Kako dete doživljava smrt bliske osobe? Kako detetu objasniti pojam smrti i činjenicu da da je neka od bliskih osoba mrtva? Deca, baš kao i odrasli, reaguju različito kad saznaju da je neko umro. Važno je pričati s detetom na način koji je prilagođen njegovom uzrastu.
Dečja sposobnost razumevanja smrti razvija se s detetovom zrelošću. Jako je važno pričati s detetom na način koji je prilagođen njegovom uzrastu. Svi ljudi će umreti. Mi smo svesni toga, ali svejedno je teško prihvatiti tu činjenicu kad neko od bliskih ljudi umre. Deca, baš kao i odrasli, reaguju različito kad saznaju da je neko umro.
Nekoliko uobičajenih reakcija je:

- strah, duševna teskoba

- griža savesti

- jaka sećanja

- tuga, čežnja

- ljutnja i ponašanje koje izaziva pažnju

- bolovi u telu

- problemi u učenju

Za decu ispod pet godina smrt nije kraj. Oni ne razumeju da sve životne funkcije prestaju i da će svi jednom umreti. Oni mogu postavljati pitanja kada će se tata vratiti ili mogu li sačuvati hranu koju će dati dedi sledeći put kad odu na groblje. Budući ne razumeju značenje reči smrt teško će razumeti apstraktna objašnjenja smrti.

Mala deca najčešće vide sebe kao centar svega što se događa. Oni mogu umisliti da je nešto što su oni rekli, mislili ili učinili bio razlog nečijoj smrti. Neka deca su izuzetno ljubazna baš iz razloga jer imaju grižu savesti. Mada decije ljubazno ponašanje može odgovarati okolini, važno je zapamtiti da je to reakcija deteta koju treba obraditi.

Druga deca pak mogu biti izuzetno nemirna samo da bi dobili kaznu koju oni misle da zaslužuju. Bez obzira koliko je teško odrasloj osobi, važno je da s detetom priča i objasni što se desilo. Pustite dete da vam postavlja pitanja.

Dete ovog uzrasta ima više razumevanja o tome šta je smrt, ali i dalje misli da se umrla osoba može vratiti. Dete razmišlja o tome kako umrla osoba izgleda i hoće li se vratiti. Ako se smrt desila nekim nesrecnim slučajem, dete zamišlja umrlu osobu baš kao u nesreći.

Mašta i stvarnost se prepliću: hoće li se mama vratiti kao vampir? Ako je tata duh, može li hodati kroz zid? U ovim godinama dete shvata da i druge osobe mogu umreti i da je važno zaštititi porodicu.

Dete ovog uzrasta razume da je smrt večna i da ćemo svi jednog dana umreti. Ono takođe razume da ne treba biti ničija krivica kad neko umre. Ova spoznaja može biti teška za jednu grupu dece. Fantazija o tome da će se umrla osoba jednog dana vratiti ne pomaže više.

Čak i ako dete skroz razume značenje smrti, ono može imati poteškoće kod kontrolisanja svojih osećanja. Pojedina deca izdrže težinu svoje tuge samo u kratkom vremenskom periodu. Odmah potom otrče da bi se igrala, ali se i vrate pa počnu da placu par sati kasnije.

Teenager razume šta se desilo i može postaviti smrt u veću perpektivu. On zna da to što se desilo može uticati na buducnost porodice. U tom periodu dešavaju se velike promene u telu i psihi, kao i to da se on počinje osamostaljivati. Ako dete u ovom uzrastu izgubi jednog roditelja njemu je još teže.

Proces osamostaljivanja od roditelja kojeg više nema je težak, kao i odvajanje od roditelja koji je ostao i kojeg dete jedino i ima. Precenjivanje umrlog roditelja takođe može predstavljati veliki problem.

Uvideti da mama ili tata nisu bili baš savršeni može se protumačiti kao da se govori loše o njima. Jedan deo teenagera reaguje na smrt bliske osobe tako sto se povuku u sebe i u duboko razmišljanje. Depresija i misli o samoubistvu su česti.

Drugi dio tinejdzera može započeti divlji život van porodice. Teško je sedeti u kući i razmišljati o tome što se desilo; vreme tuge, bola i žalosti se gura od sebe.

Pokušajte imati razumevanja za svog teenagera ako ovako reaguje i budite tu kad ste mu potrebni. Pitajte dete kako je, čak i ako znate da ćete dobiti osoran odgovor. Najvažnije je da pokažete da se brinete.

Nikad nije lako reći detetu da je neko umro. Najbolje je pokušati objasniti šta se desilo. Što više detalja dete zna, to će mu biti lakše da razume. Nerazjašnjeni detalji mogu dovesti do pogresne slike i fantazije koja može biti preteška za dete.

Ako su religiozni pojmovi deo djetetove svakidašnjice mogu se iskoristiti. U svakom slučaju bolje je reći: "Bog će se brinuti za baku." nego "Bog je toliko volio baku da ju je uzeo". To može zbuniti dete i navesti ga na to da ono nije vredno pred Bogom kao i baka jer je ostavljeno da živi.

Ako počnete priču s tim da je umrla osoba otputovala, tj. otišla jer vam se u tom trenutku taj izraz učinio najjednostavnijim, morate naći vremena da bi i objasnili detetu zašto ste to rekli. Pre nego sto ispričate što se ustvari desilo, morate objasniti detetu da ste rekli da je tata otputovao zato sto ste vi osobno želeli da se to desilo umesto smrti.

Ako dete želi videti umrlu osobu, jako je važno da odrasla osoba bude uz dete i pripremi ga na to da ta osoba više ne izgleda baš kao pre.

Šta utiče na tugu?

- način na koji je neko umro

- detetova povezanost s umrlom osobom

- dostupnost druge osobe koja može biti zamena za umrlu

- dečije iskustvo od pre

- dečija fantazija

Mnoga deca osećaju da nisu uspela reći "Zbogom" ili "Volim te" osobi koja je umrla. Jedan dio piše pisma koje posle stave u grob, drugi pišu poruke na balonu koje posle puste u nebo.

Nema nikakve veze veruje li dete da će se poruka pročitati, važno je da taj čin olakšava detetu taj period.

Čak i mala deca mogu osećati čežnju i osećaj da nešto nije kako treba. Pričajte s detetom o umrloj osobi i pokažite da i vi isto mislite na nju ili njega. Prisetite se umrle osobe na svim svečanostima vezanim za vašu porodicu.

Preuzeto sa: www.mama-mami.com