Da li ste gledali film "Sav taj dzez'?

Dzez (eng. jazz) je muzički stil koji je nastao u Americi (Nju Orelans) pocetkom dvadesetog veka.

Ono sto karakteristike dzez je muzička pulsacija u taktu, koja nema odgovarajuću paralelu u klasicnoj muzici.

Centralni instrument svakog dzez-ansambla je bubanj sa pomocnim udaraljkama, koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom cini ritam-sekciju. Narocito se primjenjuju duvacki instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon, mada ponekad se koriste i flauta, oboa, rog i vibrafon.

Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil, nazvan „diksilend“, u kome vaznu ulogu ima kolektivna improvizacija.

Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muzicara, među kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je tzv. sving, koji se oslanja velike orkestare i pisane aranzmane.

U toku Drugog svetskog rata, zaslugom saksofoniste Carlija Parkera i trubaca Dizija Gilespija, stvoren je stil po imenu bi-bap - on se od svinga razlikuje vecom harmonskom slozenoscu...

izvor Wikipedia

Ima džez paralelu sa klasicnom muzikom, to su sinkope. Ali svakako je doslednost u njima karakteristika džeza. Jos nesto sto džez izdvaja kao poseban muzicki pravac su improvizacije. To je razlog sto su stvaraoci izvodjaci. To je istancan smisao za poigravanje sa temama. Ako se pazljivo slusa, dzez je razgovor instrumenata, tj. izvodjaca.
Za dzez je potrebna emocija i muzicka inteligencija, a za diksilend energija i virtuoznost.

Popularnosti dzez-muzike doprineli su i izvođaci koji su mahom bili veliki virtuozi na svojim instrumentima.

Ko nije cuo za cuvenog trubaca Luisa Armstronga - Sacma? Ili za Dizija Gilespija?:

Pa za klarinetistu Benija Gudmena, pijanistu Djuka Elintona, gitaristu Djanka Rajnharta, Frenka Zapu...

Dzez ne bi bio to sto jeste da nije bilo sjajnih pevaca kao sto su Besi Smit, Bili Holidej, Ela Ficdžerald...

Dzez - sav taj dzez - je najbolje sto je Amerika podarila svetskoj muzickoj sceni.

Volite li dzez?

Priznajem da dzez najmanje slušam. Moj suprug ga voli ali samo odredjene izvodjače i one mekše dzez deonice. Mene to malo frustrira...Jedino mogu da slušam crnački dzez koji više podseća na soul i bluz.

Zamalo da zaboravim Nadu Knežević koju već davno nisam čula.
U stvari, ona već godinama nije aktivna ali je letos dobila priznanje na džez festivalu u Nišu!

Baladi, super je da mozemo da popricamo i o muzici. Ovaj uvod u dzez zapocet je pitanjem o filmu "Sav taj dzez", ali mislim da je to malo od repa i da prica o ovom filmu, kao i o uticajima džeza na druge umetnosti treba da dodje tek kasnije. Kao prvo bi trebalo napomenuti filozofiju zivota koja prati muzicke pravce. Svaki pravac u muzici je nastao iz neke ljudske potrebe da se ljudi bas na odredjen nacin izraze ili govore (sviraju, pevaju) o onom sto im se desava. Sta ti mislis, Baladi, koji su impulsi u ljudima izazvali pojavu dzeza?

Naravno. Dzez je nastao kao odraz zelje i potrebe crnog stanovnistva americkog juga za slobodom, sopstvenim identitetom i drugacijim zivotom. Kao laik, upravo kroz improvizaciju, vidim tu teznju za nesputanoscu.

BILLIE HOLIDAY-
jedna od najznačajnijih jazz pevačica svih vremena. Lady Day, kako su je zvali, svojim glasom i načinom interpretacije odredila je standarde za mnoge jazz i pop pevače koji će doći posle nje. Ali i više od tehničkih sposobnosti, više od čistoće njenog glasa, ono što je od Billie Holiday napravilo to što danas jeste bio je njen poseban temperament i njena životna priča iz koje se rodio jedan beli labud crne boje

Samo su blues pevačice Bessie Smith i Ma Rainey davale utisak da su i živele životom o kome pevaju. I, naravno, Billie Holiday. Ona sama je u svojoj poznatoj autobiografiji Lady Sings The Blues priznala da je uvek i želela da ima glas Bessie Smith.... i onaj nepogrešivi osećaj za muziku Louisa Armstronga. Često je i govorila da želi da peva kao jazz-truba.

