Ovaj se post odnosi na filmove u Makedoniji, iako mislim da ce se i neko drugi ovde pronaci. Ja da se izjadam, a vi pisite svoj stav.
Srela sam danas prijatelja, koji voli filmove. U razgovoru smo zakacili temu o temama u domacim filmovima skorasnjeg datuma. Dosli smo do zakljucka da u stvari reziseri novijih filmova imaju problem sa vidom. Definitivno su izgubili osecaj za boje i sve gledaju kroz sivi filter.
Sa posvecenom upornoscu snimaju filmove stradanja i patnji. Bedu, siromastvo, kriminal,prostituciju, ratne teme se preraduju. Dokle vise to samounistenje. Pa vidite i koji se jezik koristi, ako nije neki strani jezik , onda je neki sleng. Pa se posle pitamo zasto nam se maternji jezik izgubio.
Necu nabrajati sve filmove koji su dobili vrhunske nagrade na festivalima u Kanu, Berlinu i bili kandidati za Oskare-ne engleskog govornog podrucja.Kritikuju ministarstva za kulturu sto im ne odobravaju sredstva za snimanje, a u sustini ti isti reditelji nisu prikazali nista lepo.
Kao kreatori kulturnog zivota, mislim da bi trebali imati vise smisla za lepotu i malo vise osecaja za svoju zemlju. Svojim filmovima samo prikazuju svoj narod i sebe kao najvece propalice sveta. I da je najgora i najprljavija zemlja, to je moja zemlja, moj narod, i potrudicu se da je svetu predstavim kao biser, kao dijamant.
Ljudi nas gledaju, onako kako i mi vidimo sebe.
reci ce neko, treba biti realan, ali u tim filmovima ima ponekad vrlo malo realnosti.
A i da je realna slika grozna, potrudila bih se da snimam film o necemu lepom koje ce naterati ljude da pogledaju okolinu i sebe drugim ocima.
U najtezim momentima svog zivota Van Gogh, je naslikao zlatno-zuto suncokrete

Kalina, ti si esteta i samim tim izgleda očekuješ da se svi potrude da u ono čime se bave ugrade lepotu. To je plemenit cilj, i verovatno ga ima u svakom filmu o kojem pričaš, samo je dobro prikriven, dat u malim dozama, jedva jestiv. Isti slučaj je i sa srpskim filmom. Znaš, filmadžije se trude da se bave problemom. Problem privlači pažnju, kovitla želudac, izaziva pitanja, iziskuje komentare. Kusturica je recimo dao čudan pečat ovom podneblju, ali su njegovi filmovi vrhunski. A on je pravi primer kako se iz kala i blata može iznedriti neka surova lepota, neka nadrealna poetika od koje istovremeno zadrhtiš i od miline, i od bola. I srpski filmovi uvek balansiraju na oštroj ivici crnog humora, i takvi su najčešće imali najviše uspeha. Bavljenje filmom nije pitanje patriotizma, to je umetničko delo datog autora koji ima svoj jezik, svoje karakteristične metode, stil, i pitanje je koliko bi bilo ko od njih imao uspeha da se prilagođavao tome da je dužan da svojim filmom proslavlja svoj narod.
Mada, iskreno, i ja bih se jako obradovala filmu koji bi učinio da se rastopim od lepote, a da mi posle toga ne ostane onaj poznati ukus gorčine u ustima...
Ovo za Van Goga si ubola u centar, to je odlična poenta u prilog lepoti!

Jao Kalina,ma potpuno se slazem sa tobom...kao da si moje misli prenijela...Ni ja ne mogu da shvatim zasto sve patnja,stradanje,bijeda...
Zasto da se predstavi tako jedna zemlja - uvijek sam se pitala...
Tako je i u CG. Sve ono sto ne valja,neke nebuloze,budalastine isplivavaju na povrsinu i onda je to odlican film!Kakva ironija sedme umjetnosti ! Ima li ista na ovom svijetu da je lijepo,dobro,pozitivno i da se to prikaze,da ispuni srce toplinom,ljepotom,ljubavlju...da se i nama smijese zlatno - zuti suncokreti???

