Mit o porodici kao sigurnom sklonistu postaje sve klimaviji. Cesto u medijima citamo o posljedicama nasilja, pa smo ga prihvatili kao nuzno zlo kojemu ne mozemo pobjeci. Silovanje, tucnjava, ubistva... ceste su teme zute stampe u kojima je ispostavljena zrtva, a pocinioc cesto samo u zadnjoj fazi kaznenog postupka.
Nasilje obicno pocinje u porodici, a odrastanjem se seli na ulice, u javnost.
Kako otkriti nasilje u porodici i sprijeciti ga. Cesto su zrtve nemocna i prestrasena djeca i zene, a mi - kako reagiramo kad primjetimo da se nesto slicno dogadja u nasoj blizini, kuci, na ulici, u vrticu, skoli.

Spreciti nasilje u tudjoj porodici je skoro nemoguce. Porodica je jos uvek nedirljiva pa makar bili u njoj verbalni ili fizicki sukobi i ako ne dodje do prijave jednog od clana porodice, u te sukobe nema prava ulaziti niko, ni milicija. Na zalost, tako je.
Drugo je pitanje koliko uopce imamo vremena baviti se tudjim zivotima. Sam sistem u kom zivimo pa i sve obaveze koje imamo uzimaju nam toliko vremena da sve manje pratimo zivot ljudi oko nas. Cesto nemamo vremena ni za svoje najmilije dovoljno, kamoli da bi se bavili problemima u komsiluku.
Nasilje u porodici je jos uvek tabu i velik problem svih socijalnih sluzbi. Te sluzbe doduse moraju intervenirati ako dodje do prijave, ali je po obicaju njihovo zalaganje jalov posao.
Za zene sa malom decom je spas takozvana "sigurna kuca". Ali, sve vise se desava da su nasilju ispostavljeni i muskarci. O tome se jako malo prica, ali u Engleskoj recimo, ima sve vise prijava muskaraca koji se zale nad nasiljem koje nad njima sprovode njihove zene...

Citala sam slicnu temu na jednom forumu. Kad se javi jedna mlada dama, sva brizna... Isprica slucaj zlostavljanja i nasilja u braku svojih komsija. Sva jadna istraumirana njihovim cestim svadjama. Prica kako danima slusa kako muz bije zenu, cuje se buka, plac, vristanje... Toliko je "istraumirana" da joj nije palo na pamet da pozove policiju a osula drvlje i kamenje na socijalne sluzbe! Pa se sad ja pitam cemu to sve? Cemu zatvaranje ociju?! Kako neko moze danima, mesecima da slusa takve zvukove i da mirno sedi?! Ili sedne za komp, skuva kaficu i kucka kako je "strasno sta se desava".

Pa woony, mozda je i pozvala policiju, ali kad policija dodje isti ti supruznici negiraju svadju. Znas jedan neverovatan podatak:- da na prijavi jedne nesrecne zene, policiji, da joj bivsi suprug preti da ce je ubiti, policija je odgovorila da nemoze reagirati sve dok nema dokaza(dokaz je oruzje ili svedok u momentu napada). Cak i medicinska potvrda o nanesenim povredama nije sam po sebi validan dokaz, ako nema svedoka.
Ponekad ta svadja koju cujemo, ne odgovara realnoj situaciji.
Ima i situacija gde se zena dere i histerise, a suprug je nije ni pipnuo, ma svasta se desava na ovom svetu.....
Nesme se precutati, ali ko nam daje pravo da se mesamo u tudje zivote, inace sam protiv nasilja bilo gde,nad bilo kim.

Citat:
Eto i muskarci su postali ugrozeni zbog toga su u Meksiku otvorili prvu sigurnu kucu koja je namjenjena muskim zrtvama nasilja. Do sada se je u tu kucu prijavilo sto muskaraca, koji kazu da su zrtve nasilja svojih zena ili svekrva. Vecina njih zbog toga treba posebnu terapiju.
Citala sam da su meksicki muskarci obicno glava porodice ali sve cesce se dogadja da im zene preuzmu ulogu, a time i vlast u obitelji.

Kod nas je jos uvijek obratna situacija, zene su te koje su vece zrtve svojih partnera. Na zalost, zrtve obiteljskog nasilja cesto zbog ponosa sute o tome ili su toliko prestrasene da se ne usudjuju potraziti bilo kakvu pomoc. Vjerovatno je zbog toga i reakcija susjeda ili poznanika koji znaju za takve slucajeve vrlo mala, a nekada i same zrtve zive u vjeri da su za nasilje same krive.

Citat:
E, vidis tu je problem o kojem razmisljam. Kad je u pitanju nasilje nad odraslom osobom je situacija stvarno zeznuta. Bilo kakvo uplitanje te na kraju moze dovesti u nezgodnu situaciju. Lakse je kad se radi o deci. Das prijavu socialnoj ustanovi, ta proveri situaciju u skoli ili vrticu i brzo se uvidi da li je dete maltretirano ili ne.
A sa odraslima ti je isto kao sa momkom i devojkom. Oni se posvadjaju, ti se kao prijatelj umesas sa najcistijim namerama da bi pomogao, a oni se na kraju pomire i ti/mi ispademo smesni ili cak nametljivi. Tako na kraju opet dodjemo do pitanja sta je bolje: voditi brigu o sebi ili nastojati pomoci drugima...

U svakom slucaju, treba prvo gledati na sebe, a pri tome nastojati pomoci najblizima ako tu pomoc ili savijet zele prihvatiti.
Po mom misljenju, svako najbolje razumije svoje licne probleme i pri sebi ih nekako opravdava. Isto je i sa nasiljem u porodicama. Maltretirani partner, a to su najcesce zene, prvo je zbunjen, zatim osramocen, a u sljedecoj fazi vec pokusava razumjeti reakciju svog partnera i pri tome je uvjeren da je doslo do nesporazuma. Tako se nasilje polako nastavlja, a maltretiranoj osobi je neugodno. Zbog toga je obiteljsko nasilje sve cesce sakriveno izmedju kucnih zidova.
Najgore je sto u takvim porodicama ima i djece koja su neposredno izlozena maltretiranju. Najcesce im takav domaci kucni "odgoj" postane obrazac po kome ce se i oni ponasati u drustvu.
Zbog toga nas ne smije cuditi da ima sve vise nasilja u osnovnim skolama, pa cak i u vrticima. Ne radi se samo o fizickom nasilju, vec i o psihickom maltretiranju. Ovdje opet presudnu ulogu odigraju roditelji koji ne mogu vjerovati profesorima i odgojiteljicama da njihovo dijete postaje delinkvent, vec ga opet uzmu pod svoju zastitu.

Mrzim sve vrste nasilja,pogotovu u porodici!!!

Na zalost, to se svuda oko nas desava, i na jos vecu zalost, zakoni su takvi kakvi su, i sprovode se tako kako se sprovode, jedina osoba koja moze da promeni stvari jeste zrtva koja ce da pobegne od nasilnika glavom bez obzira. Sta treba da radi, da ceka da je nasilnik nedajboze ubije, da bi imala cvrst slucaj? ... t i zemlju sa takvim zakonima...

Mozda ce zvucati groznoo, ali nasilje na relaciji muskarac - zena me ne pogadjaju toliko, mora da je nasilnik davao takve signale i pre ozbiljnijeg vezivanja. Pogadja me kada su zrtve nasilja deca koja nista nisu mogla da biraju, a ima ih strahovito mnogo u najbolesnijim mogucim varijantama.. Takve nasilnike bih ubila odmah, bez trunke razmisljanja.