Faze razvoja bebe u trudnoci
29.08.2007, 23:21
Da bi se svi delovi tela budućeg deteta potpuno razvili, potrebno je devet kalendarskih meseci (ili četrdeset nedelja). U tom razdoblju oplođeno jaje se postepeno razvija dok ne postane sposobno za život izvan majčinog tela.
U prvim danima oplođeno jajašce se hrani iz sopstvene rezerve, ali čim se usadilo u sluzokožu materice, ono isisava hranu iz majčine krvi. Umnožavajući se neprestano, ćelije oplođenog jajeta grupišu se sve više u pojedine vrste, iz kojih nastaju podloge za razne delove jajeta. Svaka vrsta ćelija ima svoju ulogu u razvijanju budućeg deteta. Tako, na primer, ćelije na površini jajeta stvaraju male čupice kojima razaraju površinu sluzokože na materici da bi se što bolje mogle usaditi u nju i doći do njenih krvnih sudova, iz kojih isisavaju sve potrebne sastojke za razvijanje. Iz ćelija u unutrašnjosti jajeta stvara se sam zametak, tj. buduće dete, a taj zametak je vezan sa površinom jajeta, tj. čupicama, jednom grupom ćelija, dok se oko njega stvara šupljina ispunjena tečnošću.
U prvim danima oplođeno jajašce ima oblik kupine, ali u daljem razvijanju ono dobija sve određeniji oblik. Na kraju prvog meseca oplođeno jaje ima veličinu golubijeg jajeta, koje se jednim delom priljubilo na zid materice. Na onom delu gde se oplođeno jaje usadilo u sluzokožu materice čupice se naglo umožavaju i povećavaju, stvarajući gust splet krvnih sudova koje nazivamo posteljica. Na strani okrenutoj zametku posteljica je prevucena tankim kožicama, koje prelaze rubove posteljice i obavijaju zametak u šupljini ispunjenoj tečnošću, gde zametak slobodno leži. Te kožice zovu se ovoji ploda, a tečnost koja se zajedno sa plodom nalazi u njima zove se plodova voda. Iz grupe ćelija koje su već od početka vezivale zametak sa čupicama razvili su se krvni sudovi, koji su medjusobno povezani u vidu vrpce. To je pupčana vrpca. Kroz krvne sudove u pupčanoj vrpci (ima ih tri) zametak, preko posteljice, iz majčine krvi dobija hranu i ostale sastojke potrebne za razvijanje i odvodi natrag u majčinu krv sve što mu je nepotrebno. Pupčana vrpca i zametak leže slobodno u plodovoj vodi. Ova voda je neophodna za pravilno razvijanje oplođenog jajeta. Kad nebi bilo plodove vode, i zametak i vrpca bi bili stešnjeni u šupljini materice, zametak ne bi dobijao dovoljno hrane kroz pupčanu vrpcu, a kožice koje ga obavijaju prirasle bi uz sam zametak i sprečavale razvijanje pojedinih organa (zbog nedostatka plodove vode nastaju razne nepravilnosti, na primer, srasli prsti na nožicama i ručicama deteta, iskrivljen vrat ...). Plivajući u neku ruku, u plodovoj vodi, opkoljen njom sa svih strana, zametak je zaštićen od raznih potresa, udara o zid materice itd.
Krajem trećeg meseca trudnoće oplođeno jaje ima već razvijene sve delove, i na samom početku jasno se razlikuju svi delovi tela, pa čak i pol budućeg deteta.
Kako trudnoća više napreduje, plod sve više dobija oblik i osobine deteta. Oko polovine trudnoće majka oseća pokrete ploda i, ako se na njen trbuh prisloni uvo, mogu se čuti i otkucaji detinjeg srca. Tada se obično kaže da je dete oživelo. Međutim, plod je živ već od samog začeća, jer se inače ne bi mogao da razvija i raste. Prvi pokreti su samo vidljivi znaci da su kosti i mišići ploda toliko ojačali da i majka oseća njegove pokrete.
