Datum unosa: Utorak 17.07.2007, 06:10, Naslov: E to nama treba!
Pogubljenje direktora Dženga
Rukovodilac vladine Direkcije za hranu i lekove osuđen je na smrt zbog korupcije, ali su mu gresi mnogo veći: slabom kontrolom robe za izvoz osramotio je Kinu
Simbol svih mogućih privrednih nehata, nemara, previda i neznalačkih propusta: Dženg Sjaoju
(Foto AFP)
U Kini se godišnje izrekne više smrtnih kazni nego u svim ostalim zemljama sveta zajedno, ali je pogubljenje Dženga Sjaojua, rukovodioca vladine Direkcije za hranu i lekove, izazvalo prošlog utorka posebno uzbuđenje u javnosti. Bilo je po mnogo čemu egzemplarno.
Kao najodgovornija ličnost za kontrolu hrane i lekova, Dženg je, nemarnim obavljanjem dužnosti, dopustio da u inostranstvo odu neispravni lekovi, što je, prema nekim indicijama, prouzrokovalo smrt desetoro ljudi. Naneo je, uz to, štetu kineskoj privredi, ali i ogromnu sramotu zemlji i narodu.
Direkcija za hranu i lekove, koja koordinira inspekcijske službe četiri ministarstva – zdravlja, poljoprivrede, industrije i trgovine – najviši je kontrolor kvaliteta prehrambenih i farmaceutskih proizvoda. Dženg je imao rang pomoćnika ministra i posle tri godine prvi je visoki vladin funkcioner koji je zbog korupcije osuđen na smrt. Pre toga su zbog korupcije streljani jedan potpredsednik Svekineskog narodnog kongresa (parlamenta) i dva provincijska viceguvernera.
U toku suđenja on je priznao da je, od juna 1997. do decembra 2006, od raznih kineskih firmi primio mito – u gotovom novcu ili u vrednim poklonima – u ukupnom iznosu od šest i po miliona juana (850.000 dolara). Glavnina tog novca dolazila je od osam fabrika farmaceutske industrije. One nisu zadovoljavale sve tehničke standarde, ali im je Dženg neispravne sertifikate priznavao kao validne. Vlada je još u toku suđenja Džengu donela odluku da se odmah ponovo provere licence 170.000 za izvoz već odobrenih medikamenata.
Pritužbe iz zemlje i inostranstva
I dok je kineska diplomatija imala pune ruke posla da objasni stranim uvoznicima da na osnovu samo nekih neispravnih lekova ne bi trebalo sumnjati u celu kinesku farmaceutsku industriju, vlada je izašla u javnost sa šokantnim otkrićem: u toku prve polovine ove godine oko 20 odsto prehrambenih artikala i medikamenata, koji su se našli na tržištu, ne zadovoljava neophodne, iako skromne, sigurnosne i higijenske standarde.
Posle toga je palo i drukčije svetlo na inostrane pritužbe na kvalitet neke kineske potrošne robe. Te pritužbe su ranije primane u Kini sa rezervama ili odbranaški – kao pozivi na trgovinski protekcionizam kojim se Amerika i Evropa štite od kineskih jeftinih i konkurentnih proizvoda. Ispostavilo se, međutim, da nije svaka reklamacija bila i zlonamerna.
Kineska štampa je počela da podseća na događaje iz nedavne prošlosti koji nisu do kraja razjašnjeni. U provinciji Anhuj je 2004. prodavano nedovoljno kvalitetno mleko u prahu zbog kojeg je – posumnjalo se – pedesetoro odojčadi umrlo od neishranjenosti. U avgustu 2006. oko 40 ljudi, koji su jeli puževe u jednom pekinškom restoranu, dobilo je meningitis. U novembru iste godine otkriveno je da su seljaci u okolini Pekinga stavljali patkama u hranu neku (kancerogenu) boju ne bi li pačja jaja izgledala što svežije.
U martu ove godine Amerikanci su posumnjali da u hrani za pse i mačke, koju su uvezli iz Kine, ima kancerogenih sastojaka. Posle toga su proglasili neispravnim nekoliko artikala uvezenih iz Kine: ribu, voćne sokove, dečje igračke (premazane bojom u kojoj je bilo olova), čak automobilske gume. Iz Paname su stigle pritužbe da je pasta za zube, uvezena iz Kine, zatrovana, a u „Motoroli” i „Nokiji” tvrde čak da su baterije iz kineskih mobilnih telefona – eksplozivne.