Činjenica je, međutim, da je Billie Holiday razvila vlastiti stil.Note, naravno, nije znala da čita,ali kad bi svojim malim i tugaljivim glasom preoblikovala svaku reč neke dobro poznate pesme – Stormy Weather ili Stardust – i lenjo ih pustila iz grla, ta pesma bi postajala emocijama nabijeni prenos životnog iskustva.
A kako li su tek ta iskustva bila brutalna!Napuštena i zanemarena od roditelja, odrasla na ulicama, silovana u devetoj godini života, rasna diskriminacija zbog koje je, čak i na vrhuncu karijere, u klubove u kojim je nastupala morala da ulazi na sporedna vrata, prostitucija, alkohol, marihuana, opijum, heroin, par surovih brakova... Glad. “Kažu mi”, rekla je jednom, “da niko reč GLAD ne peva bolje nego ja.”
Mnogi njenom najboljom pesmom smatraju God Bless the Child. Ali više nego bilo koja druga, numera Don't Explain iz 1945 – kad njen glas još nije bio ogrubeo od alkohola i cigareta – odredila je standarde među drugim pevačicama.
Preporučujem da obavezno pročitate knjigu " Lady peva blues" koja će vas već prvom rečenicom držati čvrsto dok je ne pročitate( Ovde sam se poslužila pogovorom iz te knjige koji sam prilagodila) . A usput poslušajte kako peva taj divni, nesretni crni labud, Billie Holiday.

Citat:
Hm, mislim da se tu ipak vise radi o bluzu, spiritualu i radnim pesmama... Dzez je, po meni ipak nesto drugo. On je pre bio nacin crnacke zajednice da prihvati americku stvarnost u svoj njenoj realnosti, i da je svojom energijom prilagodi i promeni njoj u korist. Iako je na pocetku prihvatan uz otpor i negodovanje belacke, posebno kulturne elite, dzez je ipak zarazio celu Ameriku, presao njene granice, a ziv je i danas, iako se radi o muzickim sladokuscima...

Voleo bih da zaista razgovaramo... Mogu i ja preneti tudji trud sa nekog drugog sajta, ali to nije prica...

Billi Holidej je bila i prva crna jazz pevačica koja me je naterala da slušam jazz. Do tada nisam uopšte slušala tu vrstu muzike i nisam uživala u ritmu kojeg u principu ne poznajem dovoljno. Ja sam rok generacija i mislim da je potrebno dobro muzičko obrazovanje da bi se u potpunosti moglo uživati u jazzu. Dok sam slušala rok uvek sam uživala a jazz je za mene bio skup virtuozno odsviranih delova na raznim muzičkim instrumentima sa mnogo praskavih zvukova činela i neobičnim ritmom koji se u mojoj svesti nije mogao povezati u celinu. Sve dok nisam dobila ploču Billy Holidej i shvatila kako neko može da peva sa toliko duše i da svojim predivnim, tugaljivim glasom natera svaki milimetar kože da zadrhti i da te obavije maglom sete.Onda sam nabavila i knjigu( iz koje sam izvadila delove prethodnog posta) i shvatila da je samo velika ljudska patnja mogla da stvori tu senzualnost, boju i dubinu u njenoj interpretaciji jazza.
U principu, ne volim jazz. Volim samo Billy Holidej i Nadu Knežević sa našeg podneblja. Te dve žene zaista umeju da pevaju jazz!!!

Od kad je ova tema postavljena, razmišljam kako da joj priđem. Učiniću to kako jedino mogu...
O džezu nisam znala gotovo ništa, ali imala sam sreću da upoznam jednog izuzetnog čoveka, i vrsnog muzičara koji me je naučio kako se džez može slušati i zavoleti. Na žalost, on nije više među živima... Svirao je u kantri bendu, ali je mnogo znao i o drugim muzičkim pravcima.
Sa kojim je samo oduševljenjem pričao o polifoniji kao o emotivnom haosu sa kojim se umeju izboriti samo oni koji to zaista žele.. Kao i u životu...
Poklonio mi je kasetu Majlsa Dejvisa, sa napomenom da se tu radi o džezu koji se oslanja na rok, i da bi mi to moglo biti dovoljno blisko. Bio je u pravu...
Od njega sam čula i tu neobičnu priču o životu Bili Holidej, ispunjenu džezom, drogama i alkoholom... Imam dosta njenih pesama, a baš ću se potruditi i da nabavim tu knjigu.
Uputio me je da pratim Maljokovića, da je on jedan od najupornijih i vrsnih džez muzičara na ovim prostorima...
What a wonderfull world? Da, divan je...Samo je malo manje divan od kada te nema, druže moj, G...

Citat:
E , to bih već slušala! Ne volim onu vrstu jazza koja mi liči na kakafoniju.

Dejan
Citat:

Izvinjavam se i vikipediji i diskusutantima . Priznajem da sam temu postavila nevesto (jer drugacije nisam znala), bas da bih o dzezu nesto naucila. Recimo, neobicno mi se svidja numera L. Armstronga "Stolica za ljuljanje", cesto je slusam i uvek dozivljavam drugacije. To i jeste slucaj sa umetnickim delima, a dzez smatram za umetnost vrednu postovanja. Tako sam i improvizaciju u izvodjenju tumacila na neki svoj nacin: kao teznju ka slobodi, ka razigranosti...