Smestila sam temu o starim i novim prijateljstvima u Porodicni zivot.
A ovako cu poceti pricu:
Neka prijateljstva datiraju jos iz detinjstva, mladosti, a neka smo sticali u toku studija ili na poslu. I komsije nam mogu biti prijatelji. E sad bi govorili o tome da se neka prijateljstva iz mladih dana ili t.z. Stara prijateljstva, ponekd i prekinu. Taj prekid nije uvek rezak, ali desava se, da se vremenom menjamo, menjaju nam se navike i interesovanja, pa nam se ovi stari prijatelji nikako ne uklapaju u semu. Na primer, postali ste vegetarijanac, a oni vas pozivaju na rostilj, ili vama smeta pusenje, a oni kod kuce mnogo puse, ili vi radite u privatnoj firmi od jutra do sutra posveceni poslu a oni rade u drzavnoj ustanovi sa fiksnim radnim vremenom, ili vi bi svoje slobodno vreme potrosili u rekreaciji u prirodi(zajednicki izlet), a oni bi sedeli u kaficu/kafani jer im se ne seta itd...itd....
Pomisljate li ponekad da se neka prijateljstva koja su nekad bila cvrsta polako gase, blede i ostaju samo povremeni kontakti.
Sa druge strane, ta nasa nova interesovanja, donose nam i nove kontakte i nova prijateljstva. Imamo prijatelje koje smo upoznali na letovanjima, ili na nekom kursu/seminaru, na forumu preko interneta............
Otkrijemo da nam je u drustvu nekih novih ljudi prijatnije interesantnije, dok nam je u drustvu nekih starih prijatelja cak i tesko, ali se drzimo i odrzavamo veze verovatno zbog lepe zajednicke proslosti....
Interesuje me da li su sva vasa stara prijateljstva prezivela zivotna iskusenja, da li ste ugasili mozda i nehotice neko prijateljstvo? I sta mislite koliko mogu ova Nova , skorasnja prijateljstva biti realna, prava.?
Ovu temu bi mogli prosiriti i na Ljubav, ali evo zasad samo o prijateljstvu....

Kazu da je srecan covek koji ima bar jednog prijatelja,prijatelja u pravom smislu te reci.I kad kazem prijatelj ja mislim na mojih par prijatelj iz srednje skole.Ostali ljudi mogu da mi budu poznanici,drugarice,drugovi ...ali prijatelji su mi samo oni.Sa njima sam oodrasla u onom psihickom i emotivnom smislu,zajedno smo prosli onaj komplilkovan period adolescencije i samo oni znaju SVE o meni,pred njima se ne stidim nicega na svetu jer me znaju i jaku i slabu,i tuznu i srecnu...Sa njimanema ni najmanje lazi i foliranja ili straha da cu biti ponizena ili ismejana...A kada se desi nesto lepo oni znaju da se raduju zbog mene i sa mnom.
E sad tu je drugi deo price.Nekada smo bili nerazdvojni,onda su dosli brakovi,deca,posao...Ne vidjamo se cesto jer nam je svima tempo zivota lud.Ali kad ih vidim mi nastavimo tamo gde smo stali i stvarno mogu da kazem da je nasa veza neraskidiva.

Citat:

Neka prijateljstva naprosto traju, a neka nehotice ugase. Ovisno je opet od toga u kojem razdoblju zivota smo ih sklopili i da li jos uvijek imamo zajednicke interese koji su nas udruzili. Neka prijateljstva nastala su jos u toku skolovanja, gdje smo imali zajednicko drustvo i zajednicke stoseve, kasnije su nas zivotni putevi nekako odveli svakog na svoju stranu. Neke cak daleko od roditeljskog doma, mjesta skolovanja. Time nekako automatsko i prestaju.
A nova prijateljstva su sigurno zanimljiva jer otkrivaju neke nove teme, mozda drugacije poglede na zivot, koji su zapravo korisni.
Svako prijateljstvo traje toliko vremena dok se njeguje, dok ulazemo energiju u njega. Obicno prestaju ako su jednosmjerna, ako im druga strana ne vraca, vec je samo pasivni promatrac.

Uh. Ja sam izgleda u zivotu bas imala srece! Kod mene je tako nekako sto se ljudi tice nepromenljivo. Sve je stalno. Nekad ume i problem da mi bude. Naravno ne sto se tice prijatelja. Imam 3 prijateljice koje cesto umeju da kazu da sam ja izabrala njih a ne one mene, sto i jeste tacno. Ali ipak su mi zahvalne na tome Jedna mi je kuma i znam je jos iz srednje skole, druga takodje drugarica iz srednje, a trecu sam odabrala pre 2 godine. I ono sto sigurno znam je da su uvek tu za mene. Ne postoji novo poznanstvo koje bi nas odnos moglo da zameni ili pokvari. Mi disemo isto, i kad cutimo, citamo misli jedni drugima.

Jako mi je zao kada cujem da je nekom "puklo" prijateljstvo.
Meni se to desilo bas skoro...To nase prijateljstvo datira jos iz doba srednje skole i stvarno sam mislila da ce trajati zauvek.Medjutim ja sam se promenila,kao i ona .Jednostavno doslo je do prekida kontakta bez veze....Medjutim ostale su mi dve drugarice iz srednje skole sa kojima se i dan danas cujem,vidjam i jako sam srecna zbog toga a tu je i moja kuma koju obozavam

Ja sam takodje imala srecu sto se tice prijatelja. Nije mi se desilo da mi se prekine neko staro prijateljstvo. Zaista poznajemo i druzimo se sa jako puno ljudi, naravno nisu nam svi oni najbolji prijatelji. Svakako da imamo jedan uzak krug onih s kojima mozemo da podelimo apsolutno sve.
Posebno mi je drago, sto sam relativno skoro, da kazem obnovila prijateljstvo, sa drugaricom iz srednje skole. To je ta prica, kako nas zivo prosto odnese na drugu stranu, i nastavile smo da caskamo i poveravamo se jedna drugoj kao da smo sad izasle iz klupe!
To volim kod nekih ljudi, i uostalom tako cenim koja su prijateljstva prava, sa nekim mozete piti kafu svaki dan i nemati taj osecaj bliskosti, dok neke mozete sresti tek posle par godina i nastaviti pricu tamo gde ste stali.

Uvek treba sklopiti novo lepo prijateljstvo,ali ne zanemariti stare prijatelje.Pre neki dan mi je u poseti bila prijateljica (zivi u Bosni) sa kojom sam odrasla i druzila se dok se nisam udala,kad sam odlazila kod mojih...Iako daleko zivi dosla je da nas vidi.Moga muza i moju decu bas postuje,a trebala je postati moja snajka (za mog brata od tetke)pre nekih 10-tak godina.Ali....? A videle smo pre 17god,pa tek sadaRatovi su krivi sto se nismo vidjale.Sada kad smo se ponovo srele,mislile smo da ce nam srce iskociti...