Da li ste voleli lektire?
Sta mislite, da neke knige nisu bile obavezne za citanje kao lektira, da li bi vecina nas ikada procitala te knjige?
Da li su lektire potrebne?

Lektire sam mrzeo vise od svega, bas zato sto su bile obavezne, i sto sam morao da citam preko raspusta, eeeej.... Moje misljenje je da su mnoge dobre knjige ostale neprocitane, kod vecine, bas zato sto su bile obavezna lektira.....

Zamisli 17 godisnjaka da cita Tihi Don, Ana Karenjina, Rat i MIr.....ili mozda Jesenjina. Hemingvej bi se mozda i provukao.
Da im danas nisu te lektire, osta li bi i nepismeni. A tako je bilo i u moje vreme.

Ja sam bila prepisivacica lektira. Te knjige su mi isle na zivce zato jer su bile obavezne, a osim toga sasvim nezanimljive za nas uzrast. Tek mnogo kasnije procitala sam Zlocin i kaznu, Bracu Karamazove i otkrila njihovu velicinu.

Secam se da smo u srednjoj za lektiru imali roman "Zlocin i kazna", procitao sam trecinu, na silu, i to sto sam procitao, priznajem nista nisam razumeo, sto se poente tice, naravno.... kasnije na studijama, slucajno sam naleteo na taj roman i procitao ga u jednom dahu...

Uuuu par puta sam se fino izvukao...
Kazem "upravo citam to i to"... - "Pa dobro, onda moras jos to i to," pa je navela istog autora... A pri tome sam cesto ono drugo vec procitao prije.
U srednjoj skoli je bilo drugacije, mada sam se znao izvuci isto kao ti, Tara. Mrzim diktat. Lektira nam je bila ista, vidim

Ja sam bila štreber sve sam ih pročitala,progutala...književnost mi je išla...sa gramatikom sam štekala...

Nisam samo voljela period kada su došle na red "U registraturi"...i slične njoj...ne znam više za koji period se vežu...ali "baraka 5 b " mi je dušu izvadila,iako je samo dio knjige...

Zato sam uživala u "Madam Bovari", "Zločin i kazna" "Crveno i crno"... "Čiča Gorio"(ovo sam još kući pročitala...mama se furala na Balzaka..hehe

Ana Karenjina me se nikada nije nešto dojmila... "Don Kihot","Žerminal","Proces" i "Stranac" jesu...

ne žalim niti jedan minut koji sam provela čitajući lektire...samo sam dobro izvukla iz toga...
;-)

Zavisi sta je bilo u pitanju. Volela sam sve lektire sem ruskih klasika! E to sto mi nije islo, pa strasno... "Tihi Don", "Rat i mir", uzasno mi je bilo dosadno.
Ali sam zato Selimovica i Andrica gutala! Svidela mi se knjiga "Proljeca Ivana galeba", iako je vise od pola razreda nije procitalo

Da nisu bile obavezne sigurna sam da vecinu tih knjiga ne bi niko procitao. Ne zato sto nisu dobre nego ljude generalno mrzi da citaju.

Mene rodila prosvetni radnik.Ču da li sam čitao lektiru!

Bez obzira sto je lektira obavezno stivo i kao takva moze da odbije, citala sam uglavnom sve knjige predvidjene za lektiru, cast izuzecima, ne zato sto sam bila poslusna-, vec zato sto me je svet pisane reci uvek zanimao. Ne kaze jedna ruska poslovica uzalud da knjiga prodre gde voda ne moze. Kasnije sam se vracala knjigama koje u to vreme nisu bas najbolje dopirale do mene. Ne mislim da ima ljudi koje mrzi da citaju, vec samo ljudi koji ne vole svet knjiga...

Meni je starija sestra bila motiv. Uvek sam htela da radim što i ona, naročito zato što su me ubeđivali da je sve to za mene još rano. Ok, ona je uvek bila velika, a ja mala, pa sam se trpala svuda, čak i u njenu lektiru. Joj, kako sam samo bila uporna, kada sam četiri godine ranije čitala sve te knjige... Ostajali bi mi ipak nekakvi efekti tog čitanja, pa kada su me u školi dočekivale, znala sam već o čemu se radi, čitala ih ponovo i tako bi mi utisci bivali i jasniji i bolji.
He, zanimljivo je da dok je čitala "Lelejsku goru" Mihajla Lalića, moja sestra imala napad slepog creva. Odvezli su je hitno u bolnicu, a meni je ta ostavljena otvorena knjiga delovala kao strašan prizor. Nikad nisam uspela da je pročitam do kraja...