Darst, hehehehe, jos uvek mi se ne zeni. Hehehehe, bice jos vezica i veza do tada :grin:

Znas kako kod nas kazu: "Za brak ima vremena do smrti!"
A ovi ozbiljni muskarci, moje komsije, obicno kazu: "Daj zeni se vec jednom, zasto bi tebi bilo bolje od nas!" - Hehehehehe, ima istine u tome

Ih, ne znaš dok ne probaš...
A, šta, znači još mnoge će se okupati, dok te prava plivačica ne upeca, ha?
Ma, ne teram te ja, samo doslikavam tvoj imaginarni avatar... Planine, medvedi, gajde, biogorivo, sladoled, ranac... mnogo čega još, pa sve to zamućeno malo crnim... E sad još i bazeni i zadihane obožavateljke... Ček' da sve to sklopim, pre no što te zamislim u mladenačkom fraku, ok?

Svoju prvu pravu ljubav sam slučajno upoznao na jako čudan način.Sedeli smo na Keju u Zemunu bilo je neko ultra homogeno društvo.Nešto se radilo na ''Lidu'', a ja sam otišao da pecam.Međutim, čamac mi se prevrnuo i ja sav ostao upropašćen.Pošto sam se sa plaže vraćao ka kampu, sav nervozan, na mom mestu je sedela neka mala i čavrljala sa mojim drugom koji je bio ''jak'' frajer koji ju je muvao.Meni do muvanja je bilo kao do lanjskog snega.Onako mokar i nadrndan sam rekao:''Ma maknite mi se sa peškira...j.lo vas muvanje, treba da Vam spremam večeru, a sav sam pokisao, čamac mi se prevrnuo..., a vas sve boli....k....''....
Svi su je hteli, a ona je mene jurila.Šta li je videla, pitam se i danas.
Drugu sam upoznao poslom.Na sastanku.Bila je kod mene u restoranu, na razgovoru, trebala je da radi kao hostesa.Te ljubavi se nerado sećam, jer me je veoma povredila i prevarila...
Treću ljubav ( onu parvu ), dovodim do savršenstva sada i o njoj neću pričati.

Citat:

Upravo to je videla, da je svi hoce a ti ne. Pa si bio interesantan. Da si tu i tamo diskretno pogledao za nekom trecom, jurila bi te jos vise
Mislis da nije tako?
Jos su tu finte samo im necemo sve reci. Moramo imati malo rezerve, Nerv

Ja interesantan?Možda mogu da menjam kamen na buretu u kome kiseli kupus.
Da ne skrećem sa teme, nisam baš neki tip koji jurca za ženama.

E posto se pod poimom ljubav ne podrazumeva samo ostvarena, realizirana ljubav vec i ona skrivena potajna, evo secanje na moje ljubavi. nisu mogle da se ostvare zbog razlike u godinama, dok sam ja porasla neke vece ribe su ih capile. Tako volela sam Ivan Lendal-a, pa malo sam smekala i Boris Bekera-ali mi je bio nekako anemican za moj ukus, ali zato se pojavio Boba Zivojinovic, moja najduza ljubav, dok se nije umesala ona estradna plavusa, pa pocela oko njega CILE-mile.
Neznam zasto sam se u to vreme palila pre na tnisere nego na pevace?
Ali evo i moja se cerkica zaljubila u Rafael Nadala, pa posle recite da ne vazi ona stara Kruska pod krusku pada

Joj sad si me nasmejala, Kalina, i podsetila na neke moje takve "bivše"... U prvom razredu osnovne ludovala sam za Vladom Kalemberom, i ne znam zašto mi je bilo bitno da smo rođeni istog dana (18.10.) , ali to sam smatrala jako važnim, i svima sam to napominjala! He, jesam pevušila "O Ana..."
Bilo je tu raznih, ali su me kasnije više zanimali glumci i vaterpolisti..

hej, Darst, znas li da je Kalemberova sadasnja ( i jedina) zena -Ana ------,Hrvatska violoncelistkinja,koja je malo vise mladja od njega, imaju i malu bebu
Od sudbine se nemoze pobeci

Pravo da ti kažem, zaboravila sam na njega već u trećem osnovne, pa nisam baš pratila šta mu se dešava... Nadam se da ova Ana neće biti tuga, nego sreća njegovih dana... Baš lepo...

Ih,u to vrijeme ja sam bila zaluđena ženama...kod mene je Brena žarila i palila...hehe čak sam i Miroslava Ilića zavoljela zbog nje.. (Ja sam bila ubjeđena da su oni muž i žena) i niko me nije mogao pobiti u tome...

Kasnije..ja sam "padala" na košarkaše....NBA... Denis Rodman...neprežaljeni....imala sam njegov poster u prirodnoj veličini...slikala se pored njega... hvala Bogu da i taj period prođe...da je prošao....

Simpatije jos uvek trazim medju onima koje su mi na dohvat ruke. To je puno lakse.

hvala Bogu, ima samo lepe uspomene na sve moje bivse, i svakog od njih volim kao prelepu uspomenu, i zapitam se redovno sta li rade, da li su uspeli, da li su zadovoljni i srecni, ali samo toliko, moj zivot je sada tu gde je i ne bih ga menjala

Postoji izreka o tome da smo u životu skloni napraviti najveće strance baš od ljudi koje smo voleli.
Prema milijardama ljudi na svetu smo ravnodušni, i ostavljamo mogućnost sebi da se sa bilo kim upoznamo, uspostavimo neki kontakt, pitamo ih makar za zdravlje... Ali kada su u pitanju bivše ljubavi, to kao da je nemoguće. Mnogi bilo kakav partnerov kontakt sa bivšima doživljavaju kao prevaru. Kao, šta ti imaš da pričaš sa njim, ili šta nju ima da je briga kako si ti?...
Ima li tu zaista tolike frke, ili nova ljubav nalaže nepristojnost da od nekog koga (itekako) znamo okrenemo glavu?

ja ih se ne decam s takom radoshchu.... da su valjali ne bi ih menjal

NE SJECAM SE UOPSTE BIVSIH LJUBAVI. ZALJUBLJENA SAM U NEKOG KOJI ME SVAKI DAN NASMIJE I SLATKO POGLEDA. KADA GA VIDIM, ZABORAVIM SVE!
JEDNOSTAVNO, USPOMENE BIVSIH LJUBAVI SE NE MOGU VRATITI AKO IMATE PRAVU OSOBU PORED SEBE!