Datum unosa: Petak 16.11.2007, 18:15, Naslov: Šta je Blues?
Bluz ( engl. blues) muzika američkih crnaca, nastala je u južnom delu SAD posle građanskog rata(1861 - 1865).
Na formiranje bluza su uticali crkvena muzika, muzika putujućih muzičara, pesme koje su američki crnci pevali na polju za vreme rada, ragtime, kao i popularna i country muzika belih Amerikanaca.
Reč "Blues" ( engl. blue) znači melanholija, tuga.
Ruralni bluz potiče iz 3 regije:
1. Bluz Džordžije, Južne i Severne Karoline
2.Teksaški bluz
3. Bluz Delte Misisipija
Bluz Džordžije, Južne i Severne Karoline se odlikuju jasnošću reči i regularnošću ritma. Na njih su uticali Ragtime i folk muzika belih Amerikanaca, pa su stoga nešto melodičniji od bluza druge dve regije. Predstavnici ove škole bluza su: Blind Willie McTell i Blind Boy Fuller.
Teksaški bluz se odlikuju jasnim i visokim pevanjem, praćene gitarom koja je forsirala Arpeggio tehniku, rađe nego samo sviranje akorada tehnikom udaranja. Najuticajniji predstavnik teksaškog bluza je Blind Lemon Jefferson.
Bluz Delte Misisipija su najintezivniji od 3 stila i imali su najveći uticaj za dalje formiranje bluza. Pevanje je skoro govor, praćeno gitarom koja je ritmička i perkusivna. Često se koristila i Bottleneck slide tehnika (koristio se grlić boce za pritisak više žica odjedanput i njegovim povlaćenjem dobio bi se zvuk koji je dosledno pratio ljudski glas i povećao dubinu osećanja koje muzičar pokušavao da izrazi u pesmi). Predstavnici ovog stila su Charley Patton, Willie Brown, Eddie "Son" House i Robert Jhonson.
Tokom druge decenije 20 veka, javljaju se prve bluz ploče, a među najznačajnijima su one Williama C. Handya, koji je počevši od "Memfis Bluza" 1912, pa preko "St Louis Bluesa" 1914 postigao veliki uspeh i proslavio bluz.
U 3 deceniji 20 veka javlja se takozvani "Klasični bluz". Bendove ovog stila su činile bluz pevačice praćen velikim džez orkestrima. Ovaj stil je bio dosta popularan i pomogao je formiranje većeg interesa za urbani bluz. Predstavnice ovog stila su: Bessie Smith, Mammie Smith, Ethel Waters...
U isto vreme javlja se "boogie woogie" vrsta klavirske muzike nastale pod dubokim uticajem bluza. Popularnost ovog pravca povečava interesovanje za bluz.
Velika kriza 30ih godina i II svetski rat nateralo je milione crnih Amerikanaca da napuste jug i krenu ka severnim gradovima. Bluz se brzo adaptirao urbanijoj sredini. Reči pesama su sve više i više oslikavale urbane teme, a i bluz bend ovog doba je muzički napredovao. U to vreme solo gitaristi su se pridružili pijanista ili usna harmonika, a ubrzo i ritam sekcija, koju su činili basista i bubnjar. Električna gitara i usna harmonika su proizvodili sjajan ritmičan zvuk jakog emocionalnog karaktera.
izvor Net
Na formiranje bluza su uticali crkvena muzika, muzika putujućih muzičara, pesme koje su američki crnci pevali na polju za vreme rada, ragtime, kao i popularna i country muzika belih Amerikanaca.
Reč "Blues" ( engl. blue) znači melanholija, tuga.
Ruralni bluz potiče iz 3 regije:
1. Bluz Džordžije, Južne i Severne Karoline
2.Teksaški bluz
3. Bluz Delte Misisipija
Bluz Džordžije, Južne i Severne Karoline se odlikuju jasnošću reči i regularnošću ritma. Na njih su uticali Ragtime i folk muzika belih Amerikanaca, pa su stoga nešto melodičniji od bluza druge dve regije. Predstavnici ove škole bluza su: Blind Willie McTell i Blind Boy Fuller.
Teksaški bluz se odlikuju jasnim i visokim pevanjem, praćene gitarom koja je forsirala Arpeggio tehniku, rađe nego samo sviranje akorada tehnikom udaranja. Najuticajniji predstavnik teksaškog bluza je Blind Lemon Jefferson.
Bluz Delte Misisipija su najintezivniji od 3 stila i imali su najveći uticaj za dalje formiranje bluza. Pevanje je skoro govor, praćeno gitarom koja je ritmička i perkusivna. Često se koristila i Bottleneck slide tehnika (koristio se grlić boce za pritisak više žica odjedanput i njegovim povlaćenjem dobio bi se zvuk koji je dosledno pratio ljudski glas i povećao dubinu osećanja koje muzičar pokušavao da izrazi u pesmi). Predstavnici ovog stila su Charley Patton, Willie Brown, Eddie "Son" House i Robert Jhonson.
Tokom druge decenije 20 veka, javljaju se prve bluz ploče, a među najznačajnijima su one Williama C. Handya, koji je počevši od "Memfis Bluza" 1912, pa preko "St Louis Bluesa" 1914 postigao veliki uspeh i proslavio bluz.
U 3 deceniji 20 veka javlja se takozvani "Klasični bluz". Bendove ovog stila su činile bluz pevačice praćen velikim džez orkestrima. Ovaj stil je bio dosta popularan i pomogao je formiranje većeg interesa za urbani bluz. Predstavnice ovog stila su: Bessie Smith, Mammie Smith, Ethel Waters...
U isto vreme javlja se "boogie woogie" vrsta klavirske muzike nastale pod dubokim uticajem bluza. Popularnost ovog pravca povečava interesovanje za bluz.
Velika kriza 30ih godina i II svetski rat nateralo je milione crnih Amerikanaca da napuste jug i krenu ka severnim gradovima. Bluz se brzo adaptirao urbanijoj sredini. Reči pesama su sve više i više oslikavale urbane teme, a i bluz bend ovog doba je muzički napredovao. U to vreme solo gitaristi su se pridružili pijanista ili usna harmonika, a ubrzo i ritam sekcija, koju su činili basista i bubnjar. Električna gitara i usna harmonika su proizvodili sjajan ritmičan zvuk jakog emocionalnog karaktera.
izvor Net