Ja se pak slazem sa Darst. Film je umetnicko delo, a sredina u kojoj se radnja desava je samo bacground. Film je pre svega cedo autora koji ima svoje umetnicko "ja". On stvarno nije duzan da zemlju iz koje je ponikao predstavlja u lepsem svetlu nego sto to ona jeste. I tacno je da se iz kala moze roditi lepota, ali ne ona sladunjava i rafinirana vec iskonska i sirova lepota. Sustina dobrog filma i jeste da sami tragamo za tom lepotom i zracima optimizma. Sto nam film teze pada nakon gledanja, to je i "lepo" vestije sakriveno. To je zivot, To je realnost. To je Balkan...Film "Skupljaci perja", na primer, ne bi bio to sto jeste da se radnja ne desava na sokacima ciganske male jer su upravo ti blatnjavi sokaci mnogo vise posluzili kao osnov za slojevitost radnje, strasti, silne emocije, sirovu lepotu zivljenja i zapitanost nad zivotom, nego sto bi to bio krug dvojke...

E,Baladi, znam da je film umjetnicko djelo(ali ih je malo) i "ne mora autor da predstavlja zemlju iz koje je ponikao u ljepsem svijetlu nego sto to ona jeste"...To nijesam rekla , vec neka tu zemlju prikaze onakvu kakva ona jeste...naravno i ljude...,a ljepota ce sama doci,otkrice se...
Nijesam ni za onu sladunjavu ljepotu,ali nijesam ni za blato,vlagu,
prljavstinu,nasilje,psovanje,kolektivno ludilo...nijesam ni za nerazradjene
likove,dvodimenzionalne,povrsne,pretvorene u karikature...ne volim gledati film u kome nema ni jedne pozitivne licnosti niti nagovjestaja da postoji nada i da ce zivot mozda biti bolji...ne volim gledati film u kome je dat samo jedan tip zene, a to je - "balkanska mucenica".(Mirjana Karanovic)..ili u partizanskoj kinematografiji(nekada) gdje je zena -bolnicarka (Milena Dravic)!
Mozda se ja stvarno ne razumijem u filmove, ali volim filmove koji ce da mi dotaknu dusu, da ostave tragove koji nikada ne isceznu!
O " Skupljacima perja" necu ni da komentarisem ...to je vec nesto drugo...

Ovo si lijepo rekla : ". Sustina dobrog filma i jeste da sami tragamo za tom lepotom i zracima optimizma" i potpuno se slazem...
Volim snazne likove koji znaju sta hoce,volim da otkrivam tajne duse,da prodrem u dubinu duha...da otkrijem ljepotu i da se potpuno izgubim...

Razumem sta hoces da kazes Kjara,

Dotakla si zanimljivu temu: zenske uloge u domacim filmovima. Ni meni se ne svidja kako je zena (uglavnom) prikazana u nasem filmu. Ona je mucenica (kako si to dobro definisala), "keva" koja se nosi sa nedacama zivota, despotskim muzem i neposlusnom decom, domacica sa viklerima u kosi, kafanska pevaljla, dekoltirana sponzorusa...Tanja Boskovic je izjavila da sa svojih pedeset godina moze da igra samo svekrve, tetke i strine jer joj takve uloge i daju, a da zivi u Skandinaviji na primer, glumila bi i samosvesne zene koje znaju sta hoce i koje zive svoj zivot. Kod nas izgleda da toga nema, jer sredina je jos uvek patrijarhalna, postoje jos uvek utvrdjena pravila od kojih nema odstupanja. Znaci da film ipak nosi i pecat sredine...

Ne svidjaju mi se ni scene seksa u domacim filmovima. Zena je prikazana kao objekat seksa, a on je uglavnom sirov. Nista bez samara i grubosti. Po tom pitanju izuzetak su filmovi Zivka Nikolica. Scena vodjenja ljubavi na plazi u filmu "Lepota poroka" je po meni najlepsa ljubavna scena u domacem filmu...

