Evo, vidim da ovu temu nemate, a bas me zanima kako gledate na razvedene muskarce. Postavio bih vam par pitanja.
Vidim da ste na forumu pricali o predrasudama, a sta mislite koje su to predrasude sa kojima se susrece razveden muskarac?
Kakvo je vase iskreno misljenje o njima?
Ispricacu vam kasnije svoja neka iskustva, ali bas bih voleo da prvo cujem vas, ako nije problem, naravno...

Dobra tema
Ne znam puno razvedenih muskaraca i vjerovatno necu pisati o tipicnom razvedenom muskarcu, vec o muskarcima iz mog komsiluka. Mladji muskarci brzo skoce u novu vezu, a ovi stariji obicno vec imaju neka prediskustva i odredjen imetak, zato pri novim kontaktima vode brigu i o svom imanju. Nisu vise toliko brzopleti, upustaju se u kratke veze ali se pri tome ne obavezuju. Obicno svaki od partnera u novonastaloj vezi, ako do nje dodje, zivi svojim nacinom zivota i druze se samo kad imaju vremena.

Razvedeni muskarci koje znam su razlicitih godina, obrazovanja, mentaliteta, nacionalnosti, i td., pa ne mogu pricati uopsteno. Kao ni razvedene zene, ni razvedeni mukarci nisu neka posebna vrsta , osim sto je u tradicionalnim sredinama razvedenim mukarcima ipak malo lakse. Bar im se ne lepo ona ruzna etiketa koja ide uz razvedne zene: raspustenica
Primetila sam da se u nasoj sredini razvedeni mukarci od pedeset, sezdeset godina zene duplo mladjim zenama, to je valjda trend posebno prisutan medju imucnijim muskarcima. Do pre deset, petnaest godina tako nesto se nije bas tolerisalo....

Pratim vas, sacekacu jos malo...

Razvedeni muskarci koje ja poznajem nisu se posle razvoda pokazali kao dzentlmeni ni prema svojim bivsim zenama a ni prema sopstvenoj deci... Znam da ih ne mogu sve baciti u isti kos, ima i onih koji su pozrtvovani ali... Mislim da je zeni teze, narocito ako su deca ostala kod nje.
A o razvedenim brakovima gde nije bilo dece ne vredi ni polemisati, to je kao kad raskines sa momkom ili devojkom pa furas dalje...

Predrasuda je mozda, a i česta generalizacija, da muškarci posle razvoda (a i pre) zaboravljaju na svoju decu, da im se slabo posvećuju.
Oni koje znam su razliciti, neki su upravo takvi, pojurili za nekim novim zivotom, a bivsa porodica im je naprosto obaveza na koju ih mora podsećati sud. Sa druge strane, neki su i dalje posveceni deci, cak se vidi i da pate sto deca nisu stalno sa njima.

Razveo sam se pre nesto vise od godinu dana. Imam cerku od 6 godina. Relativno sam mlad neki se u mojim godinama tek zene, ali nama se u sred zabavljanja desila trudnoca. Voleo sam tu devojku, nisam bio bas spreman na sve, ali sam joj ponudio brak, i ona je pristala. Sa ove distance mislim da je bila vice odusevljena trudnocom, nego idejom o braku, a i mene su ponela ta osecanja. Bili smo srecni. Odusevljeni kad se malena rodila. Bas sam se trudio oko svega. Toliko neprospavanih noci, a i radio sam dva posla. Onda je cerkica porasla, i kad je trebalo da opet paznju usmerimo jedno na drugo, nasli smo se u cudu, jer smo shvatili da mi mozda i nismo jedno za drugo. Sve je bilo u redu, i nista nije bilo u redu... Sporazumno smo se odlucili za razvod. To je bilo cudo za sve, za celu familiju. Prva od tih predrasuda da ljudi ne treba da se razidju ako niko nikog ne tuce, ako niko ne pije, i niko se ne svalera. Onda smo poceli da zivimo odvojeno. Mala je u pocetku bila zbunjena, ali joj je bilo super da ima dve svoje sobe. Stanujemo blizu, i ona moze cesto prelaziti od jednog do drugog stana. Niko od nas ne pravi problem. Dogovaramo se o svemu. Druga predrasuda je da razvedeni muskarci odmah krecu u akciju, traze nove zene, devojke, veze... Meni su vec sto puta provodadzisali da se upoznajem sa kandidatkinjama za novi brak, i kao da nece da cuju da ja uopste, bar za sad nemam nameru da se zenim. Cak i moji drugari imaju svoje predrasude, oni misle da sad treba da vijam sojke dok ne padnem. Ja ne znam. Pokusavam da se snadjem. Volim svoje dete. Brinem o njoj. Predrasuda je i to da sami muskarci ne umeju da se snađu, ne znaju kao da vode brigu o kuci, da kuvaju... Primam sto saveta dnevno.
Eto... Za pocetak...

