Egipatska knjizevnica i borac za prava zena, Selva Bekr, je rodjena u Kairu 1949 godine. Jedno vreme je radila kao pozorisni i filmski kriticar, da bi se 1985 godine potpuno posvetila pisanju.
Veoma je popularna u arapskom svetu, njena dela su prevedena na mnoge jezike.
.
Napisala je izmedju ostalog: roman "Zejnat na predsednikovoj sahrani", kratke price "Atijina grobnica", kratke price "Zlatna kocija se penje na nebo", roman "Kako seljanka mesi testo", roman "Kunici" i mnoga druga dela.

Glavni motiv u pricama i romanima Selve Bekr je patnja obicnog, malog coveka. U gotovo svakom retku svojih prica, ona baca pogled na uzasnu bedu u nepojmljivo velikom gradu - Kairu. Ipak, Selva odslikava i onu ravan tog drustva u kojoj svoj jalovi i bezbrizni zivot, nadomak vecnih piramida u Gizi, vode pripadnici visih klasa.

Vecina glavnih junaka u delima Selve Bekr su zene. Njena najvernija citalacka publika su takodje zene. Nije ni cudo, s obzirom sa koliko je empatije, i sa onim jedinstvenim osecanjem nekoga iznutra, pisala o zeni - zeni sa svog tla.

"Tezeci da iskaze vaznost neprestane borbe za oslobodjenje od svih vidova ugnjetavanja, a odusevljena pisanjem velikog stiliste i carobnjaka arapskog jezika sirijskog pisca Zekerije Tamira, Selva Bekr je napisala "Kako seljanka mesti testo", pri cemu je parafrazirajuci na originalan nacin cuvenu Tamirovu pricu "Tigrovi desetog dana", metaforicki prikazala nacin na koji funkcionise drzava pa i drustvo u celini. I dok Tamirov tigar u kavezu postaje, pod rukom cinicnog dresera, krotak kao jagnje, medju junaciam price Selve Bekr upravo onaj junak koji odbija poslusnost (majmun), neocekivano prolazi najbolje. Ta gorka i surova alegorija je izazvala mnoge mrgodne reakcije, bas kao i Tamirova prica deceniju ranije..."

Preporucujem njenu zbirku prica "Tumac zelja."

Priznajem da nisam imala prilike da se upoznam s njenim radom.

Selva Bekr nije toliko poznata kao njena zemljakinja knjizevnica Naval el Sadavi. Ali je, po mom misljenju bolji pisac. U delima Naval el Sadaavi, zena je zarobljena u svetu muskaraca, ona je dakle zarobljenica i zena bez imena. Selva Bekr pak svojim junakinjama udahnjuje energiju, odlucnost, svest o sopstvenom bicu...Zene u njenim pricama nisu prikazane tipski, vec svaka od njih ima i gradi svoj svet.

U jednom TV intervjuu, Selva Bekr je izjavila da su mnoge egipatske zene prihvatile "hidzab" (maramu) ne zato sto to muskarci traze od njih, vec da bi time dokazale sopstvenu nemoc da bilo sta urade od svog zivota.

Zanimljivo zapazanje, koje moze biti primenjeno i na zene iz drugih sredina.