Kruzi i po mom komsiluku ta prica

Pa dobro, ima bar cega da se seca.

Nekome samo toliko i preostane.Da se sjeca.I to je bolje nego zivet bez sjecanja i uspomena.Svi danas samo misle na sebe i udaljuju se od partnera. Zato se i razilazimo.

Dali je po vasem, ljubav osecaj koji je dozvoljen samo mladim osobama i svaka prezentacija i manifestovanje ljubavi je dozvoljeno samo mladima, a gde je ta starosna granica, objasnite mi, molim vas

Molimo boga, da u danima starosti, ostavi uz vas srodnu dusu, i da ta dusa moze da vas zagrli i prosapce(makar i bez zuba, ili sa vestackim vilicama)- "milo moje"............
Divim se takvim ljudima koji su odrzali svoj brak do duboke starosti, jer su polako i stedljivo, lizali onaj tanak sloj meda iz bureta braka, koje je bilo inace puno go***a,.......(znate to su vam stariji i iskusniji verovatno pre vencanja rekli)

Divan, pa ja sam upravo o tome i pisala. A i ne vidim da je neko drugi omalovazavao ljubav u starosti.

Koregirala sam svoj post, da ne zvucim bas ostro, ali sam primetila blagu ironiju u nekim postovima
Inace, woony i ja to sebi kazem kad vidim tako, stariji par. Pa se zapitam ko je od njih dvoje vise zmurio na jedno oko ili ko je slusao na jedno uvo(kad je bilo svadja ili nesporazuma), i pokusam da nadjem odgovor ili resenje za neki moj bracni problem.
Bojim se da kad se ugasi strast medju partnerima, ako nema prijateljstva,razumevanja i ljubavi, bolje je prekinuti....

Citat:

Zar nije jednostavnije razvesti se, nego traziti rjesenja ili je ipak veci uspjeh ostati u braku i nekad zatvoriti jedno oko - drugi put cemo mi

Razmisli Divan, na koga ces gundjati pod stare dane ako se tek tako predas

Ova priča me je podsetila na moju baku i dedu. Zvučali su kao da se non-stop prepiru i bockaju oko nečega, a u stvari je to bilo jako duhovito, i mi unučići smo se stalno smejali sa njima. Imali su običaj i da nas šalju da onom drugom prenesemo neku poruku za koju mi najčešće nismo ni znali šta znači, a oni bi se kikotali, pa je i nama bilo smešno. Žao mi je što sam zaboravila te porukice, sada bih možda znala i da ih provalim.
Sećam se jedino kako je baka kritikovala dedu da stalno namrvi sve oko stola kad jede, a on je njoj odgovorio da to radi zato što joj lepo stoji metla..
Sada to prepoznajem i kod svojih roditelja, ta sitna nežna gunđanja... I ima neke neobične lepote u tome...

Moj drugi deda umro je relativno mlad (pio, kartao, jurio žene...), ali baka je uvek s toplinom govorila o njemu. Bila je ponosna i nije htela da prizna da joj je bilo teško da sama othrani decu. Samoću u starosti provodila je relativno dobro, okružena sa puno prijatelja i rođaka. Ne sećam je se kao tužne osobe, naprotiv.
Ostariti sam je nekima najveći strah zbog kojeg ostaju u braku. Možda je to i opravdano, a možda je i greška ceo život provesti nesrećan samo da bi osigurao društvo u starosti...

Darst:
Citat:
Aha, a koliko je tek to sigurno... Bilo bi dobro kad bi svi mogli znati da cemo uopste docekati starost. A dotle bar mozemo da pokusavamo da budemo srecni.

Dejane, surovo si realan. Slazem se potpuno, mi ne znamo da li cemo uopste docekati starost.. Ali kad smo vec kod toga, vaznije mi je da je docekam zdrava , od toga da li cu je docekati sama. Ja jos nemam dece, i nadje se poneki dusebriznik koji izjavi da je zivot bez dece tuzan, posebno u starosti jer nema ko da te pogleda, navodno "nema ko casu vode da ti pruzi." Smesno. Pa ja decu zelim ( i zaista zelim) zbog potrebe da se podari novi zivot i ljubav, a ne zbog straha od samoce. A umreti se i tako mora, sa ponudjenom casom vode, ili bez nje... Sve to dokazuje da smo svi u ljubavi manje, vise sebicni.

