Miroslavljevo jevanđelje predstavlja najstariji nedatirani spomenik srpske književnosti. Ovo jevanđelje je prepisano sa slovenskog predloška za brata Stefana Nemanje, humskog kneza Miroslava (1171-1197), a jevanđelja je prepisao izvesni Gligorije dijak. Na svojim pergamentskim stranicama sjedinjuje istočni tekst i u zapadnoj tradiciji umetnički slikane inicijale i minijature u crvenoj, zelenoj, žutoj, smeđoj i zlatnoj boji.

Ovaj dokument neprocenjive vrednosti je imao burnu istoriju - kralj Petar I ga je nosio sa sobom pri prelasku kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata, a jedno vreme se vodio kao izgubljen. Danas se Miroslavljevo jevanđelje čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.

Najinteresantniji deo rukopisa je onaj gde je prepisivač uneo neke lične opaske gde vidimo da nije bio bas u milosti svog gospodara:

Ja grešni Gligorije dijak,
nedostojni da se nazovem dijakom,
zastavih zlatom ovo Jevanđelje velikoslavnom knezu Miroslavu, sinu Zavidinu.
A mene, gospodine, ne zaboravi grešnoga,
već me sačuvaj sebi, da mi nije žao, gospodine,
što sam radio tebi, knezu svom gospodinu,
ako me ne čuvaš grešnoga.

Inace Miroslavljevo jevanđelje, kao najstarija rukopisna knjiga starosrpske pismenosti, je upisano u Uneskov program „Pamćenja sveta“ („Memory of the World“)...

Da li ste imali priliku da vidite Miroslavljevo jevandjelje?

Nasla sam i podatak da, buduci da je Miroslavljevo jevandjele nastalo u Bijelom Polju, monasi Petrove crkve ga zele nazad, isto tako vlada Vlada Crne Gore je reagovala nekoliko puta, pa bi se moglo desiti da jevandjele nastavi svoj pustolovni zivot - i dalje silom prilika..