Ja sam jedna od onih koji uvek ponesu gomilu stvari a pola ne iskoriste 8-) Nekako vise volim da mi je SVE tu, sve sto mi moze zatrebati. Nema veze ako ne obucem ono sto sam ponela, bitno da sam imala tu stvar u rezervi.
A vi?

Kako se spakovati za put? Da li poneti samo najneophodnije (kremu-tonik-sampon) ili celokupnu kozmetiku u 2 nesesera?
Da li poneti jedne japanke za plazu i jedne sandalice za vecernji izlazak, ili poneti plave, bele i roze japanke, crvene, zute i zelene sandale i crne i bele papuce?

Kako uopste napraviti selekciju?

Tu ti ja ne mogu pomoći...
Možda slabo... Ja prvo odvojim neophodno, znači ono bez čega stvarno ne mogu, a onda natrpavam kofere do tačke pucanja sa svim ostalim stvarima i kombinacijama, pa koliko i šta stane. Naravno da sve to ne iskoristim, ali i ja imam taj trip- ko zna šta mi sve može zatrebati...

Najbolje je prvo napraviti spisak neophodnih stvari. Nakon toga poslozimo sve sa spiska na krevet i polako slazemo. Na kraju cemo selekcijom ispuniti kofer do zadnjeg kutka. To je to.
Obicno se desi da vec nakon prvog putovanja sami utvrdimo sta nam je bilo neophodno, a sta obicna, nepotrebna kilaza koju na sljedece putovanje sigurno necemo nositi.

Ja svaki puta kada se vratim sa putovanja kažem "E nećeš vala Nela više nositi nepotrebne stvari!" ali ubrzo to zaboravim,i napravim istu grešku,svjesno....

Kofer mi je prepun...moram da sjednem na njega da ga zatvorim... i kad se vratim,moram da operem stvari koje nisam ni obukla...ali poenta je u tome što kada se pakujem,te mi se stvari čine potrebne...napravim gomilu prijeko potrebnih i gomilu ne tako potrebnih stvari...i kada prijeko potrebne složim...nađem mjesta i za one manje potrebne :-D i kako da znam unaprijed da mi neće trebati? Nikako! :-D najgore mi je za obuću....moram da imam i patike,i cipele...ako je ljeto bruku japanki :-( bolje da ne idem nigdje :-D

Najzanimljivije je kad moja kcerka nekamo otputuje. Soba je opustena kao da se je odselila

Pazi ovako.Kada sam odleteo za Podgoricu Januara 2006 poneo sam sa sobom 54 kila prtljaga.
Februara 2007, na Golubovcima izmereno 145 kilograma prtljaga.

Pa ako si sa sobom nosio 2 dzaka cementa onda nije za cuditi se

Meni je pakovanje za put najslada muka. Tri dana pre polaska ja pravim spisak stvari. Najteze mi je oko stvaridece, lekovi, pa ovo da se nade, ono da se nade i tako izgubim u pripremama vise vremena negu u samom pakovanju. Ali kako su stariji, tako mi je postalo lakse. Usavrsila sam pakovanje i sve mi bolje ide, cak i u kola kad pakujem to je besprekorno. To mi je nasledno od oca, kod njega je pakovanje za put, dovedeno do umetnosti, do savrsenstva.
Prvo se napravi analiza smestaja, ako je hotel gde je protokol da se za veceru potrebno presvuci u svecenijoj toaleti, napravim kombinaciju da bluzu kombinujem i obucem bar dvaput, i najcesce nosim jedne jedine sandale koje nisu previse osetljive na vlagi i so. Jedne su papucice-japanke za plazu, i to da odgovaraju na sve kupace i sorceve, i eventualno neke letnje patikice ponesem. Tanji dzemper, i farmerice obavezno makar ih nikad ne obukla, ali desavalo mi se da se smrzavam na granici, pa znam. Tako mi se napakujemo, cetvoroclana porodica u dva osrednja kofera, ali opet najvise mi mesta oduzimaju rekviziti, peskiri, lopatice i kofice, lezalke-asure i takve gluposti ijos dva velika pakovanja vode za pice.

Ranije sam na putovanja nosila sve sto se poneti moglo i to mi je bilo potpuno normalno. Sada vec znam sta mi treba pa to i nosim, a i volim da neke stvarcice kupim na putovanju. Uvek treba ostaviti malo mesta u koferu, mada neki put moze da se kupi i nov kofer na putovanju...Kozmetiku ne nosim jer volim da kupim nesto novo u novom gradu pa me ti mirisi sampona, gelovi za tusiranje, mleka za telo...podsete na odredjeno putovanje kasnije. Ha, valjda ste me razumeli.