Tek od treće godine života detetu postaje bitno da je majka žena, a otac muškarac.


Uloga roditelja, odnosno ženske i muške figure, važna je još pre začeća deteta, razvija se tokom trudnoće i porođaja, traje tokom celog perioda odrastanja, nastavljajući se i kad deca odu od kuće. Štaviše, roditelji nastavljaju da utiču na nas i onda kada ih više nema među živima, jer su se njihove figure ugradile u našu psihu tokom odrastanja.
Većina ljudi nije svesna tog intropsihičkog uticaja roditelja, ali oni koji jesu i žele taj uticaj da promene mogu očekivati dugotrajnu i neizvesnu avanturu.

Na početku tata može biti i mama

Uloga majke znatno je više proučavana i većina bi se ljudi složila s tim da je majka najvažnija osoba u životu deteta. Naravno, ne mora biti i biološka majka, a u prvih nekoliko godina života ne mora biti ni ženska osoba. Naime, u prve tri godine života majka je svaka osoba koja uspešno zadovoljava potrebe deteta za emocionalnim vezivanjem, hranom i negom. Mnogi muškarci bi bili sposobni da uspešno preuzmu tu ulogu. Tek posle, od treće godine nadalje, detetu postaje bitno da je majka žena, a otac muškarac.

Oceva uloga u razrešenju simbioze

U trudnoći otac nerođenog deteta stvara osećaj sigurnosti, poverenja, optimizma i tako pomaže majci da se trudnoća odvija sa što manje stresova, da se oseća prijatno, voljeno i da s radošću očekuje novorođenče. Povoljna porodična atmosfera sigurno pozitivno utiče na razvoj deteta tokom trudnoće, što je mnogim roditeljima poznato, jer su s detetom počeli da komuniciraju mesecima pre njegovog rođenja.
Odnedavno i otac može prisustvovati rođenju svog deteta. Zabeležena su mnoga pozitivna iskustva, a najviše koristi od toga ima novorođenče. Utvrđeno je, naime, da očevi koji su prisustvovali porođaju znatno više pričaju o svom detetu i da se tokom odrastanja znatno više vežu za njega. Tokom prva tri meseca majka i novorođenče razvijaju posebnu vrstu odnosa koju nazivamo simbioza. Oni se ponašaju kao jedno biće i otac je u tom periodu potisnut u drugi plan. Ipak, simbioza ne bi mogla da se dobro razvija bez njegove podrške, zaštitničkog stava, razumevanja i brige o svakodnevnim potrebama deteta i majke. Kako dete raste, počinje sve sigurnije da primećuje postojanje i drugih osoba osim majke, a to znači da i otac postaje uključen u njegov svet. Otac tako podstiče lakše razrešenje simbioze, pa kroz svoju različitost omogućava detetu brži kognitivni i motorički razvoj i stvaranje obrazaca budućih socijalnih odnosa.

Potreba za emocionalnim povezivanjem

Britanski psihoanalitičar Džon Boulbi je uveo važan koncept pod nazivom attachment (emocionalno povezivanje ili privrženost) između deteta i majke, odnosno osobe koja ima tu ulogu. Proučavajući decu u dečjim domovima, otkrio je važnost tog fenomena u prve tri godine života i teške posledice na razvoj deteta ukoliko ta potreba za emocionalnom povezanošću nije mogla više-manje da se skladno razvija. U porodici s oba roditelja emocionalna povezanost biće veća sa jednim roditeljem, najčešće mamom, ali će se u isto vreme razvijati i emocionalna povezanost sa drugim roditeljem, tatom. Time će povezanost dobiti na dinamici i sigurnosti, a kasnije će prisutnost oca olakšati odvajanje - osamostaljivanje deteta iz zajednice s majkom.