Preduslov uspešnog roditeljstva je svest o svojim razvojnim nedostacima, pre svega emocionalnim. Nesebično davanje i ljubav prema drugome pogrešno se tumače kao odricanje, suzdržavanje, trpljenje... Da bismo zaista mogli da negujemo druge, moramo početi od sebe. Osoba gladna pažnje, usled konstantnog zapostavljanja sebe i svojih potreba, ima malo šta da ponudi svojoj deci. Zato roditelji treba da nauče i sebe i svoju decu da vole zdravo, da misle jasno, da rade kreativno i da uvek planiraju vreme za opuštanje i uživanje. Samo na taj način mogu nastati dobri odnosi u porodici, organizacija porodičnog života, vaspitanje, pravilni načini za rešavanje svih sukoba...

Zbog toga se smatra da je poznavanje i razumevanje deteta jedina prava podrška. Roditelji treba pažljivo da osluškuju potrebe i osećanja koja se kriju iza detetovih verbalnih i neverbalnih poruka. Detetov neuspeh ne treba kažnjavati - već sam neuspeh je kazna za vaše dete. Njemu je potrebna ljubav, baš kao što su mu potrebni vitamini ili belančevine, koje mu stalno preporučujete da unosi u organizam, a poznavanje dečje slike sveta značajno je na putu jačanja uspešnosti i odgovornosti roditelja.

Na kraju, važno je da svaki roditelj veruje da je makar za deset odsto bolji roditelj nego što misli da jeste. Uz to ide i kontrolisanje reakcija u stresnim roditeljskim situacijama, kao i obavezno odupiranje iskušenju da se kroz izazove roditeljstva prolazi samostalno, bez aktivne uloge drugog partnera.