Moja devojačka slava je Sveti kralj Stefan Dečanski -Mratindan, a sad slavimo Svetu Trojicu (nazivi su još i Duhovi ili Pedesetnica). Sveta Trojica se uvek slavi u nedelju, 50 dana nakon Uskrsa, ili 10 dana nakon Spasovdana. Običaj je da se u dom unese trava i zelenilo, kao simbol da zelenilo obnavlja prirodu, kao Sveti Duh naše duše.

Sad si me ubila u pojam Darst. Pa cekaj, zar se slavu menja samo tako? Do sada imamo krsnu, porodicnu, posnu... a ti odjednom izletis devojackom.

Kad se devojka uda, po običaju uzima i slavi slavu svog muža, Dark!
Ali i dalje odlazi na slavu kod svojih roditelja sa svojim mužem, decom...

Da, to bi znacilo da je Darst nekad bila devojka!
... i slavila devojacku slavu, a posle se udala, pa sad ima i muza, i njegovu slavu, i njegovo prezime...

E Dejane, nek' si ti objasnio i mene, i sav moj tradicionalizam!
Ne sporim, sve je tačno. Nego, ako se jednog dana dovoljno emancipujem i osnujem kakvu stranku, pa tebe ću uzeti za portparola! 8-)
Što se devojačkih slava tiče, maculi je već sve lepo rekla...

A ja idem sutra kod mojih roditelja na slavu! Devojačku...

Uz pomoć školskog veroučitelja došla sam do nekih podataka:

Krsne slave:
1. Sveti Nikola-19.12. – oko 40% slavi ovaj dan. Najčešća slava kod Srba. Kaže se da je za tu slavu pola Srba slavi a druga polovina ide ovima na slavu. Zaštitnik moreplovaca i dece. Deda mraz je u stvari sveti Nikola.
2. Sveti Đorđe-06.05. Druga po zastupljenosti slava. Postoji tvrdnja da je to slava srpske aristokratije. Pada u proleće. Često slave ovaj dan i Romi.
3. Sveti Jovan Krstitelj- 20.01.
4. Sveti arhanđel Mihailo-21.11. Vjeruje se da je ovaj svetac živ .
5. Sveti arhiđakon Stefan-09.01. Pada treći dan Božića.
6. Sveti Simeon - 16.02. Nagoveštava kraj zime i poslednji sneg.
7. Vračevi (sv. Kozma i Damjan) -14.11. Zaštitnik lekara.
8. Sveti Ignjatije- 02.01. Posna slava jer pada u Božićni post.
9. Ostale češće slave su: sveti Luka -31.10.; Đurđic -07.11; sveti Trifun -14.02.-zaštitnik vinogradara; sveti Petar -12.07.; sveti Sava- 27.12; sveta Petka 27.10
Karakteristično je da nema slava u vreme Velikog posta ,a to je post pred Uskrs. Izuzetak je Lazareva subota koja je pokretna slava kao i sam Uskrs .
Pored gore nabrojanih postoje i ređe slave kao što su: sveti Ilija -02.08.; Mala Gospojina -21.10; Mratin dan…

I do moje devojačke ostalo je još par dana, 24. novembar..

Citat:

Ali, meni to ispada kao da sad ona ima sve njegovo, a nista svoje. Ili, kao da je dovoljno da on ima nju i nista njeno...

Maculi, Sveti Djordje je 06.05. Verovatno greska u kucanju. Ove godine je Sveti Djordje ili Djurdjevdan bio u Nedelju i ja sam se tada vencala u crkvi.

Hvala Tamariška na ispravci! Upravo sam to ispravila u postu! Ko brzo kuca-taj i greši! Drugi put ću polako kuckati...
Što je najgore, Djurdjevdan je slava mog muža i njegovih roditelja a ja grešim u datumu...

Citat:

Hajde da pokušam da razmrsim ovo klupko, nešto se tu spetljalo...
Počela bih sa: ona sad ima i njegovo i svoje, a on ima svoje, a njeno samo ako ga pozovu
Devojka u roditeljskom domu slavi slavu svojih roditelja, udajom prihvata i slavu svog muža, tako da ima dve. Muž preuzima slavu svog oca, a na ženinu devojačku može da ide dok je u dobrim odnosima s tazbinom (ženini roditelji).
Eto

Vidi je, stvarno si talentovana za politiku! Kako si to okrenula ispadose zene u prednosti, a dosad sam bio ubedjen da je u pitanju nepravda!

Kad promenis ugao gledanja, nekad su stvari bolje?
Kako organizujete slavu? Da li postujete sve obicaje, ili se prilagodjavate savremenim uslovima zivljenja? Pre je slavu organizovao citav tim zena od snajke, svekrve, svekrvine svekrve, jer se zivelo u visegeneracijskim zajednicama. I ta priprema je uglavnom trajala danima. Sad organizacija uglavnom pripadne jednoj (i to uglavnom zaposlenoj) zeni, a suprug joj mozda pomogne, mozda i ne. Kako se vi snalazite?

