Sa godinama sve manje.Bila sam bas posesivna,ali sma vremenom shvatila da niko nikoga ne poseduje.Od ljubomore nema koristi.Samo stete.Treba graditi svoju licnost,postovati sebe i partnera,shvatiti da smo svi zasebne jedinke i onda veza bude lepa i normalna bez negativnih osecanja kao sto je ljubomora.

ljubomorna sam i cuvam svoje.... ako ne znam gde je i sa kim nije mi pravo.... a ni za drugarice...

Pa naravno..ali cime se to meri?!

pa mislim da u nekoj situaciji zena mora biti ljubomorna! ja ponekad osetim da sam ljubomorna ali to nepokazujem sacuvam za sebe.dok u ljubavi nisam ljubomorna verujem svom muzu sve dok me ne izneveri a to je onda druga tema.

Mislim da su nesigurne osobe ljubomorne. Genaralno nisam ljubomorna! Mada je bilo par situacija koje su me izbacile iz ravnoteze, pa sam se posle toga stidela same sebe.
I pokazalo se da sam sigurnija u odnosima sa partnerom, nego u nekim drugim zivotnim situacijama. Paradoks!

Priznajem da jesam malo,ali to meni i suprugu čini brak zanimljivijim.Da sam totalno ravnodušna ili on ,još gore pa bilo bi kao da smo drugari ono totalno bezveze.Uvek jedno drugom pravimo slatke muke i uopšte mi to ne smeta.Ali moram da priznam da sam za ostale situacije operisana od ljubomore..Nadam se da razumete šta sam htela da kazem.

Ma prosto imam averziju prema bilo kom obliku ljubomore. Prosto zbog toga sto je ljubomora jedan crv koji moze neprimetno da se uvuce kroz neku 'rupicu' u vasu vezu i da je razara, malo po malo. Ako ste citali 'Otelo' od Sekspira znate kako se od sitne ljubomore gradi citava tragedija.

Smatram da ljubomora predstavlja prestanak ljubavi,i pocetak posesivnosti...moje misljenje samo....

Ja sam ljubomorna kad mi je stalo do nekog,medjutim kad dodje do zahladjenja dolazi i do prestanka ljubomore,jer onda je nebitno gde je on i sta radi.