O starosti sam razmisljao dok sam bio jos mlad. Zbog toga sam tada povukao neke poteze i radije trazio drustvo starijih.
Sada je moje drustvo sve mladje i moram priznati da se zbog toga jako dobro osecam.
Godine nas znaju iznenaditi i verujem da je tesko ako se to desi. Ali ipak - zar bi moralo biti tako?
Ono sto je po mom misljenju u starosti najteze je to da odlaze ljudi koji su nam dragi i da ih je svakog dana sve manje i manje. I ako imas "srecu" ostanes sam. Mislim da je to ono najtuznije. Ostati sam. Nisu nasa deca ona koja moraju biti sa nama pod stare dane, a boga mi - ni unuci. Neka imaju svoj zivot i biraju svoje drustvo. Dobro, nekima je to vrh i sav smisao zivota da imaju decu koja ce navodno brinuti za njih. Meni nije i hvala lepa za takve roditelje koji iz vlastite dece stvaraju robove za razbibrigu svoje starosti. I niti najmanje se ne plasim svog zivota kad jednom stvarno ostarim i stapom setam po okolini. I to je samo jedna od etapa na putu koji zivot znaci...
Drustvo kojeg je iz dana u dan sve manje, je problem. I zbog toga moramo svoje drustvo dopunjavati novim prijateljima - mladjim. Jedino na taj nacin ostanemo u, kako da kazem, kondiciji, a nase misli i ponasanje u trendu danasnjeg dana.
Izmedju Zivota i zivota je velika razlika.
To bi bilo moje misljenje ako smo vec prestali razmisljati o razvodu

Uh bre.... nisam se jos ni udala a caskam sa vama o razvodu! Brisem ja sa ove teme dok mi nije navukla losu karmu

E pa vuno, ne moras se ni udat. A ko kaze da je lepse u onoj instituciji :grin: Posle svi samo kukaju

Kako bre da se ne udam? Ko onda da mi masira stopalca pre spavanja? Da mi donosi dorucak u krevet? Da me ceska? Da mi daje novce kad potrosim svoju platu?

Ajme meni vuno :grin: Ako ces mu prije braka navesti sve te uslove bojim se da ce se svaki predomisliti ili barem razmisliti dobro
Pa dobro, vunice, nemoj ovako bre. Nije valjda da moras biti za sve to udata, hehehehe.
Pogledaj malo drugacije. Za sve to sto si navela momentalno ti je na raspolaganju citav MuskiSvet.com. Kasnije ce biti mnogo teze ako slucajno pogresis u izboru

Hehehe, znaci da nadjem jednog svalera za stopalca, drugog za dorucak, treceg da mi bude sponzor i tako... Ne udajem se, slobodna sam cura a opet zadovoljna. I vuk sit i ovcice na broju

Znas vunice, jednom sam citao neku anketu, a zanimljivo je bilo jedno pitanje:
Navedite barem pet cvrstih razloga za sklapanje braka?
1.
2.
3.
4.
5.
Zanimljivo je bilo to, da je vecina nasla samo dva razloga, a niko nije pronasao vise od tri cvrsta razloga.
Pa se pitam da li bi se iko usudio i probao pronaci pet cvrstih razloga
Isto tako se pitam, da li ce bracna veza u buducnosti opstati ili ce jednog dana ostati samo (romanticno?) secanje na neka prosla vremena?
Brak kao ozbiljna institucija u danasnje vreme sve vise gubi na snazi. Zena vise nije ovisna od lovca, prije mu je partner u lovu - i opstati moze sa ili bez njega.

Baladi:
Citat:
Tu smo negde... Mada ja to ne bih nazvao surovom sebicnoscu, nego da pri svemu sto cinimo ili ne cinimo, ne treba da zaboravimo na sebe. To je svest da kad smo srecni valjamo i sebi i drugima.
Dok je ljudi bice i zajednica. Nismo mi samotnjaci u sustini. Samo se mozda menja forma udruzivanja.
Potpis i pecat ne garantuju srecu do kraja zivota, suzavaju izbor, ogranicavaju ljude da sebe uopste slusaju posle izvesnog vremena, zato sto se to ne sme, zato sto nije posteno, zato jer su potpisali... Zar nije bolje biti s nekim zato sto oboje to zelite, nego zato sto ste pod obavezom? Zar nije bolje otici ako prestanete da se volite i zelite, nego trpeti doveka?

Dobro, činjenica je da je vreme pregazilo tvrdnju da je ljubav stanje samozaborava, i da stvarno voli samo onaj ko se daje potpuno i bez razmišljanja. A dugo se svako razmišljanje o sebi smatralo kao kalkulantsko i proračunato, što je kao nezamislivo u ljubavnom odnosu.
E sad, brakovi se jesu kroz dugu istoriju i sklapali iz računa, zarad finansija, kasta, staleža, političkih i raznih drugih interesa... Usledio je romantični period, ali i danas ima masovnih primera u svetu gde roditelji deci ugovaraju brak. Pa, imamo i temu o tome, i većina se složila da je to ok.
To je upravo ono što se meni sviđa. Da je sve ok dok se ljudi u tome dobro osećaju. Zašto nekom uskratiti pravo na potpis i brak, ako je to baš ono što on i njegov partner žele? Po meni, svet je upravo krenuo ka demokratičnosti i to je super.
Nekom je možda dovoljan jedan čvrst razlog da u brak uđe, nekom je taj jedan možda razlog da zauvek ostane sam. Važno je da ljudi mogu svojevoljno da o tome odlučuju, pa i da se predomisle ako uoče da su pogrešili, bez osude okoline i nametnutih masovnih normi.