka kazu da je isto jako vazan, masnoca u krvi nije ga brinula ali cigarete, te su mi bile presudne za dugo predavanje. Na kraju se ispostavi da covijek ne smije imati ni jednog poroka nad kojim bi se nasladjivao i prkosio zivotu.
Uzalud sam mu govorila da ne jedem masno, da volim voce i povrce i da mi masna hrana ne predstavlja neko zadovoljstvo. Nabrajala sam sve planine na koje sam se popela, cak sam hvalila svoj bicikl i palice za hodanje bi mu poklonila ali on je uporno htio uzeti moje cigarete
Zbog toga ne treba kukati, vec uzivati u malim stvarima, jer zivot je prekratak da bi ga tek tako bacali i pri tome trazili dezurnog krivca, koji najcesce cuci u nama.

Pre desetak dana se otvorilo novo poglavlje u mom zivotu, novi put. Udala sam se za coveka koga volim i sa kojim sam presrecna, i jako mi se svidja ovaj novi zivot naravno, odjednom je pred nama mnostvo odgovornosti i stvari za koje se moramo sami pobrinuti, ali se oslanjamo jedno na drugo i sve je lepo... ne znam, mozda zvucim kao da sam u oblacima i malo nestvarno, ali...jesam

Cestitam!! Sve najbolje ti zelim!

Meni je žao ako sam davio ljude, ali jednostavno ne reaaguju svi isto i samo sam napisao dva posta na tu temu.
Inače, ćutim i ne pričam o svojim problemima, samo me je eto, ta situacija naterala da nešto napišem, bez želje da žalopojišem i da davim ljude.

Teacher, moje iskrene čestitke.

The Teacher.... ČESTITAM !!! :-D :-D