Ostavi sve dobronamerne savete i budi svoj.
Sto se tih saveta tice isto ti je kao kod gradnje kuce. Svako bi je okrenuo na svoju stranu pa bi bilo najbolje da je napravis na tockovima pa okreces prema potrebi dobronamernih savetnika...
Ako se jos nisi, onda ces se suociti s jos jednom predrasudom, a to je da muskarac koji do tridesete nije ozenjen, sigurno ima neku manu...
Nakon raskida veze, a i razvoda postoje razlicite faze. Prvo je zaljenje, a tek kasnije faza ozdravljenja i aklimatizacije.

To sa kucom si skroz u pravu. Nismo se mi puno strecali, ali su svi hteli da se mesaju i u uredjenje stana. Uh, ako tu mladi popuste, tu nema karaja...
Prešao sam tridesetu propisno, zapravo sam blizi cetrdesetoj. U svemu ja vidim zapravo brigu da ne ostarim sam. Svi mi to prvo serviraju kao najveci argument. Zar je to toliko vazno, ako se ne nadje neko s kim bih bas voleo da ostarim?

Covek je drustveno bice i nekako nije prirodno da je sam. Ali to ne znaci da mora biti u braku da bi ispunio taj uslov, ili da bi se tretirao kao par.
Vidim da smo priblizno istih godina i mogu reci da sam ja jos uvek zastupnik slobodnih veza, bez suvisnih papira i administracije. Iz iskustva mogu reci da takve veze bolje funkcionisu od onih klasicnih. Zbog sve te slobode u razmisljanju i nakon raskida, parovi u Sloveniji i dalje ostaju u kontaktu, cak se vise puta dogodi da se druze i sa njihovim novim partnerima. A brigu o deci cesto preuzimaju ocevi, ili u dogovoru s majkom zive kod svakoga po malo.
Mislim da je bitno samo to da jedan od roditelja ne ispari (ne ode za uvek) iz decijeg zivota.

Ako se muskarac u braku , posvetio porodici, verujem da i njemu tesko pada razvod i odvajanje od deteta, makar i povremeno. Medjutim iz mog iskustva, vrlo malo muskaraca poznajem koji su posveceni porodici u tolikoj meri, da posle razvoda pate. Nekako se lako zadovoljavaju da vidjaju decu vikendima. I zbog tog veceg slobodnog vremena brze i lakse ulaze u veze sa novim partnerima. Dok zena kod koje je ostalo dete, mora uskladiti sve obaveze, a nekako i zbog deteta malo se teze upusta u nove veze.
Svako ce govoriti iz svog iskustva, licnog ili ne, ali umnogome situacija zavisi od osoba koje se razvode(da li su i koliko sujetni), i koliko dozvole da okolina(rodbina i prijatelji) imaju uticaja na njih .

Pa biti razveden tako za muskarca kao zenu nije nista strasno. Bolje je biti (posteno) razveden nego ziveti u nekoj vezi i biti nezadovoljan citav zivot. Parovi koji to znaju napraviti bez nepotrebnog dramatiziranja se obicno znaju pobrinuti i za decu i uskladiti medju sobom svoje obaveze do njih. I to je to. Zasto bi brak morao biti tako konacna i zacementirana institucija? Samo jedan od zivotnih puteva je. I isto kao na putu, ako dodje do zastoja, izaberes drugi da dodjes do cilja. A za cilj znamo. Zelimo biti sretni, zadovoljni i zadovoljeni. Ili mozda nije tako ???

