Moj post na ovu temu vec sam smestila u dnevnik. Posto je imao tendenciju da preraste u roman, morala sam ga malo cenzurisati
Ali interesuje me vas pogled u vasem ogledalu. Interesuje me onaj iskreni pogled, sto prodire u vasu dusu, ne samo onaj letimican pogled....
Sta vidite, kad pogledate sebe u ogledalu?
Koliko ste zadovoljni slikom u ogledalu? Da li se ponekad obracate svom liku u ogledalu, da li spremate neki verbalni nastup ispred ogledala, ulogu ili slicno?
Koliko cesto se pogledate u ogledalo tokom dana? Da li verujete da je ogledalo samo za narcisoidne ili je neophodan predmet u kuci?

Nekad sam volela da se ogledam ali sad izbegavam Toliko mi je lice grozno da sam mirnija kad se ne unosim sama sebi u facu.
Pogledam se cesto kad sam uplakana, ne znam zasto

Dok sam bila mladja, u svojoj devojackoj sobici, imala sam ogromno ogledalo. Umela sam satima da stojim i posmatram lice i oci. Trudila sam se da proniknem u sebe gledajuci svoj lik. Cak sam i plakala pred njim...Ogledalo je bilo tu za onaj razgovor sama sa sobom i vezbanje izraza odlucnosti kad je to trebalo.
Sada, ogledalo mi je u prolazu, stvar gde cu da nabacim diskretnu sminku i da bacim pogled da li je sve ok pred izlazak.
Cujte, volim ja da se skockam, ali odavno imam svoj stil pa vecinu stvari radim napamet! Cini mi se da vremenom toliko dobro upoznas sebe da ti ono nije ni potrebno.
Vazno je u puberttetu i prvoj mladosti, a starcima je ruzno podsecanje da je zivot ukopao brazde umora i bore.
Dok polako svi neumoljivo koracamo ka starosti, vazno je samo da li ce te bore biti mrstilice ili smejalice!!!

Ali, zaista, vezbala sam monolog pred ogledalom kad sam polagala retoriku. Pomoglo je...

Imam ogledala u kući. I volim da su velika. Sad sam baš, u nekoj priči, čula da ne valja kada su ogledalo i prozor jedan naspram drugog, pa sam se dala u brigu. Kod mene je u spavaćoj sobi baš tako, pa se bojim da mi zato snovi možda ne izleću kroz prozor...
Pravo da ti kažem, Kalina, ne pamtim kad sam se pred nekim poslednji put zadržala sa te, psihološke strane. Mada imala sam običaj da se tako proanaliziram ranije u mladosti.
Sećam se scena kada je moja mama padala u nesvest dok smo se moja sestra i ja spremale za izlaske. Jedno presvlačenje za drugim, sve dok se ogledalu jedva moglo prići od odeće, cipela, i nas dok se istovremeno pokušavamo našminkati... I smešno mi je kad se setim kako sam jednu od svojih prvih cigareta popušila pred ogledalom, e da bih uvežbala kako da što elegantnije puštam dimiće...
Reč je o ogledalima, ali volela bih da izdvojim ogledanje samo. Naime, uvek sam volela da se pomalo i diskretno ogledam u izlozima. I od svih ogledala na svetu, ipak mi je najdraži izlog jedne banke...
A, da, volim još i mala ogledalca za torbicu, imam ih ponekad i više odjednom, mada čak ne mogu da se setim kad sam ih poslednji put koristila. Neki trip izgleda...

Ne gledam se bash puno. Dovoljno je dok se brijem