Tako je...
Što se organizacije tiče, stvarno si u pravu. Odem ponekad na slave koje se organizuju na jugu Srbije. Tamo još važe svi protokoli, običaji se neguju skoro do maksimuma, a zvanica ima kao za omanju svadbu...
Nisam u prilici da sve to ispoštujem. Dolaze nam samo roditelji i kumovi. Namernike ne odbijam, naravno, nekad nam dođu i drugi rođaci, ali uglavnom su ljudi uviđavni i ne posećujemo se tog dana, nego pozovemo telefonom i čestitamo. Ove godine sam baš imala problem, jer sam tri dana pre slave bila na putu. Tog jutra sam pripremila kolače i razne slane zalogaje. Slavski kolač sam poručila. U podne smo svi otišli na ručak u restoran, a kasnije se vratili kod nas i tu ostali do duboko u noć. Svi su bili oduševljeni organizacijom, a ja jednostavno nisam imala drugi izbor. Drugo je vreme, valja se snalaziti i prilagođavati. Lepota tradicije je upravo u tome da se od nje ne odustaje, a mala odstupanja su realne posledice vremena u kojem živimo...

Obavezno napravim slavsko žito.Sprema se iz zahvalnosti Bogu , u spomen Svetitelja koga slavimo, kao i za pokoj duše naših umrlih srodinika. Slavsko žito se priprema na sledeći način: Žito dobrog kvaliteta se pažljivo očisti pa se na dva dana pred Slavu uveče potopu u hladnu vodu i ostavi da prenoći. Izjutra,, u istoj vodi, staviti na šporet i kuvati. Za vreme kuvanja izbegavati dolivanje vode, sem kada je to neophodno. Takođe treba izbegavati mešanje žita. lako zagori pa je stoga treba kuvati na tihoj vatri. Skinuti sa šporeta, staviti na cediljku i ispirati sve dok ne nestane bela skrama sa nje, a zrnevlje ne postane čisto i belo. Pšenicu treba pustiti da dobro okaplje od vode., ostaviti je da prenoći, a sutra dan je samleti na mašini za meso. Na kilogram pšenice odmeriti kilogram šećera i kilogram samlevenih oraha. Kristalni šećer i orahe ravnomerno dodavati u žito i dobro mesiti rukama. Postaviti žito na tanjiru u obliku velikog hleba. Odozgo posuti ravnomerno sloj samlevenih badema ili oraha, pa preko toga posuti vanilin šećer. Može se ukrašavati oljuštenim bademom . Ovo sam zapisala od moje svekrve koja je to naučila od svoje svekrve.Tradicija....

Slavska sveća treba da je od čistog voska ona žuta a ne bela. Pogotovo ne treba koristiti za slavu one ukrasne sveće!

Slavska sveca treba da je od voska. U sustini, samo vostanica je prava sveca. Ja sam i na vencanju imala vostanice ( ne bele) samo ukrasene belom tracicom i cveticima.

Sto se zita tice ja jedino ne cedim toliko dugo zito kao Maculi, nego malo dok se ne prohladi jer ne bude suvise suvo i stavljam secer u prahu. Volim da narendam orasic i dodam malo suvog grozdja.
A slavski kolac obavezno mesim i to sa vodom koju mi svestenik osvesta par dana uoci slave. Nije izgledan kao kupovni, ali nije los. Vezbam, pa ocekujem da ce s godinama biti odlican. A inace je stvarno ukusan.

E, za kolač je majstor moja svekrva ali i ja se vežbam!
Ovo sam pronašla u crkvenim pravilima o slavskom kolaču:
Slavski Kolač se sprema na sledeći način: Rano ujutro se izdrobi oko 30 grama kvasca u jedan manji sud i doda se soli i brašna te se napravi retko test. Sud sa kvascem se stavi na ne suviše toplo mesto. Dok kvasac kisne, proseje se 1.5 kilogram brašna, stavi se u sud za mešenje i dobro zagreje pored šporeta. U drugi sud se stave četiri kašike šećera, parče posnog margarina, uskisli kvasac, pa se sve to zajedno dobro izmeša i nastruże se kora od limuna. Zatim se dodaje po malo zagrejano brašno i testo se mesi uz dolivanje Osvećene vodice, dok se ne zamesi kao za svaku pitu od takvog testa. Kad testopočne da se odvaja od suda i po njemu da iskaču klobuci, znači da je dovoljno rađeno. Da bi testo bilo još bolje, na šporetu se rastopi 100 grama posnog margarina i za vreme mešenja dodaje u testo, pri čemu se kvase i ruke i nastavlja mešenje. Ako se testo ovako mesi, kolač će biti mnogo vlażniji i ukusniji. Zatim se testo prekrije čistim stolnjakom i ostavi na toplo mesto da ukisne. Testo je gotovo kad napuni sud. Onda se izruči u sud za pečenje i pusti da ukisne..Izgled samog kolača zavisi od umešnosti domaćice. Kolač se pravi u obliku okruglog hleba. Vażno je da kolač ima pečat-prosfornik a może da ima i ukrase. Ukrasi od testa koji se prave tako da odrażavaju sve ono što se żeli u kući: ptice, koje predstavljaju zdravlje i veselje; grozd, da bi vinograd dobro rodio; burence, da bi u kući bilo svega u izobilju, kao i da bude optočen vencem od upletenih pletenica koje se nareżu malim nożem. U sredini kolača se zabode parče osvećenog bosiljka. Svaki ukras na kolaču ima svoje mesto i značenje. Ceo kolač se premaże vodom i uljem, a ukrasi se ostavljaju belim. Kolač se stavlja u rernu i pażljivo peče. Dobro ispečen kolač se izvadi iz rerne i suda za pečenje i postavi na tanjir u kome će biti izvršeno blagosiljanje Slavskog kolač. Kolač se mesi postan.

E, danas mi je devojačka slava! Idem kod mojih na ručak, mama uglavnom sprema sve ono što volim, nadam se da sarmice nije zaboravila...)
Pozdrav!