I ne mora da znaci da deca razvedenih roditelja pate, to je jos jedna predrasuda.
I ne mora znaci da je brak koji je razveden obavezno neuspeo, zasto bi to obavezno bio? Bilo je lepo dok je trajalo, bilo je divnih trenutaka, zajednickih stvaranja, dosla su deca na svet,... ali se vremenom ljubav potrosila, doslo se do tacke kada se vise ne moze zajedno udvoje - i to je to. Bolje je onda ici dalje...

Sve u svemu, Dejane ovde imas i nas pa ćes uz nase savete lakše proći kroz faze ozdravljenja i aklimatizacije.Misljenja koja se verovatno razlikuju od saveta rodbine i bliskih prijatelja možda ti otvore nove poglede , ohrabre te da nastaviš dalje , budes svoj i ne dozvoliš da ti bilo ko drugi kreira sutrasnji dan.
Posveti se detetu najviše što možeš ali je nemoj razmaziti. Nemojte nikada preko deteta ispravljati i raspravljati svoje nesuglasice i lična nezadovoljstva! Nije teško ostati prijatelj s nekim koga smo nekada voleli.Dete će vam na tome biti jako zahvalno!

Ljudi super ste. Hvala na podrsci, ali ja bas nisam pitao za savete!!! Toga mi je malo preko glave, nego sam hteo da razgovaramo, ako me razumete.
Dobar razvod je bolji nego los brak. To znam. Uradili. Presekli. Ono oko nas, sredina, porodica, prijatelji, to je ono sto me je smorilo. Ja nisam neki tip koji se pali na to sta ce mu reci rodbina, ali svi oni mogu da uticu na decu u takvim situacijama, da navijaju za pomirenje, znate...
Da, DaRkDuDe (napisah i ovo ), slobodnjacki zivot sam vec zagrizao, i ne ide mi lose, bar tako mislim. Nemam nekih planova, ali polako nazirem put...
Mala je ok, ne delimo vreme na vikende i ostale dane kad je s kim, nego se dogovaramo, a i njoj ispunjavamo zelje. Mada tesko je sto ponekad nije tu bas kad treba, ipak nije uvek tu...

Izgleda mi Dejane da si ti snalazljiv i da volis drustvo. Takvi ljudi lakse prebrodjuju bilo kakvu krizu. Veci problem imaju osobe koje su inace zatvorene prirode. Takvi obicno traze samocu i jos vise se povlace u svoj svijet. Takvih ljudi mi je zao, jer ne znaju naci izlaz iz problema, vec ga samo produbljuju.
A djeca, oni su nam isto mnogo puta pomoc kod novih kontakata. Sjeti se filma sa Misel Pfeifer i Cloneom u glavnim ulogama. Upoznali su se upravo zahvaljujuci klincima.
Eto, mi na zenskom forumu odmah napravimo romanticni scenarij

A možeš se lako prebaciti i u temu za virtuelno udvaranje!

Ne brini, maculi, lako se prebacio
E, baš sam nedavno opet gledala film "Kramer protiv Kramera" (Dastin Hofman i Meril Strip). To je upravo priča o ocu koji se brine o detetu, vrlo dirljiva i poučna.
Na zanimljiv način se upravo prikazuje situacija u kojoj se brak rastura zbog neslaganja karaktera i međusobnog nerazumevanja partnera, a ne zbog nasilja ili švrljanja. Preporučujem ga svima koji ga još možda nisu gledali.

Gledao sam ga Darst. Fenomenalan je. Znas ona scena gde tata prvi put pokusava da napravi przenice za dorucak? Vise puta sam se osetio tako. Postoji taj strah u nama da mame sve znaju i rade bolje. Zene cesto ubede muskarce da je to tako, onda strepis da nesto ne uprskas, makar to bio obican dorucak ili nacin kako obuci dete...
Vazno je da klinci steknu poverenje u oba roditelja, da se u oba slucaja osecaju sigurno. Ako ih mame tovare sa pricom ja cu to bolje, tate su u gorem polozaju, a i dete dok je s njim.

Muškarcu uvek treba dati priliku da pokaže sve svoje sposobnosti! I nama i njima je tada lepše, čak i ako mi to umemo bolje Zadovoljstvo je gledati svog partnera kako se snalazi u kuhinji , kako je aktivan u vaspitanju deteta, pomoći pri izradi domaćih....i onda i on pravi osećaj vrednosti. Moj muž neke ženske poslove (uslovno rečeno) obavi i bolje od mene jer je veoma strpljiv i detaljan .