Cini mi se da odavno nisam plakala...Najvise me neko razocarenje natera na suze, kad sam mnogo radosna i srecna nemam obicaj da zaplacem od srece

Suze mogu biti ok, samo da se prvo zna da li je u pitanju plakanje ili cmizdrenje.
Ne volim kad neko prska i zaliva suzama svaki ćuš koji pretrpi njegova bolećiva duša, ojoj, ima to i naziv, ali nije zgodan...
Kažu da suze rasteruju ili nekako namincaju neke negativne hormone, pa nam posle lakše bude. Moguće je. Iako, ja sama baš i ne volim da plačem, jer me i inače nervira kad mi curi nos, a posle me pored svega još boli i glava...
Zaplačem, kako ne, ali ipak gledam da to ne radim. Plakanje ume da oduzima vreme koje bi moglo biti iskorišteno da se problem reši!
Drugo je tuga. Neke stvari u životu moraju se ožaliti.
Problem je samo ako se preteruje u samosažaljevanju i jadikovkama, ili kad je nekima za plakanje potrebna publika...

Sto se plakanja tice, zdravo je, cisti tijelo i lijeci dusu. Jedina mana je u tome sto muskarci ne vole suze, nekako ih obezhrabruju. Nekada znaju biti romanticne, tada ih razoruzaju ali uglavnom, ne vole cmizdrave zene, vec jake i samouvjerene.

ja inace spadam u jake i samouverene zene ali danas je meni tezak dan jer je ovaj danasnji dan povezan sa jednom tuznom vescu,na danasnji dan sam primila tuznu vest da sam izgubila moga tatu za uvek.,i to samo nedelju dana pre moga i bratovog rodjendana.tako da i jake zene imaju slabosti kad su voljeni u pitanju. plakati neznaci biti slab plakati za nekim znaci voleti!

Mogu samo da zamislim koliko je to veliki gubitak, ne znam kako je izgubis nekog toliko bliskog, ali kazu da bol prodje, a ostaje praznina...
Ne treba dozvoliti da uspomene na nama drage osobe odu sa njima, treba ih sacuvati pa makar i plakanjem za njima...