Roditelji obicno djeci ne brane upotrebu kompjutera i interneta. Mnogi od njih su vrlo ponosni da ga njihova djeca tako spretno upotrebljavaju. Na zalost mnogi od njih zaborave na cinjenicu da im i na netu mogu prijetiti razlicite opasnosti. Prije svega ih moramo nauciti gdje ce spremati svoje datoteke, objasniti im cega ne smiju otvarati. Nije problem samo u tome da se kompjuter moze pokvariti, vec da im preko neta prijete razlicite opasnosti. Koliko paznje polazete tome s kim vase dijete kontaktira, da li si izmjenjuje fotografije i filmove, da li previse igra igrice ... ?

Imam sina od 11 godina i veeeliki problem bas na ovu temu. Sad je skola pocela pa malo korigujemo to vreme provedeno za kompjuterom inace - katastrofa!!! Nije toliko u pitanju internet koliko igrice. Sve radimo na bazi dogovora ali, oko ovoga vise ne znam kako da se postavim.

Svakako je deci tesko uskracivati vreme na internetu, ali nesto bi sigurno mogli napraviti. Zastitni filteri na monitoru nisu dovoljno za njihove oci. Dakle trebalo bi kupiti i zastitne naocare. Decje oci su na zracenje monitora osetljivije nego oci odraslog coveka.

Mi to rešavamo tako što nam je sat vremena igranja na računaru nagrada za sve obavljene aktivnosti.

Dobro da deca od vas ne traze sat chatanja dnevno

Veoma je opasno da klinci od 5,6 godina dugo borave pred kompjuterom a ni za one malo starije nije baš bezopasno.Štetno je za oči-to je već rečeno!
Ali, još veća opasnost se krije zbog nesrazmere formiranja mozga ,neuroloških sinapsi kao i zbog veze očni živac-mozak.Dete igrajuci video igrice prati radnju i izloženo je neverovatno brzim vizuelnim promenama slike na monitoru.Mozak deteta još nije dovoljno zreo za prijem tolikog broja informacija.Brzi pokreti očiju ,preopterećenost očnog živca, stvaranje novih sinapsi (veza) medju neuronima u mozgu koje su preforsirane za taj uzrast-sve to može dovesti do teških poremećaja , neurološke nestabilnosti centralnog nervnog sistema, neuroza, hiperkinetičnosti , tikova , tremora prstiju(drhtanja) pa čak i mucanja.
Deca lako postaju zavisnici tehnološkog napretka fascinirana neobičnim svetom koji nudi kompjuterska igrica.
Treba strogo kontrolisati vreme koje dete provede u virtuelnoj igri!Kad nastane zdravstveni problem, on se teško leči.
Potrebno je mnogo truda i poseta defektologu da bi se dete "oporavilo" od komp. igrica.Lečenje se sastoji i u uvodjenju strogo kontrolisanih radnji, pokreta, vežbi koje su vremenski i prostorno odredjene, lekovima kao i psihijatrijskim tretmanom.

Tocno to, maculi. Ne bi znao tako lepo srociti ko ti.

Upravo zbog toga moraju roditelji paziti kad deci kupuju igrice. Moraju biti prilagodjene njihovoj starosti i takve je potrebno traziti. Najslabija je varijanta kada oni sami traze igrice po netu. Pored ostalog su najcesce takve igrice i pune nasilja, a to svakako nije dobro za njihov razvoj.

Nadzor djece nad upotrebom kompjutera i interneta nije ni malo lak. Najbolje je da se donese neki kucni dogovor kojeg se moraju svi pridrzavati. Na Microsoftovom sajtu postoje savjeti za roditelje pomocu kojih zele upozoriti na simptome koji upozoravaju da li je njihovo dijete ovisno od kompjutera. Obicno se manifestira popustanjem kod ucenja, na zdravlju, odnosima sa porodicom i prijateljima. Ako dijete pokazuje znakove ovisnosti treba mu pomoci, jer to nisu neduzni simptomi. Mogu biti signal, kao sto je maculi vec rekla, za druge psihicke probleme, kao sto je depresija, ljutnja ili vrlo nisko samopostovanje.
I na kraju krajeva, roditelji mogu biti isto "krivci" za djetetovo ponasanje ako i sami pretjerano koriste kompjuter, jer mi smo njihov veliki uzor.

Problem je i u tome što kompjuter uvek pobedjuje u igricama!Detetu treba mnogo vremena i truda da bi uspeo da završi igricu i oseti zadovoljstvo uspeha!Ta motivacija je bitna u odrastanju! Ali , često se dešava da dete shvata da je kompjuter bolji u svim domenima i onda se oseća kao gubitnik ,što je veoma loše za sticanje samopouzdanja.Dete mora naučiti i da gubi ali ne i da je to stalni proces.