Dokazano je da deca svoje prehrambene navike formiraju do druge godine života. Na žalost, u razvijenim zemljama to znači još jedno dete više koje se pretežno hrani suviše masnom, suviše slatkom i suviše slanom hranom, a kojem je najomiljenije povrće - pomfrit. Između prve i druge godine života detetu je potrebno između 900 i 1.000 kalorija dnevno, ali podaci govore da prosečan unos kod dece navedenog uzrasta u SAD premašuje i 1.200 kalorija.

Gotovo jedna trećina dece ispod dve godine uopšte ne konzumira voće i povrće, a ako ga i komzumira, onda je izbor sveden na pržene krompiriće i list zelene salate u sendviču iz restorana brze hrane. Devet odsto dece između devet i jedanaest meseci jede pržene krompiriće barem jednom dnevno. Između 19. meseca i njihove druge godine procenat takve dece ide i do 20 odsto. Slično je i sa slatkišima. Šezdeset odsto jednogodišnjaka jede barem jedan slatkiš dnevno, što do godinu i po dana čini već 70 odsto dece.

Prepoznajte gde grešite

Sve ovo logičnim putem vodi do odrasle osobe koja ne jede doručak, jede gotovu ili brzu hranu za ručak ili večeru, a glad smiruje gaziranim sokovima, slatkišima i čipsom.
Ovde počinju i završavaju sve loše prehrambene navike kojih bi se trebalo  rešiti, jer, slika je jasna: Ostatak sveta užurbano preuzima američke prehrambene trendove. Pogrešne navike u ishrani zaista kroz određeno vreme mogu da koštaju zdravlja, pa i života.
Šta bi dakle trebalo da promenimo?

Prevelike količine hrane:
Hrana koja je bogata mastima, solju i šećerom svakako je i prijatnija nepcu, pa je i logično da je teško odupreti se želji za konzumiranjem iste. Ali i na hemijskom nivou, ova hrana u organizmu stvara svojevrsnu zavisnost. Rafinisana hrana koja izaziva insulinski šok i deluje na ubrzano skladištenje masnih ćelija u naše telo, sigurno će organizam ostaviti zakinut na vitalnim nutrijentima, pa ćemo kroz kratko vreme, zbog naglog podizanja i pada koncentracije šećera u krvi, ponovno biti gladni.

Izgladnjivanje:
Pre i posle konzumacije takve hrane nastupa faza izgladnelosti. Dodajući tome naviku preskakanja doručka, telo može ponekada da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon čega ponovno sledi uzimanje preobilnih obroka. Na taj način nagle energetske zalihe u organizmu skladište se u masno tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih tvari razvija nepoželjne metaboličke navike, a telo ni u stanju izgladnelosti, ni u stanju prezasićenosti ne daje svoj maksimum.

Preskakanje doručka:
Osim što obnavlja energetske zalihe tela za novi dan, zdrav doručak od integralnih žitarica i mlečnih proizvoda održava uravnoteženom koncentraciju šećera do idućeg obroka. Poželjno - ručka. Na taj način za ručak bi trebalo konzumirati razumne količine hrane, jer telo prethodno nije bilo u stanju izgladnelosti.

Manjak tečnosti:
Voda je neizostavna za pravilno funkcioniranje svih telesnih ćelija. Osim što smiruje žeđ, voda nas čini i manje gladnim, pomaže ispiranju toksina iz tela. Gazirani sokovi nisu poželjni. Njihov uticaj na organizam je dehidrirajući. Dakle, manje od pet čaša vode dnevno takođe je loša navika.

Globalna kuhinja:
Može se reći da je vreme globalizacije naših kuhinja zahvatilo i manje razvijene zemlje. Plastika, kutije, folije i razna druga ambalaža gotove i polugotove hrane postala je česta slika na svim kontinentima. Ako ih pitate, većina domaćica će vam reći da vodi brigu o tome šta je poželjno, a šta nije. Njihove police su verovatno zatrpane instant knjigama o kuvanju bez masti, o raznim načinima zdravog spremanja povrća... U većini prevladava stav da je dovoljno izbegavati kožu sa živinskog mesa, kvasac, margarin, gluten ili laktozu i redovno uzimati pilule s prehrambenim dodacima.
S druge strane, frižider je opet prepun namirnica koje nisu sveže, neprerađene i lokalne. Što manje bačene prehrambene ambalaže i što prazniji friz, znak su da ste možda na dobrom putu.