Uspevate li da se organizujete, da postignete sve sto bi trebalo: da spremite rucak, da brinete o deci ako ih imate, da idete na posao, i da mislite o svom izgledu?
Kako i na koji nacin, meni nikako ne uspeva

Poenta je u glavi razraditi raspored ili još bolje..baciti ga na papir...ali ako su u pitanju svakodnevne aktivnosti...onda to nekako ide mehanički... ja priznajem da sam freak kada je u pitanju organizovanje... imam uvijek razrađen plan unaprijed...moguće posljedice u slučaju njegovog izvršenja...i plan B :-D

Ja tako lakše funkcionišem...kada samoj sebi jasno odredim obaveze koje me čekaju...vrijeme potrebno za njihovo izvršenje...a preostalo da iskoristim za pretakanje iz šupljeg u prazno :-D

Problem nastupi samo onda kada svjesno odlučim da ne poštujem plan i program....:-D

Kuhati volim...fakultet ispoštujem :-D ... za sebe uvijek imam vremena... još samo da djecu nabavim ...ovaj rodim :-D

Oni sto tvrde da su mala djeca mala briga, imaju sasvim pravo. Dok su djeca mala vise spavaju i ne zahtjevaju toliko paznje kao kasnije. Vec majka priroda pobrinula je za to da su mame mlade i pune energije, zbog toga je i organizacija posla mnogo laksa, narocito ako partner pri tome pomaze. Dok se tata igra sa bebom ili odvede dijete u park, mama ce imati dovoljno vremena za sebe i kucne poslove ili obratno. Doduse i kucni poslovi ce pricekati ako svi zajedno otidjemo u setnju i uzivamo u svakom trenutku dana.

Vazno je da svakog jutra imas plan u glavi sta je to sto tog dana moras da uradis. Zatim sve ono sto nije tako vazno precrtas i krenes jedno po jedno i na vreme.
Ako ne osecas zadovoljstvo u radu-stani! Uvek se nadje alternativa ili ces to uraditi sutra! Ako si u frci-ne radi nista vazno, jer ces sigurno zeznuti celu stvar!
Za kucne poslove: vazno je sve ravnomerno i prema uzrastu podeliti poslove na ukucane pa se neces smoriti i biti nesrecna celog zivota!
Zadovoljstvo je raditi s partnerom a i deca, cim malo porastu treba da imaju svoje obaveze.
Kad dovoljno porastu i ako ih spremimo za zivot onako kako treba,draga Tara, velika deca su veliko uzivanje, sreca i najbolji drugovi svojim roditeljima!