Surova jagma za profitom
Tako se desilo da je Dženg Sjaoju, pred pogubljenje zbog primanja mita i nesavesnog obavljanja dužnosti, postao i simbol svih mogućih privrednih nehata, nemara, previda i neznalačkih propusta, kao i simbol bezobzirnosti i grabežljivosti.
Oni koji nastoje da objasne pojavu podsećaju na dve činjenice: da ni sadašnja razvijena društva nisu bila ništa manje surova u jagmi za profitom kad su prolazila kroz prvobitnu akumulaciju kapitala i, drugo, da je Kina ogromna i da stvara tržišnu privredu brzo i u vrlo specifičnim političkim uslovima.
Profiteri u SAD, podsećaju američki uvoznici, nisu bili manji pirati od sadašnjih kineskih, kad je predsednik Teodor Ruzvelt, pre tačno 101 godine, naložio da se osnuje jaka državna agencija za strožu kontrolu hrane i lekova. Zvala se, i još se zove, slično sadašnjoj kineskoj: Uprava za hranu i lekove.
Drugo, Kina kao najveći svetski izvoznik potrošne robe ima 450.000 fabrika prehrambenih proizvoda. Preko 80 odsto njih ne zapošljava više od desetoro ljudi. U takvim uslovima veoma je teško nametnuti visoke tehničke i higijenske standarde, a još teže utvrditi ko je, u preplitanju nadležnosti glomaznih centralnih vlasti i vlasti pokrajina i opština, odgovoran za njihovu primenu.
Cilj vlade je da se do 2010. pod strogu kontrolu stavi 90 prehrambene i 80 odsto farmaceutske industrije. Zvanično se priznaje: brže se ne može.
__________
Izvor ''Politika''
Rukovodilac vladine Direkcije za hranu i lekove osuđen je na smrt zbog korupcije, ali su mu gresi mnogo veći: slabom kontrolom robe za izvoz osramotio je Kinu
Simbol svih mogućih privrednih nehata, nemara, previda i neznalačkih propusta: Dženg Sjaoju
(Foto AFP)
U Kini se godišnje izrekne više smrtnih kazni nego u svim ostalim zemljama sveta zajedno, ali je pogubljenje Dženga Sjaojua, rukovodioca vladine Direkcije za hranu i lekove, izazvalo prošlog utorka posebno uzbuđenje u javnosti. Bilo je po mnogo čemu egzemplarno.
Kao najodgovornija ličnost za kontrolu hrane i lekova, Dženg je, nemarnim obavljanjem dužnosti, dopustio da u inostranstvo odu neispravni lekovi, što je, prema nekim indicijama, prouzrokovalo smrt desetoro ljudi. Naneo je, uz to, štetu kineskoj privredi, ali i ogromnu sramotu zemlji i narodu.
Direkcija za hranu i lekove, koja koordinira inspekcijske službe četiri ministarstva – zdravlja, poljoprivrede, industrije i trgovine – najviši je kontrolor kvaliteta prehrambenih i farmaceutskih proizvoda. Dženg je imao rang pomoćnika ministra i posle tri godine prvi je visoki vladin funkcioner koji je zbog korupcije osuđen na smrt. Pre toga su zbog korupcije streljani jedan potpredsednik Svekineskog narodnog kongresa (parlamenta) i dva provincijska viceguvernera.
U toku suđenja on je priznao da je, od juna 1997. do decembra 2006, od raznih kineskih firmi primio mito – u gotovom novcu ili u vrednim poklonima – u ukupnom iznosu od šest i po miliona juana (850.000 dolara). Glavnina tog novca dolazila je od osam fabrika farmaceutske industrije. One nisu zadovoljavale sve tehničke standarde, ali im je Dženg neispravne sertifikate priznavao kao validne. Vlada je još u toku suđenja Džengu donela odluku da se odmah ponovo provere licence 170.000 za izvoz već odobrenih medikamenata.
