Jel' bas moram-, sa detaljima pride-?
Vidim ja da sam se upetljala kao pile u kucinu-.

Da pojasnim ovo sto sam natipkala u zadnjem postu: jesam prilazila (nepoznatim) muskarcima ali ne zato sto su mi se dopadali, vec zbog zelje i potrebe za komunikacijom u datom momentu. Najcesce je to na aerodromu, u avionu, i sl. To moze biti baza za nesto vise. I moglo je vise puta da bude nesto, ali nije...U zadnjih deset godina najvise zbog toga sto sam, ..."happily attached",...-, sto ce reci: srecno vezana-...

Dobro, a sad prebaci ovih deset godina na Krivo je more i priznaj da nisi izuzetak Ne verujem da nije prisao niko i malo ti saptao na uvce
Pa makar bio rame za plakanje, ali more je more...
Jedan je sigurno prisao, ili ti, ili on

Ajajaj, uvek imam osecaj da bi htela nesto reci, pa ne kazes. Zasto?

Citat:

Pa ne kazem da za ovih deset godina nisu prilazili sa zeljom da sapucu na uvce ali i da placu na ramenu, sve je to ljudski-., kazem samo da ja nisam prilazila sa tom namerom (opet govorim o ovom periodu od deset godina). Doduse jednom sam prisla zbog puke zelje za komunikacijom i zaista nicim vise, (bila sam i u malo specificnijim okolnostima pa je to mozda malo teze razumeti), ali...desilo se to da su malkice proradili leptirici u stomaku-. Da, i to se desava. I ne kazem da nije bilo malo romantike, ali niceg vise od toga...I trajalo je kratko... Evo, sad sam bila krajnje iskrena-.

Hvala na iskrenosti ,Baladi.
Čini mi se da je najzanimljivija siuacija kad se družis s nekim a onda osetiš da ti on (ona) odjednom znači više, da ti se dopada, i fizički .Poznaješ ga , znaš kakav je ,dopada ti se kako razmišlja ,postupa u odredjenim situacijama...I šta onda? Praviti se kao da se ništa u tebi nije dogodilo i dalje se družiti? Ili prići i reći šta osećaš? Da li žena tada treba da napravi prvi korak ili to očekujemo od njega?

Citat:
Možda, Maculi, možda... Mada mislim da ne vredi žaliti za propuštenim prilikama. Gospoda savršeni trebalo bi da razumeju ovakve strvari, baš zato su i savršeni što sve skontaju...
Citat:
Pokušaću ovo da objasnim iz glumačke, zanatske perspektive. Ima velike razlike između toga šta činim, a šta mi je radnja. Ako priđem nekom da ga upitam koliko je sati, to je samo postupak, a radnje mi mogu biti različite, one objašnjavaju motiv mog prilaska: dobijanje proste informacije, ubijanje dosade, ili tako počijnem da ga muvam, što je i okosnica ove teme.
Ta unutrašnja radnja, da ja znam da nekom prilazim imajući na umu muvanje, e to je ono što mi zacvrči falš u celoj priči.
Svi smo mi uglavnom sazdani od istog materijala, samo malo drugačije uređenog, i spolja, i iznutra.
Nemam komunikacijskih problema (ne ja ), na "bla bla" funkcionišem bolje nego u bilo kom drugom smislu, samo teško da bi "blanula" prva. Šta znam, previše romana o frajlicama, možda me je neko ubedio da je to jedan od pokazatelja ženstvenosti, ili sam samo jednostavno imala sreće, pa nisam krizirala toliko da bih ja morala nešto preduzimati... Svejedno, to je to.

Meni sve to izgleda isto, zasto uopste nekome prici i upitati za bilo sto, osim ako pre toga nije od mozga dobijena potvrda misicima usta, da se obrate pitanjem, ili misicima ruku da se pozdrave. Zasto ste prisle bas tom coveku, verovatno vam se na neki nacin dopao, zene nikad nista ne rade slucajno-to je naucno dokazano!!!!!
Nikad nisam prisla muskoj osobi koju prvi put srecem, sa recima ili gestom, da bi odatle otisla s njim u krevet. Prvo sto sam udata, drugo sto u takve veze ne bih stupila od straha od raznoraznih bolesti i trece sto sam tip koji ide na sigurno. Ne bih podnela razocarenja nijedne vrste.
Suprugu sam ja prisla na faksu,videla sam ga par puta, ali nismo imali nikakve zajednicke tacke.Jednog dana sam mu prisla, sa bezveznom ponudom, oboje smo bili svesni, ali ja sam odvazno resila da ga upoznam, jer je to bio (po mojoj tadasnjoj proceni), zadnji momenat za to. Nisam pogresila u proceni, jer smo poznanstvo ucvrstili vezom nesto kasnije.
Dan danas nemam problema da uspostavim kontakt sa ljudima, a pritom da stavim jasno do znanja dokle sam spremna da idem.

Hehe, Kalina, pa da, čudo je taj naš mozak... Možda je problem sa mnom bio u tome što retko putujem sama, uvek imam sat, i znam kuda sam pošla... Šalim se, naravno...
Citat:

Eto, o tome i ja pričam. Naravno da mi nije problem uspostaviti bilo kakav razgovor, samo mi je eksplicitnost "ponude i potražnje" strana i nekako neukusna. Čak, sad nešto razmišljam, nikad nisam volela takve direktne nastupe ni sa muške strane.

Slažem se-ništa direktno! Sve fino upakovano u stotinu šarenih papira koje zatim ako nas interesuje sadržaj prethodnog polako svakog dana odmotavamo po jedan ili po nekoliko.I stanemo ako nam se dalje ne svidja ili stignemo jednog dana do kraja ako to oboje žeimo.Sve fino, polako i suptilno...

kontakt se tu i tamo uspostavlja na parkingu ili prodavnici...dode do razovora...alliii bez ikakvih skrivenih pobuda,ni u kom slucaju.sve ima svoje vrijeme i mijesto.