Citat:...kolektivno ludilo...nijesam ni za nerazradjene
likove,dvodimenzionalne,povrsne,pretvorene u karikature....

Da se nadovezem na Kjaru, jer mislim da smo na istoj talasnoj duzini po ovom pitanju. Naravno da je film umetnicko delo, ali mora li svaki film, pa bas svaki film sa ovih prostora slati poruku da nema goreg od ovoga i nema nade. Pa nisu svi ljudi koji zive na ovim prostorima propalice, pijanice..., ovde zive i ljudi koji su nesto uspeli da urade sa svojim zivotom pozitivno. Iritira me sto svaki film zavrsava sa neizgovorenom porukom-da smo sljam, za kojim se ne vredi ni okrenuti. Ne salje se poruka da se mozemo izvuci iz blata, vec da samo ocekujemo dublje upadanje, jednostavno propast nam je cak i nagrada...
-----------------------------
Jos da dodam : A sve velike nagrade za umetnicko pakovanje tog sljama, nama dodeljuju filmski umetnici koji gaze ponosno i odvazno Crvenim tepisima u nezamislivo skupoj toaleti, sa nakitom u vrednosti vece od hrane za bar pola Afrike. To je meni licemerno, grubo, i ponizavajuce...

Bol patnja i nemaština su teme koje snažno privuku gledaoca i nateraju ga da u toku filmske projekcije "izbaci iz sebe" more emocija. To je karta na koju igraju i velike filmske kompanije iz razvijenijih zemalja nego što su naše .Setite se vrhunskih filmova koje govore o osobama koje su sa nekim hendikepom kao što su "Forest Gamp" ili "Rain man"..Lepi filmovi sa malo stvarne lepote, a puni ljudske drame i borbe za opstanak u ovom svetu koji nije po njihovoj meri
.Ali oni govore o pojedincima.Boli kad neko u filmu govori o narodu generalno kao da ima neki hendikep ili o narodu koji je generalno stalno u nekom prilagodjavanju , nesnalaženju, siromaštvu , bedi...a u stvari je daleko od mera i standarda koji vladaju u razvijenom svetu(...koji izgleda i nije radjen po našoj balkanskoj duši). Da li mi stvarno svi imamo taj hendikep ?Da li se moraju baš tako generalizovati stvari?Da li smo svi tako u blatu bez obzira što vidimo dalje nego oni koji su predstavljeni kao likovi u filmu? Možda samo mislimo da vidimo dalje i da su nam se raširila obzorja ...zato sto imamo porodični život , zaposlenje, sredjen stan, obrazovanje...Da li nas stvarno svet vidi kao likove iz filmova koji je snimao Kusturica i drugi..?
Ma, znate sta' i za to me bas zabole!Ups, malo sam nepristojna ali ni ne razmišljam o tome kako nas svet vidi.!!! Vaznije mi je kako sami sebe vidimo i kako koračamo prema sutra.Nikad više nazad u blato!!!Mozda takvi filmovi i nisu losi da se setimo nekih stvari koje se brzo zaboravljaju, da pogledamo ponekad ljude koji zive tu do nas na ivici egzistencije, da se nasmejemo gorkim osmehom na sve rogobati života balkanskog i da shvatimo da smo mi baš neka čudna sorta.Iz blata se pravimo , pepelom posipamo ,teretom džepove punimo i tako teški od slojeva patnji ,siromaštva i bolova ipak se dižemo i letimo!Letimo kao veo iz Kusturičinog filma "Dom za vešanje"...