Krajem sedmog meseca trudnoće plod je već toliko razvijen da se, ako se prevremeno rodi, može se velikom negom održati u životu. On je obično dugačak oko 40 cm i težak do 1600 g., na glavi je počela da mu raste kosa, a na prstima nokti. Dete rođeno u to doba zove se nedonošče. Na kraju osmog meseca trudnoće plod je dugačak oko 45 cm, a težak 2200 - 2500 g. Sada je već sposobniji za život ali mu je još uvek potrebna specijalna nega. Pogrešno je mišljenje da su deca rođena od osam meseci manje sposobna za život nego deca rođena od sedam meseci. Što se dete duže razvijalo u majci, lakše se održava u životu.
Na kraju devetog meseca trudnoće dete je već sasvim sposobno za život, tj. zrelo, doneseno. Obično je dugačko 48 - 52 cm, teško od 3000 - 3500 g. Kosa na glavi je porasla 2 - 3 cm, nokti su prerasli vrhove prstiju, kosti na glavi su čvrste i međusobno povezane jednom opnom, koja napred iznad čela i nazad na potiljku, gde se sastavljaju pojedine kosti lobanje, ostavlja manji razmak među kostima. Ovi razmaci pipaju se kao meka mesta na glavici deteta, a zovu se temenci: veliki temenac iznad čela i mali, u zatiljku.
Koža na telu donesenog deteta je ružičasta, udovi obli i puni, kod muškog deteta polne žlezde su u mošnicama, a kod ženske dece velike polne usne prekrivaju male.
Odmah posle rođenja doneseno zrelo dete glasno plače, miče udovima i mokri. Čim se stavi u prsa, snažno sisa i guta.
Događa se da se dete u majci razvija duže od devet meseci: takva deca su obično jako razvijena, dugačka 55 do 60 cm, a teška do 5000 grama. U takvim slučajevima porođaj je obično otežan i skopčan sa opasnostima po majku i dete.
U prvim danima oplođeno jajašce se hrani iz sopstvene rezerve, ali čim se usadilo u sluzokožu materice, ono isisava hranu iz majčine krvi. Umnožavajući se neprestano, ćelije oplođenog jajeta grupišu se sve više u pojedine vrste, iz kojih nastaju podloge za razne delove jajeta. Svaka vrsta ćelija ima svoju ulogu u razvijanju budućeg deteta. Tako, na primer, ćelije na površini jajeta stvaraju male čupice kojima razaraju površinu sluzokože na materici da bi se što bolje mogle usaditi u nju i doći do njenih krvnih sudova, iz kojih isisavaju sve potrebne sastojke za razvijanje. Iz ćelija u unutrašnjosti jajeta stvara se sam zametak, tj. buduće dete, a taj zametak je vezan sa površinom jajeta, tj. čupicama, jednom grupom ćelija, dok se oko njega stvara šupljina ispunjena tečnošću.
