Hehehehe, da vam ispricam jednu istinitu pricu...

Bila je to moja prva godina studija. Stanovao sam u periferiji grada, a autobus je vozio samo do pola noci. Nakon zadnje stanice imao sam jos nekih 15 minuta hoda do stana. Put je vodio pored jednog groblja. Ulica je bila tamna i mogle su se videti samo svece koje gore... U jesen je bilo maglovito tako da je bilo jos misticnije...
I tako ja sidjem na zadnjoj stanici, pripalim cigaretu i idem prema kuci, a za mnom jedna zena, dostigne me i pita da li mi se moze pridruziti, jer ju je na tom delu puta uvek strah. A ja nisam mogao odoliti pa kazem: Nema problema i mene je bilo strah dok sam bio ziv...

Sramota, univerzitetski gradanin, poznatiji po podsmesljivim nazivom BRUCOSH, tako da odgovori jednoj starijoj osobi!
Kako je odreagovala tetka na to?

E da stvarno...kako su te to vaspitali?

Ostao si bez teksta?

Ma odgovorio sam, ali nekako nisam bio zadovoljan pa sam brisao

Sta mislis, zasto sam to rekao, tada?

Mozda ti je tetka bila zastrasujuca pa bolje ti da uplasis nju nego posle ona tebe Ko zna sta bi se desilo..

Blizu si, blizu... zastrasujuce lepa je bila

Opa... neki novi momenti.
Mozda ti se svidela pa si hteo da je oboris s nogu svojom duhovitoscu

Istina je da joj je zastao korak kad sam ono rekao, a isto tako je istina da sam odmah posle toga rekao nesto drugo...
Istina je da se mi je svidjala, ali je bila i zena kojoj ne pridjes samo tako...
Normalno da sam je znao iz vidjenja i tocno sam znao gde zivi, nije bila od onih kojima je jednostavno prici...
Da, to je bila prilika za upoznavanje i prilika na koju sam cekao - jer je razgovor krenuo odmah posle toga...
Malo neobican nacin prici, ali tada uspesan. Ponekad moramo i mi upotrebiti malo vise onih sivih celija za Vas :cool:

Sta znam, mozda bi u ovoj temi ipak mogli napisati po nesto iz licnog iskustva.
Recimo da je tema Petak, trinaesti, tema za neobicne nacine upoznavanja???

Odlicna ideja .
Ako smo pricali o neobicnim navikama, mozemo i o neobicnim nacinima prilazenja, ili o neobicnim mestima upoznavanja.

Išla sam ulicom kada sam se mimoišla s dvojcom momaka. Napravila sam nekoliko koraka kad sam čula "Stani". Stala sam i okrenula sam se. Jedan je rekao:"Izgubila si nešto." Odmah sam se uhvatila za dzepove jakne jer sam pomislila da mi je ispao ključ od stana. Bio je u dzepu. Upitala sam :"Šta sam izgubila?" Rekao je :" Mene!" To mi je bilo jako simpatično .A i momak je bio simpatičan.

Bio sam negde na pocetku srednje, kad sam operisao slepo crevo. Bio je to kraj polugodista i ja sav srecan sto sam izbegao gomilu pismenih i ispitivanja za ocene. Obukli me u poveliku prugastu pizamu i ja dokon setam hodnicima. U sobi do moje spazim najuobrazeniju ribu iz grada koja mi se svidjala, al nisam skupio petlju da joj pridjem. I ona je operisala slepo crevo, o sudbine! To je bila sansa! Ubedjivao sam redom prijatelje bolesnike, sestre i doktore da joj nose po jednu mandarinu, ali da joj ne kazu od koga je. Uskoro se pridigla i krenula kroz sobe da trazi obozavatelja. Kad je dosla do moje sobe, stala je na vratima ko ukopana, ali joj je bilo neprijatno da pita. Onda sam ja rekao: "Izvoli udji, ali izvini sto ne mogu da te ponudim mandarinom sve sam poslao nekoj maloj za koju kazu da je gotova i da se nece izvuci". Tu se tek izbecila! Onda sam se nasmejao (najlepse sto umem), pa je sve dalje bilo super i zajedno smo pili borovnicu. Najlepse cega se secam je kad smo jedan drugom prali kosu decjim sapunom iznad lavaboa...