Mislim da ne postoji veca radost od one kada dobijemo poklon od roditelja. Danas sam od majke dobila knjigu "Kuvar" sa predivnom posvetom koja me je rasplakala. Opet sam osetila zahvalnost prema njoj. Onu zahvalnost koja se ne moze opisati i za koju se bojim da necu moci da vratim (oduzim). Obozavam da popijem kafu sa njom i da o svemu pricamo i da je iznova i iznovA zapitkujem o zivotu, kao dete.
Za sta ste sve zahvalni svojoj mami ( i sta sve volite da radite sa njom)?

Pa vidi selli, vec sam o svojoj majci pisala u jednoj temi.
Ukratko, zahvalna sam joj sto me je naucila da budem samostalna, da postujem rad i red sto je ipak dobro.
Volim da sa njom pijem kafu i da caskamo. Retko se vidjamo jer ne zivimo u istom gradu, cak ni u istoj zemlji, pa su ta kafenisanja pravi ritual, a kako smo starije, sve smo i blize jedna drugoj, sto se ne bi moglo reci za period kada sam bila jako mlada..

Nemogu reci cak ni Hvala ti mama sto si me rodila...
-----------------------------
Zato sto je tom svojom odlukom iskomplikovala nekoliko zivota, pa i moj -nepotrebno..........

Ja mogu samo to - hvala sto si me rodila i tu se prica zavrsava.

Danas idem sa posla kod mame na kafu i vidjenje

Kad joj je dobro (ima tesku bolest Lupus) onda je divna,duhovita, zabavna,mudra - i tada zahvalim Bogu sto je imam.

Zahvalna sam joj sto je od mene napravila coveka - dobrog coveka.

Naucila me je da nema ne resevih problema samo treba naci put ka njihovom resenju! Volim kad smo zajedno i kada pricamo ama bas o svemu... Zivimo u istom gradu i mogu u svakom momentu da je obidjem i trknem do nje. Puno je volim i uvek se obradujem i iznenadim kad nesto novo naucim od nje.

Živimo u istom gradu i vidjamo se svakog dana! Neki put savršeno pričamo, družimo se ali kad dodje do sukoba mišljenja - to je pravi mali rat! Ni jedna da popusti! Ko je to od koga nasledio?
Najviše sam joj zahvalna što me je od najranijeg detinjstva naučila da budem svoja i samostalna a najviše joj zameram što nije imala dovoljno vremena za mene kad mi je najviše trebala- jednostavno to nije umela da oseti. Čini mi se da sam zbog toga za ceo život ostala žedna njene ljubavi a i ljubavi uopšte! Ali i zato sam joj zahvalna jer sam naučila kakva treba da budm prema svojoj deci!
Srećom tata je uvek imao vremena za mene! Možda sam zato uvek i imala više drugova nego drugarica...