... našem detetu rođendan, a mi smo pred pitanjem kako organizovati slavlje...

Kako se približava dečji rođendan, tako se u našim glavama usijava vijuga za matematiku i organizaciju... Shvatimo da ima jako puno onih koji vole naše dete, i kako ih je sve red pozvati na slavlje. Dok su mali tu je gomila rođaka i naših prijatelja, koji uglavnom i sami imaju decu, pa bi organizacija rođendana ličila na jednu omanju svadbu. Unajmiti restoran? Organizovati sve u kući?
Mi smo godinama u nazad činili baš to, zakupili bi smo salu u nekom restoranu, ili bismo bili u jednom lepom ugostiteljskom objektu koji ima veliko dvorište. Kako rođendan slavimo leti, deca bi se rastrčala po travi, gosti su bili na velikoj terasi i svi su roditelji imali dobar pregled gde im je dete. Mislili smo da će u međuvremenu broj gostiju opasti, ali nije. Naš sinčić je počeo sklapati sopstvena poznanstva, pa nam je u obavezu palo i to da ugostimo njegove drugare iz vrtića.
Ove godine se zalomilo da mu rođendan pada u toku letovanja. Prvi put nismo pozvali uobičajene goste. Imali smo žurku u stanu za nekolicinu njegovih drugara iz škole, a imaćemo još jednu za rodbinsku turu. Odrasle nismo zvali. Kad se uzmu finansije u obzir, mnogo mi je lakše. Mada mi je žao te gužve i atmosfere pune cike i vriske, kad se svi oni izjure zajedno, a mi odrasli se siti ispričamo, baš tako, na gomili. Dečji rođendani su povod da se vidimo sa nekima sa kojima ne stižemo preko cele godine... A i tako je lepo videti oduševljenje u očima svog mališana dok mu svi oni iz glasa pevaju rođendansku pesmu...
Godine će proći, oni nalaze svoje društvo i prvo u igraonicama, pa onda u kafićima i diskotekama proslavljaće svoje buduće rođendane. Možda nema neke velike frke oko toga, ali pažnja koja im se tog dana poklanja uvek se posebno pamti... Hehe, mi im bar u detinjstvu dođemo kao reditelji hepeninga koje će kasnije vrteti u pamćenju...

Listala sam nedavno svoj album...onaj dječiji...koji uglavnom sadrži slike rođendana ...super su bila ta slavlja...gomila poklona...velika mamina torta...i svake godine jedna svjećica više koja je tada toliko mnogo značila...sada se ne bih bunila da mi se gubi po jedna svake druge godine :-D

I skoro uvijek ista postava na slikama...tu i tamo dobijemo po jednog novog člana...ali ista banda je uglavnom najzastupljenija :-D i nije to toliko specijalni dan bio,koliko je specijalna bila dozvola da se taj dan može ići i preko nekih granica,koje inače da nije rođendan postoje...red urlanja,red skakanja...trka,zbrka...do pola pojedeni komadi torte...perece,štapići na sve strane...i pokušavam da se u svemu tome sjetim gdje su bili roditelji...ali ne mogu....znam da su bili organizatori i da su nevidljivim rukama upravljali cijelim događajem...a čini se da su imali i savršen tajming....da nestanu :-D sada već znam da im je to bila šansa za predah...i tek sada razumijem umorne mamine oči na slikama... u kojima se vjerovatno oslikavala briga kako će sve to počistiti...i da li će se baš svaka fleka izvući iz prvog pokušaja... :-D

Kako se godine nižu rođendani dobijaju neke nove dimenzije ali ruku na srce,gube svoj značaj... tako se dešava,da neki prođu u suzama...da neke želiš da prespavaš...ali onaj dobar feeling koji stekneš u djetinjstvu,i sve one silne feštice pune radosnih krika ne daju ti da ih se i odrekneš ;-)

Rodjendani su jedna od najvecih decijih radosti i ja stvarno za svaki rodjendan dam sve od sebe.I nije mi zao iako najstarije dete ima vec 13 godina.Sad samo ima puno lepih mesta za proslavu,animatora,predloga za zanimljivu klopu,neverovastnih torti...Samo napred,slavite deci rodjendane iz sve snage!