Statistike i istraživanja pokazuju da je zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, direktno povezano s redovnom fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom. U svemu ovome važnu ulogu igraju i mediji, kojima smo izloženi od detinjstva. Nažalost, mnogo više prostora se posvećuje tehnikama mršavljenja ili popravljanju zdravstvene štete, nego preventivi.

Fizička aktivnost je vrlo važna, međutim ne može da nadoknadi sve ostale propuste i greške. Takođe, ako je dete aktivno sada, to mu ne osigurava zdravlje i vitkost tokom čitavog života. Roditelji, dakle, mogu deci da pruže temelje, a ona će, kad odrastu, morati da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje i način života. Znatno je veća verovatnoća da će dete, koje rano dobije kvalitetne informacije i stekne zdrave navike kasnije zdravije živeti, ali to nije i pravilo. 
Neka pogrešna uverenja postala su mitovi, pa je korisno razbiti ih:

1. Moje dete je aktivno, pa može da jede šta god poželi 
Mali broj roditelja toliko je neuk da zaista misli da deca mogu da jedu bilo šta ako su fizički aktivna. Međutim, većina veruje u nešto slično: ako je dete aktivno i ako mu pruže tri "pristojna" (zdrava) obroka dnevno, može između obroka u sebe da trpa koliko poželi i šta poželi. Teško je odupreti se marketinškoj navali hamburgera, gaziranih pića, slatkiša privlačnog izgleda, mirisa i ukusa... Čest je stav: deca rastu, treba im puno energije i ako im nudimo zdravu, kuvanu hranu i puno voća i povrća, nije problem što ostatak njihove ishrane čine loše namirnice. 
To je samo delimično tačno, jer dete puno dobija kroz tri kvalitetna obroka. Međutim, ni jedno dete nije toliko aktivno da bi njegovo telo moglo da sagori neograničene količine kalorija. Nisu samo kalorije u pitanju, nego i hrpa nutricionistički bezvrednih ili čak štetnih sastojaka, koje sadrži visokoprerađena industrijska hrana. 
Deci se zaista može dozvoliti malo gaziranih pića, poneki obrok "brze hrane" i malo više slatkiša nego odraslima, ali u svemu tome ne bi trebalo preterivati. Najbolje bi, naravno, bilo, ako bi ste decu u potpunosti uspeli da sačuvate od loše hrane, ali svi znamo da je u realnosti to nemoguće, a možda i psihološki loše. Takvo je, dete najčešće retkost, kojoj se druga deca rugaju, ako preteruje i u školu nosi samo posebnu, zdravu hranu koju je mama pripremila. U svemu, dakle, treba biti realan i umeren. Nije lako, ali je moguće, naći pravu meru između pritisaka okoline i uverenja da ste odgovorni za zdravlje vašeg deteta.

2. Ako je moje dete aktivno sada, biće takvo i kad odraste 
Statistike pokazuju da se oko 60-65 odsto odraslih, koji se bore s prekomernom težinom, bavilo sportom u detinjstvu i mladosti. Stanje je gore kod muškaraca nego kod žena, jer su u našoj kulturi gotovo i nema muškarca koji u detinjstvu nije bio uključen u neku fizičku aktivnost. Devojčice, pak, gledaju reklame u kojima se naglašavaju lepota i vitkost, pa o tome rano počinju da vode računa (što nije uvek pozitivno ako uzmemo u obzir procenat poremećaja u ishrani i društvenu klimu koja nameće preteranu mršavost kao "vrednost" koja nadmašuje inteligenciju, rad i ostale stvarne vrednosti). 
Iako pravila nema, statistike pokazuju samo da neaktivna deca najčešće ostaju neaktivna i kada odrastu, dok aktivna deca mogu i ne moraju da postanu aktivni odrasli. Treba znati da nikada nije kasno za aktivnost, pa je vredi podsticati i kod starije dece i kod odraslih, posebno ako imaju problema s težinom ili zdravstvenih poteškoća.

3. Metabolizam aktivnog deteta ostaje ubrzan i kad odraste 
Često slušamo o tome kako neko jede "kao vuk", a mršav je "kao štap", dok drugi jedu vrlo malo, ali se sve "na njih lepi". Male razlike među ljudima stvarno postoje, ali treba znati da su one - male. Kalorije su kalorije – reč je o energiji za koju važe osnovni zakoni fizike: unos treba da bude jednak potrošnji ako želimo da održavamo težinu. Priče o tome da se nekome kalorije "lepe", a nekome ne, ostaju samo – priče. Osim u slučajevima ozbiljnih poremećaja, koji mogu za posledicu da imaju i ubrzani ili usporeni metabolizam, većina dece i odraslih troši slične količine kalorija pri sličnim aktivnostima, tako da se svi goje ako unesu više nego što na različite načine potroše.

4. Aktivno dete postaje uspešna odrasla osoba  
Sport je korisna aktivnost i statistički će dete koje je uključeno u raznovrsne aktivnosti steći dragocena iskustva i navike, koje će mu dati temelje da izraste u uspešnu odraslu osobu. Međutim, sve su češći slučajevi dece iscrpljene od previše obaveza u školi i van nje. Roditelji, nažalost, neretko ne vide da preteruju, a deca, u želji da zadovolje njihova očekivanja, ne pokazuju dovoljno jasno kada im obaveze postaju teret. Roditelji često kažu – moje dete sve to voli, niko ga ne tera na sve te aktivnosti". Međutim, to što dete ne pokazuje otpor ne znači i da se dobro oseća. Odrasli bi bolje nego deca trebalo da znaju koliko aktivnosti im je potrebno i dovoljno. 
Takođe, uspeh u životu ne garantuju ni sportske medalje ni diplome, pa fizička aktivnost ne daje detetu sve veštine koje će mu kasnije biti potrebne: pored fizičke aktivnosti, dete bi trebalo da stekne i radne navike, navike učenja, kod deteta treba razvijati elemente emocionalne inteligencije poput saosećanja za druge, smisla za humor, sposobnosti da se izbori za sebe itd. 
Fizička aktivnost, dakle, jeste važna, ali nije garancija za zdravlje i uspeh.