Uobicajeno je da se bebe, jos od rodjenja, stavljaju na stomak. Osnovni cilj ovog polozaja, kao i onog na boku, koji je prihvacen poslednjih godina, jeste da spreci zagrcnjavanje u slucaju da beba povrati. 

Ovo je veoma vazno. Mnoge bebe lako povrate, bilo prilikom podrigivanja, cak i mnogo kasnije posle obroka, bilo zbog zakasnelog zatvaranja gornjeg dela zeluca.Dakle, veoma je vazno da se u ovim okolnostima, ono sto je beba povratila izbaci kroz usta i da se nijedan delic ne udahne i ne udje u bronhije. Naravno, cak i kad beba lezi na ledjima, s glavom okrenutom na stranu, opasnost je minimalna, jer je organizam dobro sazdan, a odbrambeni mehanizmi pravilno uspostavjeni. Ali to ne znaci, da u svakom slucaju, nije bolje drzati bebu, bar do 2 meseca, na stomaku ili sa strane. Polozaj na stomaku moze podstaci malo krivljenje potkolenice na unutra, sto je prilicno cesta pojava odmah posle rodjenja. To je mali nedostatak koji se ispravlja.

Oko drugog meseca, beba naviknuta da lezi na boku, sposobna je da se prevrne na ledja. Ona, koja je naviknuta da spava na stomaku, ne zna sama da se okrene ali, ako voli da provede noc na stomaku, trazi da je preko dana na ledjima, da bi videla sta se oko nje dogadja i uzivala u okolini.