Za vreme bombardovanja , kad se niko u mojoj zemlji nije osećao ni dobro ni sigurno, za vreme tih strašnih dana jedan film koji sam pogledala mi je doneo vedrinu i izmamio osmeh.Film bez ružnih reči, bez svih stvari koje nas pritiskaju i dave .Mozda ne tako velik film ,ali meni je ,tada ,u toj tami ,bio kao zrak sunca i upila sam ga trenutno i učinio je da se osećam bar malo bolje.
"Lajanje na zvezde"
Poželela sam na kraju da i ja otvorim širom prozore i ne zalajem već da zaurlam u noć.Da zaurlam jer sam tad , na kraju filma shvatila koliko mi je potrebno malih životnih radosti ,malo lepih reči ,osmeha i nade.

Draga Kalina ,mislim da je kucnuo cas da ja i ti lijepo reziramo jedan film))Nema nam druge...
Baladi,Darst,Maculli... ce nam pomoci,a glumica ,Tanja Boskovic ce zablistati...Dacemo joj ulogu jedne divne,otmjene,pametne zene (sto ona i jeste),koja putuje po balkanskim zemljama i otkriva njihovu ljepotu kao i duhovnu,koje nigdje na svijetu nema...Tu je i ljubav sa R.Serbedzijom,njihova djeca rasuta po svijetu (ovi mlađi glumci,a ti ih odredi)koja se kuci uvijek rado vracaju za Bozic...Zasto na Bozic? Pa,to je nas najljepsi obicaj ...
Zamislite scenu vodjenja ljubavi Marije Karan i onog slatkog ,Tarinog glumca...Gorana Visnjica ...
...
)))) kiss

Citat:

Maculi, odličan primer. S obizom da si pedagog, podsetila bih te samo na jedan momenat iz filma, onu profesorsku poeziju:
PATNJA
Ko nije vodio djecu na zagrebački velesajam,
taj ne zna šta je patnja.
To je jedini Šotrin film koji mi se baš svideo. Ne znam, meni se filmovi tipa Zona Zamfirova i Ivkova slava ne dopadaju. Rađeni su nekako kao filmovane lektire, suviše plastično, ofarbani u jarke narodne boje...
Sad bih našla vezu između "Lajanja na zvezde" i još jednog sjajnog filma "Ubistvo s predumišljajem". To bi mogla biti svakako igra fenomenalnog glumca Dragana MIćanovića. Tu se dve paralelne priče unuke (Branka Katić) i bake (Ana Sofrenović), prepliću kroz prikaz života jedne predratne građanske porodice 40-tih godina prošlog veka i život savremene devojke početkom 90-tih. Ništa nije ni preterano, niti je ikako prenaglašen milje u ovim pričama. I dobro i zlo su na maksimumu. Baš kako jeste bilo, i kako je i sad. Ko to nije pogledao, preporučujem od srca.
Kad si pomenula vreme poslednjih ratova i opšte balkanske depresije, dodala bih još jedan film koji je nas je tada oduševio i nasmejao. "Mi nismo anđeli" Srđana Dragojevića. Beskrajno šarmantno i urbano, zar ne?
Podsetila bih da se radnja mnogih naših filmova odvija u prošlosti, pa nije čudo što junaci nisu obučeni po poslednjoj modi, imaju gunjeve i opanke. Može li iko za to optužiti Srđana Karanovića što je izvukao motiv ultimativnog patrijarhata iz jedne naše balkanske zabiti i od toga napravio umetničko delo? To je jednostavno moralo tako izgledati. "Underground" je smešten u period II svetskog rata, ali da li iko može baciti senku čak i na kostime koje glumci nose? Ne, sve je vrlo "gospodski", blista i pozorište, blista i Mirjana Joković, čak blista i mentalitet u svim svojim amplitudama. Nisam se imala čega stideti u patriotskom smislu dok sam ga gledala. Bez obzira koliko metaforičan bio, on je u svojoj suštini istinit.
U stvari, nikada ne gledam film iz perspektive rodoljubivog poslanstva. Filmadžije uglavnom uočavaju ono što jeste. Ono što najviše jeste. Na nama svima je da tu sliku menjamo i doterujemo. Na političarima pogotovo.

Darst, nemam šta da dodam! Ovo si ,sve, tako dobro rekla!!!