Britansko udruženje „Alerdži UK“ obrušilo se na tvrdnje o tome da su alergije umišljena bolest. Dok mali broj lekara smatra da je „sve u glavi“, većina ipak tvrdi da su alergije i netolerancija na hranu stvarni problem, iako ih nije uvek moguće dokazati. Naime, alergije uključuju reakciju imunog sistema, pa ih je lako otkriti testiranjem, a kod preosetljivosti na hranu to nije slučaj.

Kad simptomi preosetljivosti na hranu uključuju pojačan umor, nadutost, promene raspoloženja i migrenu, teško je otkriti njihov uzrok. Jedini način da se prepoznaju jeste izbegavanje sumnjive hrane najmanje mesec dana - ako simptomi nestanu, najverovatnije je reč o nepodnošenju hrane.

Kravlje mleko

Alergija na kravlje mleko javlja se kod 2,5 odsto beba i kod dece do druge godine, pa je to najčešća alergijska reakcija dece tog uzrasta. Ali oko 85 odsto dece prestaje da bude alergično do treće godine. Oko 50 odsto osoba alergičnih na kravlje mleko, alergično je i na kozje.

Veštački dodaci

Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale nije poznato, jer se zbog manjkavih testova ređe dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju konzervans natrijum-benzoat, žuta boja tarazin i veštački zaslađivač aspartam.

Alergija na jaja

Češća je alergija na belance nego na žumance. Alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako mogu da je jedu bez alergijskih reakcija. Ali treba izbaciti sve namirnice pripremljene s jajima (testenina, rezanci, mleveno meso i majonez).

Riba, plodovi mora

Ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, a većini ljudi smetaju samo određene vrste, dok druge mogu jesti bez teškoća.

Kod alergija na ribu treba takođe pripaziti i na jaja, meso pilića i kokoški, ako su hranjeni ribljim brašnom.

Alergija na meso

Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje češće lečene penicilinima i drugim lekovima. Zapravo, radi se o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa. Zbog toga se alergičarima preporučuje meso divljači (srnetina, zečetina, veprovina itd.).

Voće i povrće

Alergija na razne vrste povrća je kod nas česta, i to na pečurke, celer, šargarepu, paradajz, ređe na krompir. Od voća, česta je alergija na agrume i jagode, ređe na breskve i mandarine. Takođe se javlja i unakrsna alergija na narandže i mandarine, kao i na jabuke i maline.

Simptomi alergije na hranu

Ukoliko vaš organizam ne podnosi određenu hranu, alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minut pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergična. Kod osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane može da izazve alergijsku reakciju.

Najčešći simptomi alergije na hranu manifestuju se na organima probavnog trakta. Počinju sa otokom ili svrbom usana, jezika i/ili vrata. Kada hrana dospe do želuca mogu da se jave: mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja. Često se javljaju i crvenilo, svrab, koprivnjača i promene na koži.

Neke osobe mogu da dobiju kijavicu, da im curi iz nosa, da otežano dišu da imaju druge poteškoće vezanje za disanje. Iako alergija na hranu ponekad može da pogorša simptome astme, ona nije čest uzročnik respiratornih oboljenja. Ipak, deca kod koje se napad astme javi nakon unosa neke hrane, imaju povećan rizik po život opasnih alergijskih reakcija.

Kikiriki najopasniji

Alergija na kikiriki predstavlja jednu od pet najčeših alergija na hranu kako u dečjem uzrastu, tako i kod odraslih osoba.

Klinički se alergija na kikiriki ispoljava simptomima i znacima koji slede nakon uzimanja i obuhvataju mučninu, povraćanje, dijareju, bolove u stomaku, koprivnjaču, suženje disajnih puteva sa nedostatkom vazduha, koje podseća na astmatični napad, pad arterijskog krvnog pritiska, smanjenje svesti do kome i smrtnog ishoda.