U prvim danima oplođeno jajašce ima oblik kupine, ali u daljem razvijanju ono dobija sve određeniji oblik. Na kraju prvog meseca oplođeno jaje ima veličinu golubijeg jajeta, koje se jednim delom priljubilo na zid materice. Na onom delu gde se oplođeno jaje usadilo u sluzokožu materice čupice se naglo umožavaju i povećavaju, stvarajući gust splet krvnih sudova koje nazivamo posteljica. Na strani okrenutoj zametku posteljica je prevucena tankim kožicama, koje prelaze rubove posteljice i obavijaju zametak u šupljini ispunjenoj tečnošću, gde zametak slobodno leži. Te kožice zovu se ovoji ploda, a tečnost koja se zajedno sa plodom nalazi u njima zove se plodova voda. Iz grupe ćelija koje su već od početka vezivale zametak sa čupicama razvili su se krvni sudovi, koji su medjusobno povezani u vidu vrpce. To je pupčana vrpca. Kroz krvne sudove u pupčanoj vrpci (ima ih tri) zametak, preko posteljice, iz majčine krvi dobija hranu i ostale sastojke potrebne za razvijanje i odvodi natrag u majčinu krv sve što mu je nepotrebno. Pupčana vrpca i zametak leže slobodno u plodovoj vodi. Ova voda je neophodna za pravilno razvijanje oplođenog jajeta. Kad nebi bilo plodove vode, i zametak i vrpca bi bili stešnjeni u šupljini materice, zametak ne bi dobijao dovoljno hrane kroz pupčanu vrpcu, a kožice koje ga obavijaju prirasle bi uz sam zametak i sprečavale razvijanje pojedinih organa (zbog nedostatka plodove vode nastaju razne nepravilnosti, na primer, srasli prsti na nožicama i ručicama deteta, iskrivljen vrat ...). Plivajući u neku ruku, u plodovoj vodi, opkoljen njom sa svih strana, zametak je zaštićen od raznih potresa, udara o zid materice itd.
Krajem trećeg meseca trudnoće oplođeno jaje ima već razvijene sve delove, i na samom početku jasno se razlikuju svi delovi tela, pa čak i pol budućeg deteta.
Kako trudnoća više napreduje, plod sve više dobija oblik i osobine deteta. Oko polovine trudnoće majka oseća pokrete ploda i, ako se na njen trbuh prisloni uvo, mogu se čuti i otkucaji detinjeg srca. Tada se obično kaže da je dete oživelo. Međutim, plod je živ već od samog začeća, jer se inače ne bi mogao da razvija i raste. Prvi pokreti su samo vidljivi znaci da su kosti i mišići ploda toliko ojačali da i majka oseća njegove pokrete.
Krajem sedmog meseca trudnoće plod je već toliko razvijen da se, ako se prevremeno rodi, može se velikom negom održati u životu. On je obično dugačak oko 40 cm i težak do 1600 g., na glavi je počela da mu raste kosa, a na prstima nokti. Dete rođeno u to doba zove se nedonošče. Na kraju osmog meseca trudnoće plod je dugačak oko 45 cm, a težak 2200 - 2500 g. Sada je već sposobniji za život ali mu je još uvek potrebna specijalna nega. Pogrešno je mišljenje da su deca rođena od osam meseci manje sposobna za život nego deca rođena od sedam meseci. Što se dete duže razvijalo u majci, lakše se održava u životu.
Na kraju devetog meseca trudnoće dete je već sasvim sposobno za život, tj. zrelo, doneseno. Obično je dugačko 48 - 52 cm, teško od 3000 - 3500 g. Kosa na glavi je porasla 2 - 3 cm, nokti su prerasli vrhove prstiju, kosti na glavi su čvrste i međusobno povezane jednom opnom, koja napred iznad čela i nazad na potiljku, gde se sastavljaju pojedine kosti lobanje, ostavlja manji razmak među kostima. Ovi razmaci pipaju se kao meka mesta na glavici deteta, a zovu se temenci: veliki temenac iznad čela i mali, u zatiljku.
Koža na telu donesenog deteta je ružičasta, udovi obli i puni, kod muškog deteta polne žlezde su u mošnicama, a kod ženske dece velike polne usne prekrivaju male.
Odmah posle rođenja doneseno zrelo dete glasno plače, miče udovima i mokri. Čim se stavi u prsa, snažno sisa i guta.
Događa se da se dete u majci razvija duže od devet meseci: takva deca su obično jako razvijena, dugačka 55 do 60 cm, a teška do 5000 grama. U takvim slučajevima porođaj je obično otežan i skopčan sa opasnostima po majku i dete.
Izvor: svetzdravlja.com
Vezane vesti
Clanovi: Trenutno nema logovanih clanova
Gosti: 25
Gosti: 25