Pritužbe iz zemlje i inostranstva
I dok je kineska diplomatija imala pune ruke posla da objasni stranim uvoznicima da na osnovu samo nekih neispravnih lekova ne bi trebalo sumnjati u celu kinesku farmaceutsku industriju, vlada je izašla u javnost sa šokantnim otkrićem: u toku prve polovine ove godine oko 20 odsto prehrambenih artikala i medikamenata, koji su se našli na tržištu, ne zadovoljava neophodne, iako skromne, sigurnosne i higijenske standarde.
Posle toga je palo i drukčije svetlo na inostrane pritužbe na kvalitet neke kineske potrošne robe. Te pritužbe su ranije primane u Kini sa rezervama ili odbranaški – kao pozivi na trgovinski protekcionizam kojim se Amerika i Evropa štite od kineskih jeftinih i konkurentnih proizvoda. Ispostavilo se, međutim, da nije svaka reklamacija bila i zlonamerna.
Kineska štampa je počela da podseća na događaje iz nedavne prošlosti koji nisu do kraja razjašnjeni. U provinciji Anhuj je 2004. prodavano nedovoljno kvalitetno mleko u prahu zbog kojeg je – posumnjalo se – pedesetoro odojčadi umrlo od neishranjenosti. U avgustu 2006. oko 40 ljudi, koji su jeli puževe u jednom pekinškom restoranu, dobilo je meningitis. U novembru iste godine otkriveno je da su seljaci u okolini Pekinga stavljali patkama u hranu neku (kancerogenu) boju ne bi li pačja jaja izgledala što svežije.
U martu ove godine Amerikanci su posumnjali da u hrani za pse i mačke, koju su uvezli iz Kine, ima kancerogenih sastojaka. Posle toga su proglasili neispravnim nekoliko artikala uvezenih iz Kine: ribu, voćne sokove, dečje igračke (premazane bojom u kojoj je bilo olova), čak automobilske gume. Iz Paname su stigle pritužbe da je pasta za zube, uvezena iz Kine, zatrovana, a u „Motoroli” i „Nokiji” tvrde čak da su baterije iz kineskih mobilnih telefona – eksplozivne.
Surova jagma za profitom
Tako se desilo da je Dženg Sjaoju, pred pogubljenje zbog primanja mita i nesavesnog obavljanja dužnosti, postao i simbol svih mogućih privrednih nehata, nemara, previda i neznalačkih propusta, kao i simbol bezobzirnosti i grabežljivosti.
Oni koji nastoje da objasne pojavu podsećaju na dve činjenice: da ni sadašnja razvijena društva nisu bila ništa manje surova u jagmi za profitom kad su prolazila kroz prvobitnu akumulaciju kapitala i, drugo, da je Kina ogromna i da stvara tržišnu privredu brzo i u vrlo specifičnim političkim uslovima.
Profiteri u SAD, podsećaju američki uvoznici, nisu bili manji pirati od sadašnjih kineskih, kad je predsednik Teodor Ruzvelt, pre tačno 101 godine, naložio da se osnuje jaka državna agencija za strožu kontrolu hrane i lekova. Zvala se, i još se zove, slično sadašnjoj kineskoj: Uprava za hranu i lekove.
Drugo, Kina kao najveći svetski izvoznik potrošne robe ima 450.000 fabrika prehrambenih proizvoda. Preko 80 odsto njih ne zapošljava više od desetoro ljudi. U takvim uslovima veoma je teško nametnuti visoke tehničke i higijenske standarde, a još teže utvrditi ko je, u preplitanju nadležnosti glomaznih centralnih vlasti i vlasti pokrajina i opština, odgovoran za njihovu primenu.
Cilj vlade je da se do 2010. pod strogu kontrolu stavi 90 prehrambene i 80 odsto farmaceutske industrije. Zvanično se priznaje: brže se ne može.
__________
Izvor ''Politika''
i koji ga je kupio zajednickom lovom. (Kupoprodajni ugovor je na rate i bitna je prva rata koja je smesno niska.) Onda taj prijatelj prodaje tu nekretninu na sitno, kancelariju po kancelariju, redovito isplacuje rate sa "tudjom lovom", a pored toga izvuce 3, 4 ili 5 puta vise love, koju kasnije on i advokat podele.
